GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


LIČNI STAV

Reorganizacija ili čistka pitanje je sad

Krajnje je vreme da se prestane sa manipulisanjem armijom zbog nečije borbe za vlast

Gospodo iz "Glasa javnosti", vaša treća strana od 9.08.2003. godine posvećena je, uglavnom, problemima vojske SCG. Ovo SCG je napisano reda radi jer se iz mnogo toga vidi da vojska zajedničke nam države postoji samo prema potrebi pa ni tada. Doduše, pre nego nastavim sa ličnim stavom povodom događanja u vojsci i oko vojske ogradila bih se sa nekoliko rečenica.

- Nemam ništa protiv mladog ministra osim toga što se pre dolaska na tu funkciju nije bolje obavestio o stanju u vojsci SCG i onoj pređašnjoj JNA i što se opredelilo za još neukije savetnike i pomoćnike a nije morao. No bez obzira na sve ne možemo poreći da ministar Tadić nije ozbiljno shvatio svoj zadatak.

Ovo nije ni prva a ni poslednja čistka u vojsci. To je Josip Broz čim se učvrstio na vlasti sproveo bez mnogo obzira prema svojim ratnim drugovima pa je u prevremenu penziju poslao 40 generala (uglavnom Crnogoraca i Srba) a penzionisao plejadu mladih oficira koji su na svojim leđima izveli čuvenu antifašističku revoluciju a njihova sudbina i do današnjih dana deluje tragično. Da ne spominjemo Goli Otok.


Preterivanja

Da se JNA reorganizovala posle Maspoka u Hrvatskoj, Teritorijalaca Janeza Janše, Alijinih zelenih beretki, šiptarskog odbijanja da služe tu JNA i srpskih poslovičnih grešaka ne bi nam oni koji se danas javno hvale tako lako srušili prelepu veliku Jugoslaviju i doveli do građanskog rata čije se tragedije i sramote nikad nećemo, bar ove generacije, osloboditi.

Zamolila bih mladog ministra i sve one od novinara preko silnih vojnih stručnjaka i nestručnjaka, komentatora i naše dece koji su se sa partijskim rukovodstvom mnogih boraca za demokratiju tako ustremili na JNA da prestanu sa daljim blaćenjem vojske koju čine naši muževi i naša deca.

Strašno je bilo slušati kako se najsiromašnija vojska naziva crvenom buržoazijom, komunističkom bandom i crvenom rusofilskom indoktriniranom ruljom upoređujući je sa staljinistima, sadamovcima i ne znam s kim sve iako po svim stranim i našim izveštajima znamo da je baš taj kadar bio najčasniji deo jugoslovenskog društva (osim nešto podrepaša i karijerista) koje ni onda a ni danas niko ne imenuje.

Veoma je lako dokazati kako su živele vojničke porodice i kako je bilo jadno izdržavati porodicu s jednom platom a seliti se iz mesta u mesto s kraja na kraj zemlje. Pripadala sam jednoj takvoj porodici u kojoj je nas petoro živelo od očeve plate.

O tome koliko je od bruto vojničke plate trebalo odvojiti za socijalna, davanja za gradnju stanova, školstvo, izgradnju puteva, odmarališta i prstižnih vila da i ne govorimo. Danas se prodaju i arče vojna odmarališta, zgrade kao što je CK Ušće koja je sazidana i od partijskih članarina baš tih vojnika koji nisu mogli biti u JNA ukoliko nisu bili i članovi Saveza komunista.
Kaže ministar kako nam je vojska (misli na starešinski kadar) bila neobrazovana bez znanja stranih jezika.

Otkud mržnja

Ne zna mladi čovek da je moj otac posle završene Vojne akademije pisao molbe pet puta da mu se dozvoli studiranje omiljenih mu francuskog i italijanskog jezika i svaki put bio odbijen. Ni mi deca vojnika nismo mogli van zemlje a oni nikako. Na pozive da se prisustvuje prijemima u stranim ambasadama nikada nije odgovorio iako je bio intelektualac i na mestu koje mu je sledovalo druženje sa stranim atašeima. Porodicama je bilo zabranjeno da izdaju sobu ne samo strancima već i našim ljudima i tako poboljšaju standard.

Jasno mi je da to ne razume ni ministar a ni predsednik Vlade (za koga kažu da nije ni služio vojsku) ali otkud takva mržnja prema JNA dece nekadašnjih generala koja sada rade u nekim nevladinim i budibog kakvim organizacijama, zašto se pokrivaju sinovi i kćeri Titovih diplomata koji su proizvedeni u razne savetnike i pomoćnike. Normalno da govore strane jezike kada su se svi redom školovali na zapadu a mnogi postali Fulbrajtovci i doktori prestižnih američkih i engleskih univerziteta.

