GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


D E M A N T I

Nisam bio zastupnik
"Centroeksporta"

"Da li je prodato", "Glas javnosti", 22. jul 2003. godine

U smislu čl. 47 Zakona o javnom informisanju, zahtevam da bez odlaganja objavite tekst koji sledi.
Dana 22. jula na strani pet lista "Glas javnosti" u tekstu novinarke Z. Mihajlović "Da li je prodato?" objavljena je sledeća netačna informacija vezana za moje ime: "Matijašević je bio pravni zastupnik "Centroeksporta" do otvaranja likvidacije, da bi se posle toga krug zatvorio i zastupništvo, na predlog likvidacionog upravnika, preuzeo Oliver Živković, bivši sudija Trgovinskog suda."

Na znanje Vama i novinaru, ja niti jesam "preuzeo", niti sam mogao "preuzeti zastupništvo" preduzeća "Centroeksport" u likvidaciji. Jedini zakonski zastupnik preduzeća u likvidaciji je likvidacioni upravnik. Tačno je samo to da je mene, kao i nekolicinu drugih advokata, ondašnji likvidacioni upravnik ovlastio da zastupam preduzeće "Centroeksport" u likvidaciji u nekoliko sporova pred Trgovinskim sudom u Beogradu. I to je sve.

Vaša novinarka je znala ili morala znati gornje činjenice. Međutim, u pokušaju da svoje insinuacije potkrepi i iskonstruiše priču, iste je prenebregla zloupotrebivši pri tom, pored ostalih, i moje ime i funkciju koju sam obavljao do 2000. godine.

Smatrajući da nije potrebno da Vam ukazujem kakva i kolika šteta mi je pričinjena objavljenim tekstom, stavljam Vam na znanje da ću biti prinuđen da, na način kako nađem za shodno, dobijem satisfakciju za povređeni moralni i profesionalni dignitet i pretrpljenu štetu.

Oliver Živković, advokat
Novi Beograd


P O J A V E

Život s čepovima u ušima

Zašto se košarkaška igrališta prave pod prozorima stanova?

Sve više, nažalost, postajemo nehumano društvo, a i pored "zaklinjanja" da ćemo poštovati ljudska prava i preduzimati mere za zaštitu zdrave ljudske sredine, čak i odgovorni i ovlašćeni za to čine baš suprotno!

Moje komšije i ja, svakodnevno, do nervnog rastrojstva ugroženi bukom sa košarkaškog igrališta koje je skorije postavljeno neposredno ispod naših stanova, pokušavamo da, pre svega vinovnike ovog opasnog ataka na naše zdravlje, gradske službe, Sekretarijat za tobožnju "ekologiju" i Zelenilo Beograd koje je takva igrališta i gradilo, pozovemo i prozovemo i u ime stručnosti i u ime savesti! (stranke na vlasti, naravno), verovatno bi i naše muke prestale: taj ubitačno razoran koš, oko kojeg se okupljaju mladići iz čitavog kraja i treskaju po betonu teškim loptama do duboko u noć (na nesreću, u blizini je i svetiljka...), bio bi brzo preseljen tamo gde mu je, kao i svim drugim igralištima - na godinama već zapuštene livade i to u sastavu Sportskog centra "25. maj".

Ostaje nam jedino da ovako, posredstvom štampe, ukažemo koliko su neke samovoljne odluke gradskih službi i Zelenila ne samo štetne po zdravlje stotina stanara u naselju kod "Dunavskog keja", nego i krajnje, zabrinjavajuće bahate i čak nelogične! Zamislite kakvo bi moglo uopšte da bude "opravdanje" da se igrališta prave pod prozorima stanova, a na samo stotinak metara dalje korov buja na hektarima oko Sportskog centra?

U desetinama stanova, na primer, posebno u popodnevnim satima, pa sve do 22-23 sata mi, građani, čak ni po najvećoj zapari uopšte ne smemo da otvaramo prozore zbog razorne buke, a terase - ni sami ne znamo zašta nam služe! Nama, pošto smo pisali svim čelnicima Skupštine grada, Zelenilu, Sekretarijatu za ekologiju, preostaje da zaštitu, ako hoćete i "ljudskih prava" tražimo od međunarodnih organizacija...

Štaviše, ispada čak da mi, jer ne možemo da prihvatimo da u svojim kućama živimo sa čepovima u ušima, tobože "ne volimo decu" i sl. A sve zbog toga što gradske službe demagoški traže i samovoljno sprovode najjevtinija politikantska rešenja: umesto da ogroman prostor oko Sportskog centra "25. maj" "vri" od omladine i dece opremljen desetinama igrališta, da tu budu i prikladni ugostiteljski objekti, naravno, najlakše je bilo postaviti igrališta na betončićima pored stanova namenjenih - igri sasvim male dece!

Kako bi se ta "gospoda", koja se kriju iza štetnih odluka (kao i pre 5. oktobra, njihove kolege koje su davale hiljade dozvola za razne nakazne nadogradnje, a sada se tobože "ne zna" ko je to učinio..."), osećala da im dan - noć pred njihovim spavaćim sobama, pa čak i kancelarijama treska košarka, urlaju gomile obesnih mladića koji će, naravno, sutradan spavati - do podneva...

Gospodo iz Sekretarijata za ekologiju, Zelenila Beograd, zašto se ne oglasite? Za početak" - odgovorite bar na ovo pismo...

