[an error occurred while processing this directive] 

 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 10. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Stojan Jevtić, ministar za poljoprivredu i vodoprivredu

Nema razloga za poskupljenje mesa

Proizvođačima šećerne repe premija će biti isplaćena na vreme. Srbiji potrebna proizvodnja durum pšenice

BEOGRAD - Novog ministra za poljoprivredu Stojana Jevtića, odmah po preuzimanju funkcije, dočekala je gomila problema, od suše, preko slabe žrtve, do blokade puteva. Samo što je okončana blokada puta zaposlenih u šećerani Zrenjanin, poljoprivrednici su, zbog suše, najavili novu blokadu puteva na severu Vojvodine.

- Mogu samo da im kažem da sam sve ono što sam obećao i ispunio i to do poslednje tačke i ne mogu ništa drugo da im ponudim. Proizvođačima, u opštinama koje su pogođene sušom, smo obećali da će jedan deo para biti obezbeđen preko semenskog materijala kako bi mogli da zaseju pšenicu, reprogramirali smo obaveze prema Direkciji, zatim prema Fondu za razvoj i prema Srbija vodama. Smanjili smo carinu na uvoz opreme i sistema za navodnjavanje i oslobodili poljoprivrednike plaćanja penzionog doprinosa za ovu godinu - ističe ministar Jevtić.

Suša nije bila katastrofalna

Vaše mišljenje je da nema osnova da se suša proglasi za elementarnu nepogodu?
- Ove godine ćemo imati vrlo visoku proizvodnju suncokreta, očekuje se rod soje od 300.000 tona, kukuruz je u najvećem delu Srbije u odličnom stanju i očekujemo proizvodnju od šest miliona tona. Stanje voća i grožđa je odlično. Proizvodnja stočne hrane je vrlo dobra. Prema tome, ne može da se kuka da ova godina ne valja.

Proizvođači šećerne repe se pitaju da li će na vreme biti isplaćene premije zbog odluke o suspenziji preferencijalnog izvoza šećera?
- Prvu ratu premije za šećernu repu smo isplatili do poslednjeg dinara. Drugi deo se obračunava na osnovu prinosa po hektaru. Pravo na premiju imaju proizvođači sa prinosom preko 38 tona po hektaru. Nama je ostalo manji deo za isplatu, jer premija iznosi 12.300 dinara po hektaru, a dosada isplaćeno je 7.500 dinara.

Drugi deo prošlogodišnje premije je isplaćen tek ove godine. Da li će do kraja godine biti isplaćen drugi deo za 2003. godinu?
- Pa, novi ministar mora da održi reč.

Međutim, ministar finansija Božidar Đelić je najavio manje para za agrarni budžet. Da li to znači kašnjenje u isplati premija?
- Isplata nekih premija će malo kasniti. Na primer, premije za mleko već kasne dva meseca. Računamo da ćemo taj deo preneti u sledeću godinu. Možda će i isplata premija za šećernu repu malo kasniti, ali do kraja novembra ćemo sve isplatiti.

Moguć izvoz kukuruza

Iako se očekuje dobar rod kukuruza, njegov izvoz je na režimu dozvola?
- Kukuruz se našao u toj uredbi samo da ne bi došlo do poremećaja u snabdevanju pšenicom. Međutim, svako od izvoznika sa donetim ugovorom da je prodao kukuruz može da dođe i odmah će dobiti saglasnost za izvoz.

Ranijih godina se dešavalo da šećerane preuzmu od proizvođača šećernu repu, ali isplate stignu tek sledeće godine.
- Malo se situacija promenila, jer su šećerane privatne. One ne mogu sebi da dozvole da se igraju, jer pomoći države neće biti. Mogu sa sigurnošću da tvrdim da oko isplate seljaka neće biti problema. Sem toga, lično mislim i da će sankcije oko izvoza šećera biti ukinute 5. oktobra sledeće godine.

Ove godine zabeležena je i najlošija žetva pšenice za poslednjih 50 godina.
- Takve rezultate žetve su svi očekivali. Setva je bila loša, kao i priprema zemljišta. Zasejano je iza optimalnog roka, nije primenjena puna agrotehnika, mrazevi su nastupili rano, još početkom novembra i trajali skoro do kraja marta, a prihrana pšenice u februaru je izostala i znali smo da nas očekuje sušni period. Tako da nismo bolje mogli ni da očekujemo. Sada je potrebno da menjamo filozofiju.

Treba da vodimo računa o obradi i pripremi zemljišta, da sejemo deklarisano seme, da dodamo optimalnu količinu đubriva i prihranu obavimo na vreme. Ima tu problema i sa naukom, ne mogu ni njih da oslobodim odgovornosti. Lako je hvaliti se kako smo napravili nove sorte, ali one nisu izdržale stres, dok su stare bolje podnele ove vremenske promene i imaju manje oscilacija u prinosu.

