Poštovani gospodine Kačareviću, povodom teksta u listu "Glas" "Gadafi obija zidove, pacijenti "obijaju" banke", objavljenog 7. avgusta 2003, godine, u kome se iznosi niz činjenica koje nisu potpune i stvaraju netačan utisak za čitaoce Vašeg lista, verujem da je zbog pravovremenog i tačnog informisanja građana neophodno da se istakne nekoliko dodatnih činjenica i objašnjenja:

Zgrada bivše Interne A klinike je kompleks u kome se sada nalaze Institut za hematologiju, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju Instituta za bolesti digestivnog sistema i Institut za alergologiju i kliničku imunologiju. Istina je da je ova zgrada stara i oronula i da je jedna od onih koje investiciono nisu održavane godinama unazad, mada je za Vaše čitaoce i naše pacijente važno navesti i sledeće:

1. "... u bolnicu ništa nije ulagano 20 godina..."
U ovu zgradu, Klinički centar je ulagao u hitne intervencije, saniranje grejanja i vodovod u toku 2001. i 2002. godine, nakon dugogodišnje zapostavljenosti.

Vaš novinar je mogao da među novinama u istoj instituciji primeti novi rendgenski aparat koji je postavljen uz pomoć donacije Evropske unije, posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju. Aparat je već u pogonu i može da se obiđe i snimi na prvom spratu te zgrade. Takođe je na istom spratu opremljena i gastroenterološka dijagnostika, nabavljen endoskop donacijom Farmaceuta bez granica, kupljen ultrazvuk od stane Kliničkog centra, a uz pomoć kompanije Hemofarm-inženjeringa postavljeni su klima uređaji i završeni neophodni građevinski radovi.

2. "... na tavanu zgrade imamo stanare"...
U prostorijama Kliničkog centra, obično u najstarijim zgradama, ima nekoliko desetina bespravno useljenih lica, uglavnom ranijih radnika klinika, koji su tu naseljeni pre desetak godina. Ovo je naravno ozbiljan problem, čije rešavanje zahteva kooperaciju između opštine, Grada i KCS.

3. "Ministarstvo zdravlja nema dovoljno para, pa smo tek u prvoj fazi. To vam je kao kad biste u stanu okrečili dnevnu sobu, a jedan zid i ostale sobe ostavili prljave, ogorčena je načelnica"...

Jasno je da je ovaj objekat jedan od najugroženijih u KCS, pa je zato ova zgrada i planirana za rekonstrukciju u ovoj godini, a radovi su u toku. Navodi da je tek "prva faza i da Ministarstvo nema dovoljno novca"... nisu tačni. Vaš novinar je trebalo da konsultuje upravu Kliničkog centra ili Ministarstvo zdravlja radi dobijanja ispravnih i detaljnih podataka o planiranoj rekonstrukciji zgrade, kao i drugih zgrada na teritoriji Kliničkog centra Srbije. Prva faza radova je u toku, a od njenog završetka zavisi dalji tok radova po već definisanom planu.

Uvereni smo da je prilikom pravljenja ovakvih reportaža neophodno imati i dovoljno informacija iz Kliničkog centra Srbije, a ako treba i iz Ministarstva zdravlja. Tek tada je slika o započetim naporima i dugoročnim planovima da se poprave zgrade, obnovi oprema u bolnicama, poboljšaju uslovi lečenja, i za bolesnike i za zaposlene prava i potpuna.

U Ministarstvu zdravlja uvek stojimo na raspolaganju za sve podatke o sredstvima koja su ulagana ili čije se ulaganje planira radi poboljšanja stanja u zdravstenim ustanovama Republike Srbije.

S poštovanjem,

Ministar, prof. dr Tomica Milosavljević
Beograd

Građani koji imaju posla sa sudovima, bilo da su tužioci ili tuženici, očekivali su promene na bolje, najavljeno sređivanje, stručniji i objektivniji rad i brže rešavanje sporova. Realizovano je i obećanje ministra pravde dr Vladimira Batića pa su sudije dobile znatno veće plate, što je bila svojevrsna nepravda i potcenjivanje stručnjaka drugih profesija čije diplome i rad su bili degradirani.

