BEOGRAD - Materijalni položaj penzionera i dalje nije na zavidnom nivou, iako se penzije isplaćuju redovno. Penyioneri su zapali u materijalnu krizu još 1993 godine i od tada većina njih ne može da se oiporavi. Da podsetimo penzije su zbog inflacije vredele jednu, dve marke, prodavnice su bile prazne, a redovi za hleb, mleko i ulje po nekoliko kilometara.

Tada je većina srpskih penzionera spas tražila u takoyvanim paketima humanitarne pomoći. Zbog gladi i beznađa u kome su se našli neki najstariji hteli su što pre da prekrate muke, pa su pribegavali samoubistvu. Sredinom 1994. godine zabeležen je najveći broj samoubisatva mešu penzionerima u Srbiji. Sve što se dans dešava sa penzionerima, rezultat su prethodnih godina u kojima se veoma loše živelo. Ovako je za " Glas" ocenila trenutan položaj penzionera Ivanka Matić, ekonoista istraživač.

Ona smatra da su podaci koje je nedavno izneo Nezavisni sindikat penzionera, a koje se tiču loše materijalne situacije najstarijih i broja samoubistava veoma zabrinjavajući. Ali na žalost, želja za samoubistavvom kod starih neće prestati još sigurno pet, do šest godina, jer bi toliko trebao da traje period oporavka i za penyionere i za građane.

Ona je napomenula da bi situacija u kojoj se trenutno nalaze penzioneri trebala veoma da zabrine državu, koja bar prema izjavama ministarke Gordane Matković i ministra Božidara Đelića, nema trenutno nekog dodatnog novca za pomoć najsiromašnijim kategorijama penzionera.

Matić ističe i to da državu najviše treba da zabrine broj onih koji su ostali bez jednog obroka u narodnoj kuhinji, među kojima većinu čine penzioneri sa najnižim primanjima.

Ona navodi i činjenicu da je u državi mnogo onih privrednika i političara koji bi umesto lične promocije novac ili hranu mogli da poklone penzionerima sa najnižim primanjima i onim starima koji od svoje penzije ne mogu sebi da priušte ni najelementarnije lekove.

T.Birač