[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 9. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Monetarna politika i zamke monetarizma (1)

Kolika je cena stabilnog kursa

To je osnovna preporuka MMF. Trpe privreda i njen izvoz

U našoj javnosti su nastale velike dileme u pogledu kvaliteta i uspešnosti vođenja monetarno-kreditne politike u poslednje dve-tri godine. Dileme su čak veće kada se u aktuelnim "sučeljavanjima" guvernera i Vlade Srbije čuju potpuno oprečne ocene - od visoke ocene efikasnosti i kvaliteta (guverner) do potpunog promašaja i uvlačenja privrede u sve dublju ekonomsku i socijalnu krizu (Vlada).

S druge strane, naučni radnici koji objektivno izučavaju ovu vrlo složenu problematiku nemaju šansu da se pojave sa svojim stavovima u gotovo potpuno zatvorenim medijima. Čuju se samo mišljenja ljudi iz aktuelne vlasti. Gde je istina? Kakvo je stvarno stanje u koncepciji i vođenju naše monetarno-kreditne politike?

Monetarna politika u jednoj privredi sa nedostatkom štednje (akumulacije), nedovoljno monetizovanoj, sa vrlo nerazvijenim instrumentima finansijskog tržišta, visoko (gotovo sudbinski) zavisnoj od kredita banaka, ima dominantan značaj u odnosu na druge delove makroekonomske politike. Odatle i velika osetljivost privrede (preduzeća) na osnovnu orijentaciju u vođenju ove politike i koncepciju koja dominira (i čini podlogu) u politici novca i kredita centralne banke. Da li se kod nas vodi ekspanzivna, restriktivna ili nekakva "uravnotežavajuća" monetarna politika? Da li je bazni koncept dobro izabran? Da li se, konačno, radi o teškom strateškom promašaju? Da li je moguće drugačije (i efikasnije) voditi? Sve su to pitanja koja traže vrlo precizan odgovor.

"Ulje za mazanje"

Iz ranijih kritika upućenih centralnoj banci i njenoj monetarnoj politici rekao bih na početku da se tu ništa nije promenilo. I dalje se vodi pogrešna, a sa pozicije sektora preduzeća, i ubitačna restriktivna monetarna politika. Samo što je monetarizam sada došao do punog izražaja, a njegovi teški rezultati vidljivi na svakom koraku.

I dalje je osnovni kanal kreiranja primarnog novca promena deviznih sredstava (čak do 60 odsto). Domaći krediti centralne banke učestvuju u kreiranju primarnog novca sa svega 14 odsto primarne emisije (u tome je kredit državi 9 odsto ili preko 8 milijardi dinara, što znači da se na privredu odnosi svega 5 odsto. Privreda preko banaka se osigurava svega 6,8 odsto (bez korišćene obavezne rezerve banaka). To je taj paradoks monetarne politike - nema podrške domaćoj privredi, mada bi još to morala biti osnovna funkcija (podržavanje proizvodnje i prometa, odnosno u koordinaciji sa fiskalnom i spoljnotrgovinskom politikom omogućavanje ekonomskog razvoja).

Nasuprot tome, dosadašnja monetarna politika je izabrala kao osnovni cilj stabilnost cena (borba protiv inflacije) i stabilnost deviznog kursa. Upravo su to osnovne preporuke MMF. Kao da je kretanje cena isključivo monetarnog porekla, kao da ne postoje drugi brojni uzroci inflacije. Njihovo suzbijanje se može postići samo oštrom eflacionističkom politikom, nestašicom novca, visokom cenom novca i kredita, ali je redovna posledica toga pad proizvodnje, niska ili negativna stopa rasta, visoka nezaposlenost rada i kapaciteta i gotovo opšta nelikvidnost (posebno sektora privrednih preduzeća).

Naša privredna mašina jednostavno nema "ulja za podmazivanje". Novi guverner najavljuje istu monetarnu politiku "vrhunska misija je održavanje stabilnosti cena", ali i drugo da "kurs i monetarna masa u svakom trenutku obezbeđuju da se devizne rezerve kreću na održiv način". Dakle, nikakvog kvalitetnog i koncepcijskog zaokreta nema. Monetarno-kreditna politika će se voditi po staroj (i pogrešnoj) koncepciji.

Pomoć privredi

Centralna banka ne vodi podsticajnu i privredi podešenu monetarnu politiku. Nema one fine selektivne podsticajne (i kontrolisane) monetarne politike, bez čega privreda u razvoju jednostavno ne može. Primedbe koje se mogu čuti od strane centralne banke svode se na to da je takva ranije vođena monetarna politika vodila u onaj hiperinflatorni haos i da bi se to ponovilo, ako bi se vodila ekspanzivnija monetarna politika. Pristup je vrlo nekorektan. Ovo iz sledećih razloga: prvo, monetarna politika može biti vrlo podsticajna za razvoj, održavanje potrebne likvidnosti preduzeća i banaka, ali se prethodno svi monetarni i finansijski tokovi moraju staviti pod kontrolu.

Piše: Prof. dr Slobodan Komazec
Sutra: Kontrola kreditne mase


vesti po rubrikama

^feljton

15:18h

Monetarna politika i zamke monetarizma (1)

15:36h

Svetost Nikolaja Žičkog (11)

 


     


FastCounter by LinkExchange