Zanemarimo sada to. Prolaze meseci, a skoro se ništa ne menja u efikasnosti u opštinskim udovima. Sve češće se ljudi javno žale na sporo rešavanje predmeta, advokati u četiri oka takođe jer ne žele da se svojom energičnošću zamere sudijama. Uostalom, situacija im donekle ide na ruku: više ročišta, više para, ali kažu da je to mač sa dve oštrice jer stranke gube poverenje u njih.

Ruku na srce, bilo je i nekog malog čišćenja, odlazak nekih sudija, primera vrednih sudija (kaže narod gladan pravde: pošteni i vredni su ostali isti i sa malo i sa znatno više para), ali ležerno, neaktivne, neiskusne i nestručne ništa nije moglo da promeni. Samo što saznate da je došao novi predsednik suda, on je otišao, a njegov zamenik još nije osigurao mesto da bi raščišćavao stanje.

Očekivasmo bolje i od Sudskog poslovnika, ali on je propisao neke obaveze sudija, ali ne i sankcije ako ih ne izvršavaju . Tako je rađeno i po ranijim propisima i sudije koje su bile zahvaćene apatijom i neradom su ostale iste. Šta vredi čl. 162 poslovnika da se ročišta prvenstveno zakazuju za postupak koji "već duže traje"kada se ne precizira pojam "duže" i ako nema sankcije za retka zakazivanja ročišta u takvim slučajevima.

Šta vredi član 8. poslovnika da predsednik suda razmatra pritužbe stranaka zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti i naznaka da je "dužan da o preduzetim merama po ovoj pritužbi" obavesti "pismeno stranku u roku od 15 dana" ako on to ne učini, a sankcije zbog toga nema jer nisu predviđene?

Hodnici sudova su puni smrknutih lica koja razmenjuju svoje jadikovke, ali novinari retko zalaze ovuda jer se pribojavaju nedodirljivih sudija koji bi mogli da ih osumnjiče za mešanje u njihovo odlučivanje ma da se o tome ne radi.

Da ne bi ovo bilo samo uopštavanje ispričaću vam konkretno moj slučaj u sudu, koji traje već osam godina, a reč je o tako prostom i jednostavnom slučaju koji bi nekadašnji narodni kmetovi rešili za pola sata. Sused me tužio i traži službenost prolaza kroz moj neizgrađeni plac u Kruševcu kako bi kamionima tegljačima doturao robu u podrum ispod svog privremenog montažnog objekta na svom placu koji idealno izlazi na sam trotoar glavne ulice. Ističe da je podrum, u stvari, magacin za izgrađenu prodavnicu koju izdaje u zakup i da drugačije ne može da doturi robu u njega.

Angažuje sudskog veštaka saobraćajne strukture koji se geometrom odredi prolaz za kamione. Ja podnesem overen projekat njegovog objekta iz koga se vidi da je podrum izgrađen bez projekta i dozvole, a sudija donese rešenje da mu se prolaz dodeljuje. Okružni sud poništi takvo rešenje.

Izvodim sudskog veštaka koji potvrdi dokumentima da je podrum bez odobrenja sagrađen, da u privremenom objektu postoji predviđen prostor u parteru za magacin, da je izgradnjom jednog bifea i perionice za automobile tužilac sam sebi zatvorio prolaz do tog "divljeg" podruma, pa da je zahtev za službenošću neosnovan . Isti sudija sada donosi presudu u moju korist, ali napiše da se USVAJA zahtev tužioca kao NEOSNOVAN.

Posle toga dostavlja novo rešenje (ispravku) da umesto "USVAJA se tužbeni zahtev" treba da stoji "ODBIJA se tužbeni zahtev". Međutim, slučajno ili namerno, u obrazloženju ne stoji čime se rukovodio sud kada je ovako odlučio. Žale se obe strane u sporu. Okružni sud po drugi put poništava rešenje, a sudija zakazuje ročište kroz tri meseca. Za pametnog, ishod je jasan, jer su obe strane dale svoje dokaze, pismeni zadatak je došao samo na stručnu ispravku.

