[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 7. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Reporter "Glasa" u Institutu za hematologiju, koji se delimično renovira, između veselih majstora i očajnih bolesnika

Gadafi obija zidove,
pacijenti "obijaju" banke

Jedna ampula leka košta 11.000 dinara. U bolnicu ništa nije ulagano 20 godina. Po šest bolesnika leži u sobi, a i na tavanu zgrade imaju - stanare! Peru veš, zapuše kanalizaciju

Dok na drugom spratu Gadafi meša malter, u sveže okrečenom predvorju Instituta za hematologiju sedi nekoliko radnika na fosni, samo za tu priliku. Razigrana boja kajsije na zidovima dopire samo do stepeništa, odakle se nastavlja sivilo socrealističkih srpskih godina. Institut za hematologiju smešten je u beogradskom Kliničkom centru, u zgradi iz 1920. godine. Napravili su je Francuzi, kao privremenu bolnicu posle Prvog svetskog rata, i tako privremena ostade 83 godine.

Ko to može da plati
- Ovde leže teški bolesnici, a lečenje je skupo. Nijedan čovek ne može da plati ovakve troškove. Socijalno im kasnije refundira, a mi mnogo vremena utrošimo na zahteve i objašnjenja. Teško je da zadržimo osoblje, ono je pod stalnim pritiskom. Uslovi za rad očajni, porodica plače, neki prete. Ne mogu da se žale na Vladu i Ministarstvo, oni su daleko, a lekar je tu. Svi kukaju - plaćali smo socijalno osiguranje 30 godina, a vi nama ne date lekove. A lekovi kad stignu, idu po redosledu. Nismo mi bogovi da određujemo ko će dobiti lek, a ko neće. Treba da se izborite s tim da vam dođe otac i kaže: "Ja nemam pare", a sin mu ima 18 godina. U svetu mesečno lečenje akutne leukemije košta 20 hiljada evra, a kod nas oko devet hiljada. Cena lekova je ista, ali kod njih ležanje na intenzivnoj nezi košta 500 evra, tvrdi načelnica Anđelka Bošković.

- Niko ništa nije ulagao 20 godina, a Institut za hematologiju ima četiri odeljenja gde se leče maligne bolesti krvi. Ovi bolesnici zahtevaju intenzivnu negu i posebne sobe sa kupatilom, što je za nas "misaona imenica". Leče se velikim dozama citostatika i praktično su bez odbrane, stoga moraju biti u izolaciji, a jedan mokri čvor koristi ceo sprat. Ovde se leči skoro cela Srbija i Crna Gora, po šest bolesnika leži u sobi, a i na tavanu zgrade imamo - stanare! Peru veš, zapuše kanalizaciju, to je Ad, žali se načelnica Instituta prof. dr Darinka Bošković.

Memla i buđ nadvile se iznad okrzalih svetlozelenih zidnih pločica, klozeti oronuli kao i svako javno dobro u Srbiji, tuševi ne rade, zapušena kanalizacija. Rasklimatane školske stolice, kreveti iz 60-tih i nahereni ormari guraju se u hodniku ispred 2. odeljenja koje se renovira.

- Au, ovo je groblje, očajno za rad, dovikuje prašnjavi Gadafi, koji je nadimak stekao dugogodišnjim radom u Libiji. - Obrađuj, muči se. Nemaš gde da staviš pločicu, stari zidovi, a negde i po osam centimetara debelo. Dođu bolesnici, sede kod mene, pa me ispituju šta ih interesuje.

- Teško i žalosno! Radim ovaj posao 12 godina i ovako nešto nisam doživeo, a radio sam, gde nisam, i za bivšeg i za sadašnjeg predsednika. Ove godine sigurno se neće menjati prozori, a to je dupla para, što se kaže. Onaj, kad izbije prozor sledeće godine, ima da ošteti malter, pa opet krpi zidove, kaže radnik Dragan Đorđević. Pored njega, u hodniku, frižider i vaga za merenje - "muzejski eksponati". A pacijent se mora tačno izmeriti, jer doza lekova se određuje na "kvadratni metar" (telesna težina i visina daju površinu tela).

- Ministarstvo zdravlja nema dovoljno para, pa smo tek u prvoj fazi. To vam je kao kad biste u stanu okrečili dnevnu sobu, a jedan zid i ostale sobe ostavili prljave, ogorčena je načelnica.

Osoblje tvrdi da na jednom odeljenju raste biljka iz poda, pa je zalivaju - da ne ugine.
- Eh, šta bismo sve mi voleli, uzdiše jedan pacijent.

- Valjevska bolnica izgleda bolje nego ovaj vaš Institut, ubacuje neko iz tog kraja. Bojan Stevanović iz Kragujevca pre dve nedelje planirao na more, a onda ga strefi neka boleščina, ni ime ne može da joj upamti.

- Kad sam stig'o, 14 dana nisam iš'o u klozet. Koriste ga i pacijenti u izolaciji, i oni koji nisu izolovani. Doživeo sam šok, ne znaš kome je gore ovde - osoblju ili pacijentu. Doš'o sam iz Kragujevca u Beograd i očekiv'o da je ovde nešto, a ono - naš klinički centar A kategorija za ovaj Institut! Sad mi došle i žena i majka, našle ovde stan da bi mi spremale hranu. Sve mora biti prokuvano u dve vode, a za doručak dobiješ salamu?! Evo, prvi put sam bolestan i shvatam da ne treba ulagati u puteve, ni u šta, samo u zdravstvo, priča Bojan. Njegova žena kaže da samo jedna ampula leka košta 11 hiljada dinara.

- U startu moraš imati pet hiljada evra da pacijentu pružiš uslove da preživi. Tada spoznaš surovu istinu - zdravlje se ipak može kupiti. U ovoj zemlji se i to skupo plaća, ogorčena je Ana Stevanović.

Deda Milosav Katić iz Mladenovca teško govori:
- Napišite da ko ima pare, taj se i leči. Imam penziju sedam hiljada, pa sam sve poznate i nepoznate stavio na muke. I od čega da živim kad izađem iz bolnice? Osoblje je ovde najvrednije na svetu, al' šta to vredi kad ne leči sestra, nego lekovi. Uteha ništa ne znači, nego lek! Bolest se leči dve godine, nije to pet dana, pa izdržiš nekako.

- Ovde leže dva pacijenta, jedan bolestan, a drugi zdrav. Ako tog zdravog nema, ovaj bolestan ne može da preživi, pokazuje na svoju ženu Jugoslav Dičić iz Kruševca. - Razboleo sam se iz čista mira, u kancelariji. Za jedan dan žena dala 75 hiljada dinara za terapiju koja traje pet dana. Da mi firma "Rubin" nije dala pare, ne znam šta bih. Nek' srpska vlada proda svoje nove automobile, pa nek' idu autobusima. Neka daju pare da leče naciju, a ne da rodbina prodaje nameštaj i kola za lečenje. Ovde sestra radi 12 sati za 10 hiljada i na svako ovo moje zvono što pritisnem, eto nje… U Srbiji kol'ko para imaš, tol'ko i zdravlja ti sleduje. Ako nemaš lovu - gotov si!

SANJA M. TOMIĆ
FOTO: M. RUPENA


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:26h

Reporter "Glasa" u Institutu za hematologiju između veselih majstora i očajnih bolesnika

15:51h

Poslednji šumadijski crepuljar Adam Stevanović

16:17h

Nastup četvorice guslara u Boru pretvorio se u "veče Radovana Karadžića"

16:42h

Broj robijaša u SAD povećava se iz godine u godinu

 
 


     


FastCounter by LinkExchange