Krajnje je vreme da se prestane sa manipulisanjem armijom u dnevnopolitičke i partijske svrhe radi borbe za vlast i prevlast nad armijom a što se tiče partnerstva za mir i ulaska u NATO to treba da odluči većina (narod ali ne oni koji su bežali kad je trebalo braniti svoju zemlju) već oni koji su znali kako se treba u datom vremenu ponašati - pametno, bez pompe ali i bez ulagivanja i karijerizma jer to nijedna sila ne voli.

Izjava da naši vojnici idu kao topovsko meso u Irak je u najmanju ruku nepristojna koliko i morbidna ali ako postoje oni koji to žele nek izvole.

Što se, pak, tiče poređenja učestvovanja u poratnim sukobima u Iraku i onoga što su naše jedinice činile 1956. godine na Sinaju, takođe je jedno bacanje prašine u oči onima koji o tome ne znaju ništa. U to vreme značaj Ujedinjenih nacija bio je takav da se njima nisu mogli suprotstaviti ni takvi "zmajevi" kakvi su bili Čerčil, Ruzvelt i Staljin ne kako to danas čine prepotentni Buš i Bler.

Možda će se i za njih oformiti neki budući Haški tribunal. Mladi ministar je donekle shatio da vojska i njena veza s narodom nije mačiji kašalj i zato mora da vodi računa o svojim odlukama uz kvalitetnije savetnike, izlaska iz partije kojoj pripada i truda da bude dostojan položaja na kome se nalazi. Želim mu puno uspeha i mnogo mudrosti.

Nadica Bogdanović,
unuka pukovnika vojske kraljevine Jugoslavije,
i kćer pukovnika JNA,
Beograd


ČUĐENJE

"Sablja" zarđala u privredi

U toku vanrednog stanja pojavila se stidljivo i postepeno isticana akcija pod nazivom "Sablja". Kasnije je objašnjeno da se pod tim pojmom podrazumeva borba protiv kriminala, odnosno, protiv svih zločinaca koji su učestvovali ili na bilo koji način sarađivali sa onim akoji su ubili dr Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije.

Sigurno je da su građani podržali akciju i očekivali da će to biti borba protiv svih vrsta kriminala. Postavlja se pitanje šta je sa kriminalom u privredi? Šta sa korupcijom u svim oblastima i na svim nivoima?

Rđa prešla u vlast

Izgleda da je "Sablja" koja je potegnuta, zarđala, i da je to oružje iz turskog doba, a to znači kraj 18. veka. Pa, to i jeste oružje za ovu vladu i vlast. Za ovakav haos moralo se posegnuti za drugim oružjem, kao što su Moral, poštenje, doslednost, dostojanstvo, pravda, istina, znanje i ostala sredstva koja bi garantovala uspeh u akciji.

Međutim, izgleda da je ovo oružje i ovoj vlasti nepoznato, odnosno, ne želi da ga primeni. Čak izgleda da je i rđa sa sablje prešla u vlast. A da je ovo tačno, navešću nekoliko primera: U predizbornoj kampanji 2000-te godine DOS je obećao, između ostalog:

- Da će samo od ekstraprofita uzeti 7 do 8 milijardi maraka (3,5-4 milijarde eura). - Da će doneti novi Ustav; - Da će održati nove izbore, na svim nivoima za godinu do godinu i po dana; - Izvršiti reformu u svim oblastima života; -Uvesti zemlju u sve evropske i svetske institucije; - Uništiti ili svesti na minimum sve oblike kriminala; - Iskoreniti korupciju; - Stvoriti modernu, pravnu državu; - Obezbediti vladavinu institucija, a ne pojedinaca; - Doneti zakone o poreklu imovine i sprečiti nezakonito bogaćenje; - Obezbediti slobodu štampe i medija; -Sačuvati saveznu državu; - Doneti Zakon o suprotnosti interesa; - Doneti antikorupcijski zakon; - Doneti zakon o popisu imovine funkcionera, kada dolaze i odlaze sa vlasti.