Međutim, ništa nije sigurno. Šta ako sudija opet napravi manjkavu presudu i ona ode treći put na popravni pred Okružnim sudom? Kad učenik padne iz predmeta on položi ili ponavlja, a šta ako sudija može da pada ko zna koliko puta jer sankcija nema u poslovniku?

Stanislav Simić, novinar
Kruševac

Vaša kuća informisala je javnost o rušenju objekta u Ulici Ilije Garašanina broj 6 u Beogradu, gde se kao učesnik u pomenutom događaju pominje i Zavod za izgradnju grada Beograda.
Ovim putem želimo da Vas izvestimo da je Zavod za izgradnju grada Beograda porušio pomenuti objekat na zakonit i miran način, onako kako je i imao nameru od samog početka.

Naime, nosilac stanarskog prava gospođa Ludmila Šedova-Aleksić je preseljena u komforan stan sa centralnim grejanjem u Ulici 29. novembra 124, broj stana 7. Sklopljen je Ugovor o korišćenju stana, a postupak otkupa pomenutog stana je u toku.

Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava je u postupku raseljavanja i rušenja pomenutog objekta uzela aktivno učešće, pod firmom zaštite prava građana, iako su iole stručna lica mogla da uvide da je reč o zloupotrebi medija, sprečavajući Zavod za izgradnju grada Beograda da planirane poslove završi u roku, a nosioca stanarskog prava prikazivala kao vlasnika, obmanjujući time javnost i pri tom iznoseći klevete i uvrede na račun naše kuće. Vaš medij se uključio u ovu kampanju, čime ste takođe učestvovali u obmanjivanju javnosti nanošenjem materijalne i moralne štete.

Gospodine uredniče, u pravnom saobraćaju svake države koja pretenduje da bude pravna država, važi vrhunski princip da je svako dužan da se uzdržava od radnji kojima se drugome nanosi šteta. U suprotnom, zakoni propisuju sankcije, kako krivično-pravne, tako i građansko-pravne prirode. Zbog nastale štete i onemogućavanja u redovnom poslovanju preduzeća, Zavod će se obratiti sudu sa zahtevom za krivično i materijalno gonjenje svojih subjekata (pojedinaca, novinara, medija i predstavnika udruženja) koji su svesno, zlonamerno i neistinito obmanjivali javnost i kršili elementarne zakonske zabrane.

Nina Ljubisavljević, za predsednika Upravnog odbora
Beograd

Pošto su se dokopali iračke nafte i još više približili iranskoj i ruskoj, Amerikanci su počeli da uviđaju da rat protiv Sadama Huseina nije završen. Njihovi vojnici sve češće ginu u zasedama pobunjenih Iračana.

Da sačuvaju glave svojih vojnika (a i naftu koju su prigrabili) oni traže pomoć od zemalja članica Ujedinjenih nacija. One treba da pošalju vojnike u Irak, u takozvanu "mirovnu misiju", pa da, umesto američkih mladića, od bombi, raketa i metaka iračkih gerilaca stradaju neki drugi.

Da Srbija ne bi ostala na začelju, i predsednik njene Vlade g. Živković ponudio je pomoć od 1.000 naših vojnika (valjda samo za početak?), koji takođe mogu da budu zgodna meta pobunjenika. Nije sasvim jasno u čije je ime to učinio, ali, kako kaže g. Korać, Vlada ga u tome podržava.

Pošto je već tako, predlažem da Vlada ne ostane samo na rečima. Dobro je poznato kako nema ništa bolje od ličnog primera, pa bi bilo sasvim celishodno da svi vojno sposobni članovi Vlade prvi krenu u Irak i pomognu Amerikancima. Za njima će, nema sumnje, pohrliti i mnogi drugi naši građani.

Ne bi valjalo da ispadne kao u onim slučajevima kad ratoborni pozivaju u bitku sunarodnike rečima "Ajte vi, braćo, samo napred, eto nas odmah za vama!", a posle zaborave da im se pridruže ili ih spreči neki neodložni posao u kući, bolest najbližih rođaka, itd.

Vojislav M. Stanojčić
Beograd