[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 7. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nastup četvorice guslara u Boru pretvorio se u "veče Radovana Karadžića"

Bol za Radovanom

gasili špricerom

Svaki rezak zvuk gusala uz deseterac o "nesreći srpskog naroda" publika pratila sa tugom u očima

Dugo se u Boru nije javno zviždalo Americi. Bilo je to poslednji put pre četiri godine kada su bombe padale po Srbiji, a u centru grada se sa Slobinom slikom u rukama igralo i skandiralo - da se NATO pilotima utera strah u kosti.

A onda, pre dve večeri u bašti restorana "Barba", Borani su pozdravili četvoricu poznatih srpskih guslara. Slavko Aleksić iz Nevesinja, Vojislav Bajo Stanišić iz Mojkovca, Milomir Miljanić iz Banjana i Vlado Runjo iz Drvara, podigli su publiku na noge i izazvali ovacije i salve aplauza.

Posle seta "tradicionala" u kome je publika uživala opušteno, Bajo napravi zaokret u repertoaru i reče da "postoji jedan čovjek iz novije istorije koga pjesma i te kako hoće", i o njemu je do sada napisano oko dvadesetak.

Kad musliman zagusla
- Prije rata u Sarajevu je radilo guslarsko društvo "Filip Višnjić" u kojem su bila i dvojica izvrsnih guslara muslimanske veroispovesti. To su Meho Žiga i Mujo Novajlić. Bili smo jako dobri prijatelji ali nas je rastavio rat. Od tada se nisam čuo ni sa jednim od njih, a siguran sam da bismo se dobro družili. Ne znam šta je sa Mehom, jer je pre deset godina bio prilično star, ali bih voleo da se ponovo sretnemo. Ko zna, možda to i bude, nada se Vlado.

Bio je to uvod u kolaž pesama napisanim o vođi bosanskih Srba.

Gudalo je zapištalo po instrumentu u krilu, a nebom se zaori:
Radovan se bori kao lav ranjeni, u kavezu što ga načiniše strane sile... izgubiše Srbi dostojanstvo, dodvoriše se prokletom osvajaču i obrukaše viteška ognjišta... ostvari se kletva, Ne daj bože da se Srbi slože, pa od ujedinjenja svetih zemalja ne beše ništa...

A publika sa svih strana. Od ljudi pridošlih pod teretom poslednjeg rata, do onih koji su u Boru više decenija a koreni im s one strane Drine, Kninske krajine, ili negde u dolini Morače, Lima, Tare...

Svaki rezak zvuk gusala, uz deseterac o nesreći srpskog naroda, publika prati sa tugom u očima, a bol gase ladnim špricerom.
Onda dođe pesma kako Amerikanci Radovanu ne mogu ništa, pa uslediše ovacije, aplauzi, a oni najoduševljeniji ustali sa svojih mesta i nazdravljaju. Sledi pesma za pesmom, smenjuju se guslari, a publika zadovoljna.
- Ej novinar, pošto fotografija? Ne interesuje me cena... upita jedan visoki brkajlija dok smo slikali izvođače.

Četvorica guslara članovi su društva "Radovana Bećirovića Trebješkog". Za sebe i svoje kolege kažu da su čuvari istorije, kako buduća pokolenja ne bi zaboravila korene i sve nepravde učinjene narodu kojem pripadaju. Društvo ima oko 300 članova i oko 50 guslara spremnih da u svakom momentu održe koncert.

Vlado Runjo je po zanimanju diplomirani ekonomista. Do pred poslednji rat, živeo je i radio u Sarajevu. Kaže da su gusle, pored obeležja četiri "S" - simbol srpstva.

- Gusle su stare pola milenijuma i uz zvuke tog instrumenta prati se sudbina naših ljudi do ovih dana. Njima se održava tradicija, da pokolenja ne zaborave korene i istoriju, kaže Runjo za Glas. Uz njih su Srbi pjevali uvjek kada su branili svoju svetu zemlju. I nije bitno ko je u njima bio pobjednik i da li je pobjednika uopšte bilo. Pjesme su se rađale i prenosile sa koljena na koljeno, navodi Vlado.

Iako gusle imaju samo jednu žicu, muziciranje na tom instrumentu zahteva mnogo truda i vežbi.
- Gusle su jako težak instrument za sviranje. Za njih nema nota i u školi ne možete naučiti da guslate. Potrebna je posebna tehnika da se na jednoj žici uhvati pravi ton i sviranje sinhronizuje sa pjevanjem. Učenje gusala odnelo mi je više vremena nego fakultet - napominje Runjo.

On odbacuje svaku sumnju da se stihovima o Karadžiću budi "negativni nacionalizam" koji je na ovom prostoru ostavio krvave tragove.
- U našim pjesmama nema zloupotreba. Mi smo ti kao istorijska čitanka, ne pjevamo o budućnosti, već samo o prošlosti, uz istinite istorijske činjenice, kaže ovaj guslar.

Kada je usledila pauza, jedan muškarac iz publike zamoli goste za instrument. Otrča do svog stola i sa prijateljima zapeva nešto iz svoga kraja.
A reči znaju svi, kao da je zapevao "Dva dinara druže".

Saša Trifunović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:26h

Reporter "Glasa" u Institutu za hematologiju između veselih majstora i očajnih bolesnika

15:51h

Poslednji šumadijski crepuljar Adam Stevanović

16:17h

Nastup četvorice guslara u Boru pretvorio se u "veče Radovana Karadžića"

16:42h

Broj robijaša u SAD povećava se iz godine u godinu

 
 


     


FastCounter by LinkExchange