[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 7. 9. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Presudna tačka rusko - srpskih odnosa

Prijatelji ili neprijatelji

Prva stepenica u kreiranju nacionalnih interesa, za prostore visokog rizika kakav je naš, vezana je za pronalaženje strateških partnera

U vrtlogu geopolitičkih izazova, na početku XXI veka, našao se Balkan, kao jedno od svetskih kriznih žarišta. Među ekspertima za geopolitiku vlada uverenje da će budućnost Evrope i perspektive njenog razvoja umnogome zavisiti od rešenja balkanske krize i od sposobnosti evropskih zemalja i Rusije da neutrališu političku štetu koju je njihovim međusobnim odnosima nanela spoljna politika SAD.

Za Evropu koja je pet poslednjih decenija, prošlog veka, živela u miru, bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, predstavljalo je nagoveštaj nove geopolitičke preraspodele sveta koja predstavlja negiranje dogovora velikih sila na Jalti. Prelaskom gotovo svih zemalja Srednje i Istočne Evrope u zonu uticaja NATO-a sa tendencijom širenja ove vojne alijanse prema Istoku, a posebno posle vojne intervencije u Aganistanu i Iraku, u međunarodnim odnosima se teži formiranju monopolarnog obrasca sveta sa Sjedinjenim Američkim Državama na čelu.

U svetlu te, i takve, političke slike sveta, odnosi malih zemalja prema velikim silama, postaju presudni za njihovu budućnost. Prihvatajući činjenicu da je suština spoljne politike da pronađe i otkrije put kojim treba poći, da bi se u konkretnim uslovima postojećih međunaodnih odnosa, vlastitoj državi pribavi što trajniji povoljniji položaj uz prednosti raznih vrsta, Srbija bi trebala da odredi svoje nacionalne interese. Prva stepenica u kreiranju nacionalnih interesa, za prostore visokog rizika kakav je naš, vezana je za pronalaženje strateških spoljnopolitičkih partnera.

Kada se govori o strateškim partnerima odmah se misli na odnose prema velikim silama i to prvenstveno na međunarodne odnose u kojima su glavnni akteri SAD i Rusija.

Svi naši savezi

Međutim, bivša Titova Jugoslavija prošla je kroz gotovo sve partnerske odnose kada su u pitanju velike sile. Bila je istaknuti saveznik Sovjetskog Saveza pa Amerike, a realizovano je, ponekad vrlo uspešno, savezništvo i sa trećim svetom. U vreme Miloševića međunarodna pozicija Srbije i SR Jugoslavije srozana je na najniže grane jer se tadašnja vlast nije snašla u periodu američke svatske ekspanzije, iz prostog razloga, što joj je bilo važnije da se održi na vlasti nego da u unipolarnom svetu pronađe istinske saveznike.

Tragično preminuli premijer Srbije Zoran Đinđić okrenuo se Evropi. Međutim, već duže vreme naša spoljna politika svojom isključivošću zapostavlja realnost međunarodnih odnosa i dovodi nas u situaciju iznuđenih poteza i ponašanja.

Pred kraj Miloševićeve vladavine a i odmah posle njegovog pada u žižu spoljnopolitičkih aktivnosti Srbije izbila je Rusija i kao što to uvek biva u raspolućenoj srpskoj eliti formirana su dva ekstremna stava: jedni su bili za okretanje Rusiji a drugi izričito protiv toga.

Naravno, prava mera rusko-srpskih odnosa je negde na sredini između ova dva ekstremna stava. Velika Rusija je, kao i svaka druga velika sila tretirala malu Srbiju u skladu sa svojim globalnim interesima. Sasvim je sigurno da su slovenski koreni i pravoslavlje kao i civilizacijsko-kulturne veze proizašle iz ovih istorijskih činjenica, predstavljale standardni i dominirajući odnos "bliskosti" i "večnog partnerstva".

Međutim, na drugoj strani sam odnos Rusije prema ostalim velikim silama mnogo puta je podređivao i potpuno uslovljavao njen odnos prema Srbiji, jer se Rusija okretala globalno važnijim ciljevima.

