BEOGRAD - Mediji u Srbiji poslednjih meseci su sve češće zloupotrebljeni na razne načine. To svakodnevno čine političari, ekonomisti, biznismeni. U moru informacija koje stižu redakcijama svakodnevno, urednici i novinari često su u dilemi kada treba da procene šta je zapravo informacija od opšteg društvenog značaja, a šta propaganda.

Većina ljudi koja se pojavljuje u medijima zna da je to jedini način da utiču na druge ljude, tačnije na širu javnost. Onaj ko utiče na javnost ima moć. Javno mnjenje je sve, ako je na strani onog koji iznosi svoj stav o nečemu, znači da ništa ne može propasti, a ako nije, onda ništa ne može uspeti. Ovo su samo neke od krilatica i stavova koje primenjuju brojni srpski političari, a koji u javnosti najčešće tvrde drugačije - da svi mediji moraju biti nezavisni.

Ali, da li su svi mediji nezavisni i ko su ljudi koji ih na razne načine zloupotrebljavaju za " Glas" govori Miroslav Nastić, jedan od istraživača privatne beogradske agencije "Plan medijum", koja radi istraživanje javnog mnjenja u različitim oblastima

- Smatram da političari i biznismeni najviše zloupotrebljavaju medije. Pre svega, zbog toga jer se većina srpskih političara sve više utrkuje ko će svoj stav da iznese u javnosti. Mnogi od njih merkaju koji su mediji najpopularniji, pa se trude da u tim medijima budu što zastupljeniji.

Biznismeni i političari više od ostalih kategorija u društvu ne podnose kada ih mediji kritikuju. Onda prete i tvrde kako novinari lažu i "naduvavaju" informacije. Naravno, dešava se da pojedini novinari, u želji za velikim senzacijama, ponekad i "nafiluju informacije". Veoma često se dešava da oni koji su "prozvani " u javnosti reaguju i na dobro proverene informacije potkovane dokazima, ne želeći da se istina sazna.

U pojedinim slučajevima informacije mogu biti dvojako plasirane i kao informacija, ali i propaganda. Često se dogodi da, na primer, direktor neke fabrike priča o njenom radu i poslovanju, što predstavlja informaciju od opšteg značaja ali i propagandu za to preduzeće. Zato prava istina, potpuno objektivna, zavisi isključivo od novinara i teksta koji on predstavi u javnosti.

Kako PR menadžeri, čija je profesija sve zastupljenija u javnosti, mogu da utiču na to da mediji budu manje zloupotrebljeni, za "Glas" priča Marina Lazarević, PR direktor agencije "Ogilvy & Mather"

- Mnoga istraživanja pokazuju da mladi ljudi veliki deo svog vremena provode pored TV-a, radija ili interneta, tako da mediji na njih vrše veliki pritisak i utiču na formiranje njihovih stavova. Smatram da su mediji najvažniji za realizaciju PR ciljeva i nikako ne smeju biti zloupotrebljeni. Misija PR profesije je izgradnja poslovnog morala bez koga nema tržišta.

Mi smo tu da uspostavimo odnos poverenja i razumevanja između organizacije i pojedinca, mi radimo u interesu naših klijenata, ali ne po svaku cenu. Šteta koju mogu da izazovu, nepotpune, neproverene i olako date informacije višestruka je, a mi koji se bavimo ovim poslom odgovorni smo pred najširom zajednicom, medijima, klijentom i pred strukom. Tipičan primer nepotpune informacije i štete koju je ona izazvala je koncert Goce Tržan u "Sava" centru. Sve domaće i brojne svetske medijske kuće prenele su ovaj nesvakidašnji medijski događaj.

Ubrzo posle toga krenule su sšpekulacije da je sve bilo namešteno i da je u pozadini svega marketinški trik. A sve zbog toga jer je javnost bila uskraćena za bitne informacije, jer mediji nisu dobili odgovor na mnoga pitanja. PR i marketinške kampanje koje rade od danas do sutra računaju na kratko pamćenje širokih masa. Smatram da ni jedna PR kampanja ne bi mogla da vrati ugled i reputaciju Dafini i Jezdi, čak ni u slučaju da oni svim štedišama vrate novac. Šteta koju su oni proizveli plasirajući netačne i olako date informacije ne mogu se popraviti.

Nenad Đorđević, akaunt direktor agencije Ogilvy & Mather smatra da zaposleni u advertajsingu upotrebljavaju najčešće izraz "korišćenje" medija u plasiranju propagandne poruke, ali to ne znači da medijima manipulišu, već tako samo predstavljaju komercijalnu poruku sa ciljem da navedu potrošača da kupi proizvod ili koristi uslugu koja se reklamira.

- U našem poslu postoji jedno svetlo pravilo koje tvrdi da potrošača možete reklamnom porukom prevariti samo jedanput, ali ukoliko kvalitet reklamnog brenda nije odgovarajući, nema te propagandne poruke koja će naterati prevarenog potrošača da ponovo kupi proizvod i postane lojalan brendu. Zato ozbiljne marketing agencije, pre promotivnog nastupa, mnogo vremena provode analizirajući kvalitet brenda i proizvođača i predviđajući uspeh na tržištu, smatra Đorđević.

Tamara Birač