[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 27. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kapital, radnik i privatizacija (11)

Savremena privreda ne trpi krajnosti

Vlasništvo zaposlenih i nad krupnim preduzećima nije retkost i to vrlo uspešnih preduzeća i to na Zapadu

Učešće menadžera i radnika u svojim korporacijama se povećava, to je ne samo na račun države, već i eksternih deoničara kao što su institucionalni investitori (fondovi socijalnog osiguranja, penzioni fondovi), druga preduzeća i građani, pa i država.

O ličnoj svojini

Brojni autori žilavosti i vitalnost japanskog, zapadno - nemačkog i talijanskog kapitalizma i privreda vide u činjenici što u ove tri države ima mnogo preduzeća (srednjih i malih) u kojima se ove dve funkcije stiču u istim licima.

Vlasništvo zaposlenih i nad krupnim preduzećima nije retkost i to vrlo uspešnih preduzeća i to u zapadnim ekonomijama. Superiorni oblik svojine je lična, a ne privatna ili državna. Drugi proces je internizacija subjekata privatne svojine - prenos privatizacije a spoljnih na unutrašnje subjekte.

Tu bi se tek onda mogla postaviti na pravo mesto maksima i stalni zahtev tipa "privatizirajte... privatizirajte, privatizirajte" (Saks, Fridman). Ovi kontroverzni i po preporukama koje su date i privredama u tranziciji, potpuno promašeni autori, prolaze od stava "Hoće li se zemlje istočne Evrope kretati napred zavisi od toga "hoće li privatizaciju izvršiti vrlo brzo i vrlo radikalno.

Moj savet čine samo tri reči: privatizovati, privatizovati, privatizovati! Kako to radite, manje je važno, nego da to uradite, i to što pre i brzo" (Milton Fridman).

Šta kaže Saks

"Privatizacija je vrhunski prioritet, ističe Džefri Saks, čiji su nam stavovi u pogledu stabilizacije ovih privreda vrlo dobro poznati, ali i veliki "rezultati" niza pokušaja i promašaja na njegovoj koncepciji.

Kada sve napred realno sagledamo tada je shvaćena suština ovih sistema i privreda. Privatizacija komercijalnog dela javnog sektora u razvijenim privredama pokazala je svoje dobre, ali i loše strane. Stoga je političari neokonzervativnog pravca dižu u nebo, naučnici i ekonomisti malo hvale, a poslovni ljudi izbegavaju da ocene.

Teško je tačno oceniti dosadašnje efekte privatizacije, jer je država često prodavala i najuspešnija preduzeća, a neuspešna je često sanirala, pa onda prodavala. Sigurno je da je privatizacija u jednom broju preduzeća dovela do porasta efikasnosti, ali vrlo često smanjenjem broja zaposlenih (koje neizbežno prati svaku privatizaciju), niskim ličnim dohocima, izbegavanjem davanja državi i dr.

Savremena privreda ne trpi krajnosti: ni potpuno slobodno delovanje tržišnih zakona, ni apsolutnu dominaciju privatne svojine, ali ni preterano i često pogrešno mešanje države u privredni život.

Motiv i korist

Savremenom kapitalizmu najbolje odgovaraju određene kombinacije pozitivne uloge tržišta u oblastima u kojima je ono najbolji regulator privrednih tokova, sa državnom intervencijom u određenim oblastima, ali i optimalna kombinacija raznih oblika svojine.

Dakle, potrebna je i javna (državna) svojina u svim netržišnim sektorima, kod kojih profitni motiv nije dominantan, već društvena korist, što je poznato iz ekonomske teorije. Pokazalo se da javna preduzeća ako imaju dobro poslovodstvo i ako su izložena konkurenciji posluju isto tako dobro kao i privatna.

Piše: Prof. dr Slobodan Komazec
Kraj



vesti po rubrikama

^feljton

14:48h

Kapital, radnik i privatizacija (11)

15:04h

Svetost Nikolaja Žičkog (26)

 


     


FastCounter by LinkExchange