[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 5. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Antisrpsrtvo kralja Nikole (12)

Rasrbljavanje Crnogoraca

I danas zahtevaju latinicu, svoju crkvu...

Ali, kad se povukao Lovćenski odred i kad su Austrougari prodrli do Budve, bez otpora - svakako, desno krilo na Njegušima je bilo opkoljeno, pa mu je naređeno da se povuče na Bukovicu. Nije ovo bila jedina gluma kralja Nikole prilikom prepuštanja dela Crne Gore neprijatelju. Kralj dolazi na Ivanova Korita, drži patriotski govor Kučko-bratonoškoj brigadi i šalje je na centralni deo fronta na Lovćenu, kad se ostale jedinice, po Petrovoj naredbi, povlače. Praktično, poslao je ove borce u klopku, jer ih se bojao - najenergičnije su ispoljavali srpski identitet.

Kad su Kuči i Bratonožići zauzeli određeni položaj na Presjeku, već su Austrougari bili svukud oko njih. U to vreme, kralj Nikola je već napustao Cetinje i bežao prema Podgorici. Kuči i Bratonožići su se odlučili za proboj iz obruča i uspeli su. Istovremeno, Sandžački odred je zaustavio Austrougare i teško krvario na Mojkovcu. Njenom komandantu kralj Nikola je poslao depešu da izdrži do poslednjeg borca. Drugim jedinicama je naređivao povlačenje, naravno da bi pogoršao opšti položaj crnogorske vojske na frontovima.

Iznenadila ga je vest da su Kuči i Bratonožići izbegli planiranu klopku i zarobljavanje. Izdao im je naredbu da pripreme odbranu na Carevom lazu, planirajući da ih tamo zadrži, kao i Sandžački odred na Mojkovcu, dok Austrougari ne stignu na albansku granicu. Tako se i desilo. Stigli su na reku Bojanu. Prethodno su pali Bar i Ulcinj. Predstojao je strašan obračun, jer su Crnogoraci bili spremniji da izaberu smrt, nego predaju.

Kralj Nikola je to znao. Znao je i narav svojih vojnika, pa im je otpravio naredbu, u koju je utkao, kobajagi, dogovor s Austrougarskom, uz očuvanje suvereniteta Crne Gore.

(Bože, opet sličnost sa 1999 - kad je Rezolucija SB 1244 garantovala suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji, a trupama NATO prolaz kroz našu zemlju).

Evo tog slova kralja Nikole:
"Sa Austrougarskom sam sklopio ugovor, po kome će se austrougarskim trupama dozvoliti prolaz kroz Crnu Goru za Albaniju, a Crnogorci ostaju kod svojih kuća. Oružje će se pokupiti i skloniti u crnogorske magacine. Vlada i sve vlasti crnogorske ostaju na svojim mjestima".

Marketinški, ova odluka je dobro prihvaćena u narodu - ocenjena je kao mudra. No, sve je bilo drukčije. To se videlo već sutradan. Kralj je pobegao iz Crne Gore, a Vlada je prestala da vlada.

Uspostavljanjem vlasti u Crnoj Gori, Austrougari pokazuju predusretljivost porodicama bliskim dinastiji. Izdaju im pasoše da bi otputovale u Francusku. Kraljeve pristalice prisno sarađuju sa okupatorom (mitropolit Mitrofan, Filip Jergović, Slavo Ramadanović, dr Perazić, Popovići - Jabučani), šalju nepodobne u austrougarske logore, a prijateljima Austrougarske daju zadatke. Glavni se sastoji u obavezi hrvaćenja Crnogoraca. Za tu svrhu, iz Bosne i Hercegovine su doputovali franjevački (katolički) sveštenici. Srpski udžbenici su paljeni, ćirilica zabranjena i srpsko ime se nije smelo izgovoriti. Crnogorci su mogli da se nazivaju samo Hrvatima.

(I ovog puta, ne možemo a da ne uporedimo ove davne prilike u Crnoj Gori sa sadašnjim - umesto Mitrofana, imamo Dedajića, Brkovića umesto Perazića, zahteve: za latinicu umesto ćirilice, katolicizam umesto pravoslavlja, hrvatstvo umesto srpstva).

Austrougarsko rasrbljivanje Crnogoraca, sad vidimo, imalo je delimičnog uspeha. Toga su bili svesni državnici i intelektualci u Crnoj Gori, pa su, posle oslobođenja, pristupili lečenju ranjenog srpskog tela. Tome u prilog je i ime crnogorskog parlamenta 1918. godine: Velika Narodna Skupština Srpskog Naroda u Crnoj Gori. (Poražavajuće je /za nas Srbe/ to što su, u poslednjih 50 godina dvadesetog veka, istoričari i drugi, vrlo često, izbegavali da u stručnoj literaturi ovo zakonodavno telo Crne Gore obeležavaju pravim imenom. Obično su deo: "Srpskog Naroda" izostavljali, na što je upozorio naš savremeni istoričar dr Nikola B. Popović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu).

Crnogorski oficiri, koji su se vratili iz austrougarskog zarobljeništva, okupili su se 4. novembra 1918. godine na Cetinju i potpisali patriotsku izjavu, s naznakom da su se borili u sva tri prethodna rata kao Srbi. Bio je to odgovor na antisrpsku delatnost izdajnika tokom okupacije. Deo izjave, uz osvrt da je pisana malo nezgrapnim rečenicama, navodimo:

"Naše pokoljenje, vjerno tradicijama svojih predaka, pokazalo je u bezbrojnim bojevima tri potonja rata u mukama i patnjama, koje je naš narod, kao deo srpskog naroda, pretrpio što može da uradi Srbin Crnogorac za velike narodne ciljeve. Gladan, go, bos i nenaoružan, nesnabđeven, golim prsima i snažnom desnicom rušio je Skadarske bedeme, razbijao na Glasnicu strašnu organizovanu neprijateljsku premoć i svaki klanac, svaki vrh od Lješa do Ulcinja, od Bregalnice do Sarajeva svojom krvlju je oblio... Njega napustaju Vrhovne vođe, stvorivši mu bezizlazan položaj...

On biva predan na milost i nemilost neprijatelju, i nastade golgota srpskog naroda u Crnoj Gori... Za sve to, jedini krivci, jedini tvorci sramne kapitulacije jesu: Vrhovni vojnički i politički vođi našeg naroda, a ne narod i vojska, koji su do kraja, požrtvovanjem, vršili svoju dužnost prema Domovini, Srpstvu i Saveznicima".

Pripremio: Slobodan Jarčević
KRAJ


vesti po rubrikama

^feljton

15:23h

Antisrpsrtvo kralja Nikole (12)

15:23h

Svetost Nikolaja Žičkog (7)

   


     


FastCounter by LinkExchange