Dr Miodrag D. Ignjatović
Beograd


O B R A Ć A NJ E

Mom dragom narodu

Izjava princa Vladimira Karađorđevića povodom svađa u kraljevskoj porodici

Svestan osećanja koja događanja na Dedinju poslednjih nedelja izazivaju u vama, osećam potrebu da vam se obratim. Jasno mi je da razmirice u našoj porodici, propraćene komentarima u štampi, izazivaju u vama tugu, razočarenja i možda ogorčenost. Želim da ovo ružno stanje što brže bude rešeno, jer mi smo se vratili u našu zemlju da bismo ispunjavali naše dužnosti, a to su na prvom mestu pomoć i služba našem narodu, a ne da vas opterećujemo našim nesuglasicama.

Dedovi ne bi tako

Lično ne delim mnoge stavove i postupke moga brata od strica princa Aleksandra. Moj pokojni deda kralj Petar ú, poznat po dubokoj ljubavi prema svom narodu i svojoj asketskoj štedljivosti, moj deda pokojni kralj Aleksandar ú, koji je sa ljubavlju i oduševljenjem gradio dvorove na Dedinju, kao i pokojni knez Pavle, koji ih je dovršio i sa umetničkim delima oplemenio, ne da ne bi odobrili poteze princa Aleksandra u odnosu na budućnost Dedinja nego bi ih i osudili.

Molim oproštaj

U svoje lično ime, u ime moje sestre princeze Levinije, u ime moga brata princa Dimitrija i u ime moje supruge, princeze Brigite, molim moj narod za izvinjenje i oproštaj zbog nanetog vam razočaranja, nemira i bola sa naše strane, ali istovremeno molim i za razumevanje, da u ime mojih predaka i njihovih amaneta moram da dam sve od sebe da se razmirice smire, nađu pravedna rešenja, obraz ostane čist, a sve u interesu našeg naroda.

Neka vas Bog čuva!


P R O T E S T

Mićunović je komunista

U sporu oko pravoslavne crkve u Makedoniji umešao se i g. Dragoljub Mićunović, predsednik Skupštine SCG. I odmah je pokazao da je, bez obzira na to što se trudi da se predstavi demokratom, u suštini je ostao komunista. Onako površno, uprošćeno, neuko, ali komunistički nasilno on je SPC izrekao svoju presudu: "Neprihvatljivo je ograničavanje verskih sloboda, kao što je nepriznavanje samostalnosti makedonske pravoslavne crkve".

Ako neka ustanova, u ovom slučaju Crkva, držeći se svojih kanona (pravila) ne može da odobri nezakonite postupke nekih ljudi, niti da njihovu samovoljnu tvorevinu prizna za autokefalnu Crkvu, to može da bude samo njena unutrašnja stvar. U to nemaju pravo da se mešaju oni koji sa tim nemaju nikakve veze, niti razumeju to pitanje. Priznavanje ili nepriznavanje nečijeg nezakonitog akta nema ničeg zajedničkog sa verskim slobodama. Pa se pitam: da li je moguće da predsednik Skupštine ne zna šta su to verske slobode? Iz izjave g. Mićunovića vidimo da je to moguće!

G. Mićunović se zalaže da se proslava ASNOM-a održi u manstiru Prohor Pčinjski. Čudim se da do sada nije nigde pročitao da se taj ASNOM nije ni održao u Manastiru, već nekoliko stotina metara nizvodno na reci Pčinji u manastirskoj vodenici.

Pa, prema tome, i ne treba da se slavi u manastiru. Ali, čak i da je održan u manastiru to ništa ne znači. Zamislimo sledeću situaciju: Da su naoružana grupa Albanaca i njihov šef Hašim Tači pre pet godina došli, na primer, u manastir Dečani i tu, i pored protivljenja monaha, održali nekakav svoj važan skup, bitan za njihovu državnost, da li bi oni imali pravo da na manastir stave ploču koja označava datum i vrstu svog skupa i da li bi imali pravo da u manastiru svake godine obeležavaju ovaj datum?!

Prota Dragan Terzić
Beograd


P R I Z N A NJ E

Ubi nas tolerancija

Pročitah nedavno članak pod naslovom "Samoubilačka srpska tolerancija" i bi mi sve odmah jasno. Naša srpska tolerancija nas je i dovela dotle da smo izgubili jezik, pismo, veru, a uskoro ćemo izgubiti i državu koju srpski narod ima još od prenemanjićkog doba sa kraćim ili dužim okupacijskim prekidima. Državu će imati građani, a ne Srbi, i tako ćemo postepeno nestati i fizički, kad već nestajemo i duhovno.

Drugi narodi, a naročito okolni, taj problem nemaju. Oni ne daju ni da im se takne u ono što sam naveo, a naročito ne dozvoljavaju da im se iko sprda sa Crkvom i sveštenstvom. A naročito ne komunistima, koji sa verom nemaju nikakve veze.

Kod nas je sasvim naopako. Jedan skojevac, komunista nas ubeđuje da SPC treba da prizna MPC! On, koji nema veru u sebi, koji ne zna ni da se prekrsti, koji nema ikonu u kući, koji nema slavu, on nas uverava da treba da priznamo ono što ni vaseljenski patrijarh ni patrijaršija, kao uostalom ni sve pravoslavne patrijaršije, uključujući i rusku, ne priznaju.
Druže Mićunoviću, našta bi to ličilo?

Milutin Živković
Beograd