Bilo je predloga da se premira proizvodnja pšenice kako sledeće godine rod ne bi bio još manji?
- Da u ovom trenutku imamo para, trebalo bi premirati, ali samo setvu "durum" ili tvrde pšenice. Jer i kada proizvedemo dovoljno pšenice, moramo da uvozimo pšenicu za konditorsku industriju i testenine. Na primer, mi ne umemo da napravimo dobru testeninu, jer nemamo odgovarajuću pšenicu.

Protivnik uvoza ge-mol proizvoda

U Srbiji je dozvoljen uvoz genetski modifikovane sojine sačme, ali ne genetski modifikovane soje i drugih biljaka?
- Taj uvoz nije dozvoljen. A i zašto bismo uvozili genetski modifikovan na primer, kukuruz kada imao odlične domaće hibride. Imamo izvanredno podneblje, dobru zemlju, naše seme i možemo da napravimo zdrav proizvod, prepoznatljiv u svetu.
Da li to znači da ste protiv uvoza ge-mol proizvoda?
- Apsolutno. Ako Britanci devet godina testiraju ljude koji su jeli meso ludih krava da vide kako će se to odraziti na njih i njihovo potomstvo, koliko godina ćemo mi da testiramo one koji su jeli proizvode od genetski modifikovane soje i drugih genetski modifikovanih proizvoda?

Italijani imaju prinos samo tri tone po hektaru, ali proizvode samo tvrdu pšenicu, od koje se pravi najbolja testenina. Zbog toga treba izvršiti prestrukturiranje setve pšenice u korist tvrdih sorti. Da imamo tih sorti, ne bi bio nikakav problem da tu pšenicu platimo i skuplje od 8,80 dinara po kilogramu, koliko nudimo ove godine za pšenicu prve kvalitetne grupe.

Bilo je zahteva da robne rezerve povećaju otkup merkantilne pšenice, ali seljaci sada nisu ni zainteresovani za to?
- Država će otkupiti veće količine semenske pšenice za 20.000 tona, odnosno ukupno 50.000 tona. Ponude merkatilne pšenice i nema, jer je velika količina prodata na zeleno, zatim su obaveze prema dobavljačima izmirene u pšenici i nešto su kupili mlinovi. Određena količina pšenice je neuslovno uskladištena, a ima i onih koji čekaju veću cenu. Međutim, cena ovih dana miruje, reper je ona koju je ponudila država. Ponudili smo 7,70 za drugu grupu i 8,80 za prvu, a cena na berzi je 8,50 dinara. Zamenom za mineralno đubrivo i semensku pšenicu, Direkcija će obezbediti dovoljne količine pšenice za prelazne zalihe.

Mesari ovih dana najavljuju poskupljenje mesa. Da li je ovo poskupljenje opravdano?
- Poslednjih šest meseci imali smo apsolutni minimum u ceni žive stoke, ne znam da li je nekad bila niža. Ko je hteo da napravi neke zalihe i ko je ozbiljan privrednik u klaničnoj industriji, on je meso tada kupio. Koje je sad opravdanje za skok cena mesa? Da li je neko pojeftinio meso kada je bila niska cena žive stoke? Ne, svi su držali tu cenu. Sada kada je skočila cena žive stoke, svi najavljuju poskupljenje. Nema razloga.

U Direkciji imamo dovoljno mesa da možemo da intervenišemo i vratimo je ako poraste. Već sledeće nedelje, sukcesivno će na tržište izlaziti izvesne količine mesa. Uostalom, samo su neki najavili poskupljenje, ali još niko od velikih kao što su "Karneks", "Topiko", "Juhor" ili "Mitros" se nije usudio da to uradi.

Poljoprivrednici se žale da nemaju dovoljno para da zasnuju novu proizvodnju. Da li će biti nekih promena ove godine u finansiranju?
- U ovoj godini je još teško govoriti o pomoći u finansiranju poljoprivrednika. Planiramo neke kreditne linije, zatim postoje neke aktivnosti koje mi moramo da odradimo, kao što su formiranje Agencije za ruralni razvoj, koja mora da bude servis seljacima i taj predlog treba da prođe kroz skupštinsku proceduru. Ministarstvo nikada više neće kreditirati poljoprivredu, niti treba to da radi.

Samo će preko specijalizovanih agencija odrediti kriterijume, merila i namere. Agencija će zajedno sa bankama odobravati te kredite. Na primer, jedan dinar kredita će davati Agencija, a drugi banka i u tom slučaju će i kamatne stope biti niže. To je način kreditiranja koji planiramo za sledeću godinu.

Tatjana Ostojić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:10h

Nema razloga za poskupljenje mesa

17:18h

Završena berba malina - upola manji rod

17:26h

Ponovo "TIR karneti"

17:33h

Pirot: Gume za visoku klasu

17:41h

Isplata obveznica u evrima

 



     


FastCounter by LinkExchange