[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 22. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kapital, radnik i privatizacija (6)

Ekonomisti kao ptice u horu

Šta znači traženje opšte privatizacije kao ostrva spasa

To znači da su objektivni faktori razvoja i rasta privrede potpuno zapostavljeni, uz osnovnu orijentaciju (što je blisko i vrlo često prisutno među ekonomistima da kao "ptice u horu" počnu potpunu nekritički pevati istu aktuelnu pesmu) "privatizacija po svaku cenu i to što pre".

Da li su vlasnički odnosi i izostanak privatnog vlasništva osnovni krivac za neefikasnost privrede i brojne probleme u dve dugogodišnje krize u razvoju?

Da li privatizacija "društvene svojine" može da kompenzuje:
1) Nedostatak pravne države (posebno nepoštovanje osnovnih zakona i poslovnih odnosa),
2) Efikasnu, dugoročnu i stabilnu makroekonomsku politiku,
3) Slab i neefikasan bankarski sistem,
4) Nekonzistentan i nestimulativan kompletan fiskalni sistem,
5) Potpuno nepodešen monetarno - kreditni sistem u preduzećima,
6) Nedostatak štednje i kapitala za razvoj,
7) Visoku kreditnu i drugu zaduženost (potpuna nesamostalnost) privrednih preduzeća,

Nerazvijenost

8) Nedostatak poslovnog morala i slabih obligacionih odnosa, odnosno široki zamah korupcije u procesu "privatizacije" društvenog kapitala pljačkom i njegovo spekulativno korišćenje,
9) Potpuno nerazvijeno tržište kapitala i nerazvijeni svet hartije od vrednosti,
10) Privredni sistem neprilagođen proizvodnom sektoru, posebno proizvodno - preduzetničkom (profitnom) sektoru i dr.
Samo u takvom okruženju može s govoriti o dometima i nužnosti privatizacije (privatizacija-prestrukturiranje-novi kapital za razvoj).

Tajna efikasnosti zapadnih ekonomija nije u privatnoj svojini, već u ukupnoj nezavisnosti preduzeća i strukturi vrlo elastične imovine preduzeća. Neokapitalizam teži odvajanju države od dominantne kontrole nad kapitalom. Istina, to je rezultat i antietatizma i otpora daljem širenju države u privredni sektor. To su poznati stavovi neoliberalizma, odnosno povratka neoklasične škole.

Odlivanje svake godine gotovo 50% društvenog proizvoda u lične dohotke predstavlja pretvaranje društvene svojine i kapitala u ličnu svojinu - i to najlikvidnijeg dela kapitala preduzeća. Nažalost, to je u funkciji potrošnje (98%), a ne stvaranja dodatnog kapitala za razvoj.

Odatle i ciljna neprofitna funkcija preduzeća (i javnog sektora) zaposlenim, odnosno drugim licima na kvazi finansijskom tržištu koje nećemo uskoro moći tako lako stvoriti. Stoga apriorno identifikovanje privatnog vlasništva i tržišne racionalne politike preko privatnog posedovanja kapitala i kontrole privrede - je ekstreman pristup, koji ne uvažava u tome išta od onoga šta se događa sa savremenim kapitalizmom.

Pogrešne rasprave

Činjenica je da su gotovo sve rasprave krenule putem potpune negacije društveno - svojinskog koncepta i gotovo unisonog zalaganja z pretvaranje "društvene" u privatnu svojinu. Taj radikalizam i čista eklektika privatizacije je velika teorijska i ekonomsko-politička greška. Takvi unisoni stavovi već su poznati u našoj nedavnoj i neslavnoj prošlosti. (ZUR, Ustav 1974. Program monetarne rekonstrukcije i dr).

Polazeći od toga da je privatizacija sredstvo za ostvarivanje veće efikasnosti i produktivnosti u poslovanju preduzeća, nema više ni pomena o socijalizmu (socijalizam u nerazvijenosti, uz totalitarne režime u tim državama, bio je antisocijalna i antitržišna varijanta, pa stoga i antirazvojna) a da se traži opšta privatizacija kao "ostrvo spasa" (osim da se na nju i dalje "glođu kosti"), i to privatizacija u kratkom roku .

Desiće se da se sada brojne antisocijalističke demokrate duboko razočaraju, kao što smo se i svi mi razočarali u dosadašnji kvazi socijalizam i kvazi demokratiju (u jednom stvarno totalitarnom sistemu i društvu bez odgovornosti).

Radnici i zaposleni ne dajte vaša
preduzeća - društveno vlasništvo ne postoji

Ponovo je na sceni ideološko-institucionalni i zakonom uvedeni proces privatizacije "društvenog kapitala", a ne povećanja ponude svežeg kapitala, ekonomskom logikom i motivima oplodnje kapitala na tržištu, postepeni proces pretvaranja (transformacije) jednog, navodno manje efikasnog, u profitabilniji oblik vlasništva.

Očito je da transformacija "društvene" u privatni oblik, stoga zavisi od odnosa instalisanih ekonomskih i političkih snaga i odnosa moći društvenih i socijalnih grupa - koje svoje interese proturaju kao opšte društvene. Sve je to praćeno i kopiranjem koncepata iz visokorazvijenih i bogatih kapitalističkih privreda, koje imaju razvijene sve tržišne institucije i intstitucije tržišta novca i tržišta kapitala, bogatstvo kapitala (štednje) i snažnu državnu regulativu.

Prof. dr Slobodan Komazec
Sutra: Nezaposleno oko milion i po ljudi


vesti po rubrikama

^feljton

15:29h

Kapital, radnik i privatizacija (6)

15:56h

Svetost Nikolaja Žičkog (21)

 


     


FastCounter by LinkExchange