Da vidimo šta je ostvareno:
- Od ekstraprofita dobijeno je samo oko 120 miliona maraka (60 miliona evra);

- Ustav uopšte ne misle da donesu do kraja mandata;
- Od izbora nema ni traga, izbegavate ih na sve moguće načine i to nepošteno;
- Od reformi samo kozmetičke promene;
- Jedino se država uvodi u evropske i međunarodne institucije i to stalno izložena ucenama;

- Korupcija ne da nije iskorenjena, već je čak i povećana; - Nije donet antikorupcijski Zakon; - Od pravne države nema ni slova "P"; - Državom vladaju pojedinci iz vrha jedne ili dve stranke i to DS i GSS, dok institucije postoje samo na papiru; - Država je sve siromašnija, a pojedinci sve bogatiji (čak im se poklanja društvena imovina pod vidom privatizacije, na primer tri šećerane za tri eura; - Zakon za bogate (kakav je na primer u Švedskoj se i ne spominje); - Štampa i mediji su ugroženiji nego ikad (kazne, zabrane, pretnje, paljenje vozila);

Otimanje kao stil

Doneli ste dva anti-reformska zakona i to: a( Zakon o penziono-invalidskom osiguranju koji je najgori Zakon donet u poslednjih 50 godina, akcijom se vrši nasilje nad penzionerima; b ( Zakon o radu kojim se direktorima društvenih preduzeća daju sva moguća ovlašćenja a nikakva odgovornost, dok su radnici praktično bez zaštite; - Od svih reformi najviše ste uspeli da putem raznih nameta, dažbina i poreza otimate od siromašnih dok bogatima omogućavate stalno uvećanje kapitala.

Zbog ovakvih reformi treba da promenite naziv i umesto DOS (što više niste) dobijete naziv DRPOS, a to znači Drp-Otmi-Sistem. Tako je veza između DOS-a i demokratije samo slovo "D".

Ako se uzme u obzir da demokratska stranka duguje gospodinu Rodiću oko 600 miliona dinara (Nezavisna Svetlost 24. jul 2003), kao i da je u svoje okrilje primila bogataše, znači da je u svemu nasledila u ovoj vlasti, sve što je u predhodnoj imao JUL (pa gospodine Rodiću, znate onu narodnu: "Ko s đavolom tikve sadi...)".

S poštovanjem

Rade Ilić, Kragujevac


ZAPAŽANJE

Brzi Boris Tadić

U novoj vlasti od 5. oktobra 2000. g. do danas koja sve najvažnije odluke uopšte ne donosi (ustav i mnoge važne zakone), a sporedne pak donosi brzinom puža, konačno se pojavio ministar odbrane SCG koji suprotno svim očekivanjima donosi odluke brzinom munje.
Posle nesreće u Kraljevu gde je na vojnoj vežbi jedan vojnik poginuo a dvanaest ranjeno, u roku od 24 sata ministar Boris Tadić smenio generale, komandanta korpusa i nekoliko visokih oficira, što je u redu, ali je istovremeno i on po kolektivnoj odgovornosti iz moralnih razloga morao da podnese ostavku.

Međutim, umesto ostavke, ministar Tadić nastavlja najbrže "reforme" koje su ikada sprovedene u nekoj vojsci u svetu. I u najkraćem roku smenjuje najstarije generale i patriote iz ratne 1995. g. na primer, general- pukovnika Lazarevića i ostale za koje se još ne zna.

Očigledno je da se ovde radi o čistom revanšizmu i smeni nepodobnih , a po nalogu svojih gazda iz Vašingtona. "Svaka čast" "brzom Gonzalesu".

Ilija Redić, Kragujevac


POHVALA

Učim iz tekstova

Gospodine Uredniče, kad god pročitam neki tekst g. Turlakova, uvek se divim njegovom srpstvu. I drugi pišu i govore o nužnosti našeg objedinjavanja u borbi za goli opstanak, ali on ima jedan naročiti stil i način u tome, možda i zato što ima, čini mi se, i literarnih ambicija u svojim tekstovima. Odista, u svakom njegovom tekstu nađe se i po neka projekcija u našu istoriju, uvek po nešto novo čujem i naučim, nije suvoparni zagovornik svog stava i svoje upornosti. Zato je i čitljiv i zato se pamti.

Upravo zbog toga, usuđujem se da Vam predložim, gospodine uredniče, da nađete načina da tog profesora čvršće i redovnije vežete za svoj list, možda onako kako ste vezali prof. Čavoškog. Njih dvojica, ma koliko da su različiti po načinu pisanja, a možda i razmišljanja, ipak su komplementarni u svojoj osnovnoj srpskoj ideji, koju umeju da zastupaju i brane sa nesvakidašnjom rečitošću i uverljivošću.

Oprostite na ovom dobronamernom uznemiravanju.

Milena Kostić, dipl. hemičar, Beograd