Međutim, odmah treba pomenuti da je u vreme turskog petovekovnog vladanja Balkanom, ruska tristogodišnja carska pomoć monasima Hilendara, drugim zadužbinama i srpskom narodu, od neprocenjive važnosti jer je održavala i bodrila srpski duh i srpsku hrabrost da se jednog dana oslobode nečovečnog jarma koji je turska imperija nametala svim balkanskim narodima.

Sasvim je sigurno da je period od tri veka dok je Rusija pomagala Hilendar nešto što bi Srbi ponovo priželjkivali da im se desi kada je u pitanju Sveta majka Rusija ali "prezauzetost" Rusije problemima u kući i celom spektru globalnih problema u međunarodnim odnosima dozvoljava joj jedino da u reginu Balkana poveća svoje političko, ekonomsko i kulturno prisustvo.

Srpsko-ruski bilateralni odnosi nalaze se danas na vrlo niskoj stepenici međusobnog razumevanja. Srpska strana se otvoreno stavila na stranu Zapada, a Rusija je uvidevši to, preselila svoje ključne strateške interese bliže svojim granicama. Ruske mirovne trupe napustile su Bosnu i Kosmet - Balkan je prešao u ruke SAD.

Gigantska američka vojna baza na Kosmetu koja će biti opremljena sa najsavremenijom tehničkim sredstvima i naoružanjem, predstavlja tačku sa koje će se vojno kontrolisati arapske zemlje, bivše države Sovjetskog Saveza, Rusija, kao i sve zamlje Evrope.

Potez povlačenja ruskih mirovnih snaga sa Balkana shvaćen je u srpskom javnom mnjenju kao veliko razočarenje, međutim, činjenice govore nešto drugo. Ruske trupe su napustile Balkan zato što se balkanska kriza neće rešavati vojnim putem već očigledno jedinim preostalim sredstvom - pregovorima za zelenim stolom.

Tu je i očekivanje Rusije da će se u budućnosti poboljšati bilateralni odnosi sa Srbijom uz punu sinhronizaciju nastupa Moskve i Beograda na međunarodnom planu. Iz spoljnopolitičke platforme Vladimira Putina, koja se odnosi na Balkan prepoznatljiva su očekivanja Rusije da zajedno sa Srbijom koordinira i razmenjuje iskustva u borbi protiv terorizma na Kosmetu i Čečeniji.

Mafijaška država

Jedan od krupnih razloga zašto su ruske mirovne snage napustile Kosmet sadržan je u činjenici da se u bivšoj srpskoj pokrajini stvara kriminalno-teroristička država sa mafijaškim načinom delovanja u čemu Rusija ne želi da učestvuje pod nikakvim uslovima. Među razloge odlaska ruskih mirovnih snaga sa Balkana može se ubrojati i finansijski problemi jer logistika održavanja vojnih snaga daleko od "kuće" nije jeftina a posebno sada kada se Rusija svim silama bori za veći standard svojih građana.

Na kraju treba reći i to da se Rusija u svojoj spoljnopolitičkoj doktrini prema svetu pa i Balkanu prebacila na polje političkog, ekonomskog i kulturnog delovanja za razliku od sovjetskog perioda kada je moć išla ispred političke, ekonomske i kulturne saradnje.

Ukupno posmatrano politika Srbije i zajednice SCG ne bi trebala da se okreće isključivo ni ka Zapadu ni ka Istoku ni ka Severu ni ka Jugu a ni levo, ni desno. Srbija bi trebala da bude mudra, racionalna i dostojanstvena u onoj meri u kojoj joj to dozvoljava njena diplomatska veština i splet međunarodnih okolnosti, jer ako dođe do sudbonosne bitke između Istoka i Zapada Srbija će se naći pred velikim iskušenjem - čijoj strani prići i izvući najveću korist.

Uvek je bilo i biće, da igranje na jednu kartu nije strateški mudro jer se gotovo uvek takvo igranje završava poniženjem i porazom.

Vinko Đurić


vesti po rubrikama

^dosije

16:05h

Presudna tačka rusko - srpskih odnosa

16:40h

Nova tehnologija rumunskih kriminalaca u Parizu

 


     


FastCounter by LinkExchange