[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 9. 9. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS PODSEĆA

Povodom dvogodišnjice napada na Ameriku 11. septembra 2001. (2)

Gubitnici i dobitnici

Ko je izgubio 11. septembra: demokratija, demokratske ustanove, ljudska prava i ljudske slobode, načela ravnopravnosti i miroljubivosti u međunarodnim odnosima, kao i etička i humanistička načela sveta modernosti uopšte

Događaji koji su 11. septembra 2001. potresli svet pokrenuli su spiralu smrti kojoj se još ne vidi kraj. Mnogo ljudi širom sveta izgubilo je život u tom lancu događaja. Prvo, to su žrtve terora u Njujorku i Vašingtonu od 11. septembra 2001; zatim su to žrtve izraelsko-palestinskog rata na Bliskom istoku, čiji je broj eskalirao posle 11. septembra, posebno zbog politike Izraela, čija je administracija odmah upotrebila napad na Ameriku kao casus belli u ratu protiv Palestinaca.

Tu su, zatim, žrtve rata koji su SAD sa svojim saveznicima vodile za Avganistan 2002, kao i žrtve "pacifikacije", koju od onda SAD sprovode u toj zemlji. Potom, to su žrtve rata koji su SAD i Velika Britanija vodile za Irak 2003, kao i žrtve tekuće faze tog rata... Ova spirala još nije okončana.

Broj ranjenih i nastradalih nije poznat. Čak nije utvrđen ni tačan broj poginulih u njujorškom Svetskom trgovačkom centru - od spekulacija o 50.000 poginulih prvih dana, danas se došlo na oko 1.500 poginulih, od kojih je nešto manje njih zaista i identifikovano. Ipak, možemo osnovano da pretpostavimo da su desetine hiljada ljudi u SAD, na Bliskom Istoku, u Avganistanu, Iraku i Evropi ubijeni, ranjeni, raseljeni i na druge načine postradali u ovoj spirali nasilja, rata i smrti.

Dodamo li tome i činjenicu da je ova spirala terora i rata takođe proizvela opštu nestabilnost svetskih poslova i ekonomije, da se manifestovala kroz velike korupcionaške afere koje su potresle ili potresaju svet - na primer, bankrot korporacije "Enron" - da je dovela do opšteg gubitka poverenja u politiku koju danas vode SAD, očigledno je da ova zemlja danas uživa rđav glas u svetu, kao nikada ranije u svojoj istoriji.

Najzad, dovela je i do zaoštravanja odnosa između SAD i (zapadne) Evrope, posebno Nemačke. Eto slike sveta kakav je postao s politikom koju sprovodi današnja vašingtonska administracija Džordža Buša mlađeg, pozivajući se na 11. septembar 2001. kao casus belli za svoje vojne, političke, diplomatske, obaveštajne i ekonomske operacije širom sveta.

Da li je administracija predsednika Džordža Buša mlađeg, odnosno druga predsednička administracija porodice Buš u Beloj Kući, bila upoznata da će se 11. septembar 2001. dogoditi? Da li je i sam Buš mlađi bio o tome obavešten? Ili je o svemu tome znatno više znao njegov otac Džordž Buš stariji, ili neko od njihovih najbližih saradnika?

Nema zadovoljavajućih odgovora na ova pitanja. Pitanja su otvorena u istoj meri u kojoj je otvoren i sam slučaj 11. septembra. Odgovori koje je ponudila administracija Džordža Buša, uključujući ovde i njega lično, nisu zadovoljili nikoga. Utoliko pre što na brojna otvorena pitanja zapravo nisu ponuđeni nikakvi odgovori. Previše je manipulisanja činjenicama, previše je protivurečnih izjava, previše očiglednog prikrivanja činjenica i očigledne laži. Zato je međunarodna javnost, uključujući ovde i javnost SAD, s pravom, zabrinuta. I zato se pitanja o uzrocima i odgovornostima za 11. septembar 200. i dalje uporno postavljaju, i to širom sveta.

Ipak, neko je profitirao od ovoga. To je, pre svega, onaj fundamentalistički, konzervativni i reakcionarni, po svojoj ideologiji hladnoratovski, savez moći i vlasti u SAD. The Project for the Nenj American Century, skraćeno PNAC, neo-konzervativna "tink-tenk" organizacija koju je 1997. u Vašingtonu osnovalo nekoliko bivših visokih funkcionera u administracijama Ronalda Regana i Džordža Buša seniora, ponudila je ideološki program za revitalizaciju tog saveza moći.

Neki od osnivača PNAC danas igraju istaknute uloge u administraciji Buša mlađeg - na primer, dr Pol Volfovic, koji je postao zamenik državnog sekretara za odbranu u martu 2001. Za vreme Buša starijeg, Volfovic je bio podsekretar za odbranu zadužen za politička pitanja. U administraciji Ronalda Regana radio je kao visoki funkcioner u Stejt departmentu.

Ne treba smetnuti s uma da su, na 11. septembru 2001, profitirali i svi drugi lokalni, regionalni ili globalni konzervativni, reakcionarni i fundamentalistički savezi moći i vlasti. Neporecivo, ovo se može dokumentovati fascinatnim porastom vojnih, bezbednosnih i policijskih budžeta, kao i drugih budžetskih izdataka namenjenih kontroli stanovništva, komunikacija, posebno elektronskih komunikacija, kao i drugih oblika nadzora. Ovaj trend se manifestovao doslovno u čitavom svetu.

Kao što se može ustanoviti ko je dobio sa 11. septembrom 2001, isto tako može se videti i ko je izgubio. Demokratija, demokratske ustanove, ljudska prava i ljudske slobode, načela ravnopravnosti i miroljubivosti u međunarodnim odnosima, kao i etička i humanistička načela sveta modernosti uopšte, najveći su gubitnik u događajima, koji su inicirani 11. septembra 2001. Razume se, ovaj gubitak ima globalne dimenzije ali je, takođe, razumljivo najveći tamo gde su instituti moderne demokratije bili najstabilniji i najrazvijeniji. Eklatantan primer su, stoga, upravo SAD ali, možda još više, Velika Britanija, kao što to svedoči skandalozno propadanje kabineta Tonija Blera kome prisustvujemo ovih dana.

Imamo, dakle, dobitnike i gubitnike 11. septembra. Pretežan deo sveta koji je u ovim događajima izgubio - ne zaboravimo, posle 11. septembra, demokratija je ugrožena na planetarnom nivou - s pravom se pita šta se to zaista dogodilo u Njujorku i Vašingtonu, odnosno u SAD.

Imamo li u vidu da će se 2004. održati redovni izbori za novog predsednika SAD, osnovano možemo da pretpostavimo da će predstojeća izborna gužva u toj zemlji doprineti da na javnu scenu isplivaju i dosad nepoznati detalji o 11. septembru 2001. Međutim, biće to mala satisfakcija. Strateška spirala nasilja, terora, rata i smrti pokrenuta je 11. septembra 2001. i ona se danas odvija po svojoj vlastitoj unutrašnjoj logici, sa svim nepredvidljivim posledicama.

Ljubomir Kljakić
analitičar spoljne politike


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

"Glas" pita: Zašto je DS odbila predlog da izabere novog lidera?

17:45h

"Glas" podseća: Povodom dvogodišnjice napada na Ameriku 11. septembra 2001. (2)

 


     


FastCounter by LinkExchange