[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 9. 9. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


FRANFFURTER ALLGEMEINE

Tri problema: britanski, francuski, nemački

Evropa u previranju

FRANKFURT - Nemačka, Britanija i Francuska predstavljaju neophodnu evropsku trojku. Bez njihove bliske uzajamne saradnje, Evropa ne može da vodi spoljnu politiku koja bi se morala ozbiljno shvatiti. Kada su ove tri zemlje zavađene, cela Evropa postaje podeljena - kao u krizi oko Iraka.

Danas Evropska unija ima posla sa britanskim problemom, francuskim problemom i nemačkim problemom. Svaki od njih se mora rešavati ako EU želi da iskoriti svoje proširenje na Istok i da izgradi novo partnerstvo sa SAD.

Britanski problem Evrope sastoji se u tome da Britanci, uprkos 30-godišnjem članstvu, još uvek ne mogu da odluče da li hoće neograničeno da uzmu učešća u evropskom poduhvatu. Napola zaslepljeni starim predrasudama, koje potvrđuju svakodnevne iskrivljene slike u evroskeptičnoj štampi, oni ne opažaju koliko evropski su već postali. Rastrzani između Evrope i specijalnih poverljivih odnosa sa Amerikom, oni su privrženi iluziji da najviše koristi imaju od "specijalnog odnosa" sa SAD.

Francuski problem Evrope je dvostruk: politička i administrativna elita Francuske usvojila je stav da je ono što je loše za SAD dobro za Francusku. Pored toga, ona je sklona da svoje nezadovoljstvo Vašingtonom prenosi na svoje manje evropske partnere, bez obzira da li ovi pripadaju "staroj" ili "novoj" Evropi. Ono što je dobro za SAD sasvim sigurno nije neminovno dobro i za Evropu i Francusku - ali ono što je loše za Ameriku, loše je i za Francusku. A Varšava ili Hag nikada neće prihvatiti sopstvenu procenu Francuske kao regionalnog ekvivalenta Sjedinjenim Državama. Ako Francuska hoće da uradi nešto za Evropu, to može samo uz skromnost i samokritičnost.

Nemački problem Francuske može se okarakterisati kao "gubitak paradigme": Razlozi nemačkog oduševljenja Evropom koji su u vreme hladnog rata bili presudni sada više ne postoje. Paradoksalno, ovaj gubitak predstavlja plod jednog uspeha. Nemci su uz pristanak svojih suseda ponovo ostvarili svoje državno jedinstvo. Danas žive u okruženju stabilnih demokratija, partnera u EU i saveznika u NATO .

Ne osećaju se više prinuđenim da nastupaju kao uzorni Evropljani kako bi suzbili bojazni da još uvek sanjaju o hegemoniji nad ovim kontinentom. Pre 10 godina, bojažljivo pitanje je glasilo hoće li Evropa podneti ujedinjenu Nemačku. Danas bi se pre moglo reći da pitanje glasi: da li je Nemačka u stanju da podnese ujedinjenu Evropu? Hoće li i dalje u ekonomskom pogledu biti na repu EU - ili će joj poći za rukom da postavi nove ciljeve?

Ukratko: Britanci treba da postanu evropskiji, Francuzi skromniji, a Nemci smeliji.
Evropa nikada neće postati politički značajna, sve dok naše vlade koriste spoljnu politiku kao pozornicu za svoju umišljenu veličinu i sve dok odbijaju da Evropi daju sredstva kojima može da ostvari svoje ciljeve. Stoga bi prvi zadatak novog evropskog ministra inostranih poslova trebalo da bude da formuliše strategijski odgovor Evrope na izazove svetske politike: kako Evropa treba da postupa sa despotijama koje završavaju u genocidu? Kako sa međunarodnim terorizmom i širenjem oružja masovnog uništenja?

Šta da radi sa siromaštvom, organizovanim kriminalom, trgovinom drogom i trgovinom ljudima, kao i sa uznapredovalim uništavanjem prirodne sredine? SAD ne treba prepustiti monopol na postavljanje pravih pitanja - pre svega onda kada Vašington ne daje uvek prave odgovore.

Ali, ni najumnija analiza ne menja ništa kada je reč o tome da će spoljna politika EU sa 25 ili više članica predstavljati rezultat kompromisa oko najmanjeg zajedničkog sadržaoca. Zbog toga Francuska, Nemačka i Velika Britanija moraju da se na sistematičan, ako ne čak i formalan način međusobno dogovaraju i da se pobrinu za to da politika Evrope bude određena i zajednička.

Početi bi trebalo sa bližim konsultacijama, ne samo među ministrima inostranih poslova ovih triju zemalja, već i među njihovim vladama. Ovaj "klub sa tri člana" bi trebalo da uključuje i jednog važnog sagovornika u Beloj kući, čim bi se proširio u atlantski kvartet. "Povodom najvažnijih sukoba koji se tiču Evrope mogle bi da se okupe "kontakt grupe": dva primera ovakvih sukoba predstavljaju Iran i mirovni proces između Izraela i Palestine.

U ovakvim grupama bi uvek trebalo da budu Britanci, Francuzi i Nemci, ali i predstavnici drugih relevantnih sila. Kontakt grupa za istočnoevropska pitanja bi trebalo da uključuje i Poljake, a kontakt grupa za Severnu Afriku i Bliski istok Špance i Italijane. Ove kontakt grupe ne bi bile isključive - ali ne bi bile ni otvorene za svakoga ko oseti želju da se malo uključi radi nacionalnog prestiža. Članstvo bi moralo da se zasluži dokazanom kompetentnošću, sposobnošću delovanja i ozbiljnošću.

Ovi predlozi će odmah uznemiriti i druge evropske zemlje, jer bi u njima mogle da prepoznaju "direktorijum" evropske velike trojice koga se plaše - i to utoliko više, što predstavnici britanske, francuske i nemačke vlade povremeno izražavaju mišljenje da bi direktorijum morao da postoji, samo da se nikada ne sme priznati da ga ima. Ovakve tajanstvene mahinacije predstavljale bi veliku glupost. Naši Srednjoevropljani su pametniji i zaslužuju nešto bolje. Sa jednom stvari bi, doduše, trebalo da budu načisto: ako za njih u obzir dolazi samo prazna priča, od toga niko neće imati nikakve koristi. Ako je uticaj EU u svetu blizak nuli, njihov udeo u ovom uticaju će takođe biti na nuli.

Timoti Garton Eš je direktor Centra za evropske studije ma Sent Antoni koledžu na Oksfordu, Mihael Mertes je politički savetnik a Dominik Moisi predaje evropsku geopolitiku na Evropa koledžu Natolin u Varšavi


vesti po rubrikama

^izbor iz strane štampe

15:30h

Franffurter Allgemeine: Tri problema: britanski, francuski, nemački

15:45h

The New York Times: Amerika priznaje svoju politički neprihvatljivu računicu za Irak

 


     


FastCounter by LinkExchange