[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 4. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kako se što više približiti ulasku u Evropsku zajednicu

Uslovi se množe a godine lete

Priprema i usaglašavanja u oblasti prava su kod svih kandidata bili najsloženiji i najduži. Mi smo po važećim ustavima još u bivšem sistemu

Prisustvujemo nekada nezamislivoj, a sada neočekivanoj, polemici između Vlade Srbije i Komisije EU oko roka kada će Srbija (SCG) ući u EU. Predsednik srpske Vlade Zoran Živković je decidan da će to biti 2007. godine, dok otpravnik poslova kancelarije EU Jan Vilijam Blankert (izjava "Blicu" 31. jula) smatra da to nije realno.

Nezavisno od toga što bi većina građana Srbije (ostalo je nejasno da li je premijer Živković govorio i u ime Crne Gore) želela da premijer Živković bude u pravu, ostaje ipak da se na našoj strani pažljivo razmotre činjenice koje su relativne za ocenu pod kojim uslovim a i kada je moguće ući u EU. Takođe, treba imati u vidu da je gospodin Blankert svedok oktobarskih promena i poznavalac prilika u SCG, te da ne iznosi ocene bez pokrića i podrške Komisije EU.

Hlađenje ambicija

Vremenski gledano u septembru počinje izrada studije izvodljivosti sa planiranim od EU rokom završetka od 6 meseci. Potom, ako je studija pozitivna, slede pregovori za zaključenje Sporazuma o asocijaciji. To je već druga polovina 2004. godine. U najboljem slučaju pregovori se mogu okončati 2005. godine. Posle potpisivanja sporazuma, sledi ratifikacija od svih članova EU, dakle najmanje 1,5-2 godine. To je već 2007, a šta je sa realizacijom sporazuma? Već ovo pokazuje da upozorenja gospodina Blankerta, odnosno EU, treba ozbiljno shvatiti. Podsećanja radi funkcioneri EU su i posle odluke o početku izrade studije izvodljivosti nastojali da smire ambicije naših zvaničnika o skraćenim rokovima i najbržem napredovanju, itd.

Gde nema pogađanja

Ulazak u EU podrazumeva, pored volje strana, da kandidat zadovoljava sve standarde i norme koji predstavljaju politički, ekonomski i pravni osnov postojanja i funkcionisanja EU. Tu vladaju poznata pravila EU "akis comunotaire" oko kojih nema pogađanja i pregovaranja. U EU vladaju norme i zakoni koji se poštuju i primenjuju i nema političke ili druge volje u EU ili van nje koja bi mogla da ih preskače. Izgleda da je glavni argument srpske Vlade upravo politički.

Računa se da će geopolitika uz naše ubrzano oslobađanje od Haga, priključenje Partnerstvu za mir i potom NATO, stratešku saradnju sa SAD, angažovanu opciju za Evropu, napredak u privatizaciji, odlučiti u korist našeg prijema kao "sui generis". Međutim, i u početnoj poziciji, ukoliko se radi o prijemu državne zajednice SCG, ima par otvorenih pitanja još su na snazi anahroni Ustavi u Srbiji i Crnoj Gori sa na primer društvenom svojinom, šta je sa državnom zajednicom i Ustavnom poveljom.

Poseban problem predstavlja naša politička nestabilnost koja će se suštinski razrešiti novim izborima. EU nije spremna da bude predizborni argument bilo kojoj strani i sasvim je jasno da će Sporazum o asocijaciji biti potpisan sa novim vlastima koje proizađu iz novih izbora i sa kojima se mogu definisati politika i aranžmani na srednji i duži rok.

Nije loše podsećanje i na susede Rumuniju i Bugarsku koje su bile u grupi za prijem u prvom krugu. U strategiji su težište stavile na politički deo (Ulazak u NATO, geopolitički kontekst), što se ispostavilo da nije dovoljno upravo zbog prevage ekonomsko-pravnih standarda i ukupnog razvoja društva.

U ekonomskoj sferi nemamo dovoljno argumenata za nuđenje. Glavni proizvodni i razvojni parametri su problematični. U tranzicijonoj smo recesiji. Privatizacija ne daje planirane efekte i nema ozbiljnih stranih investicija. Državna zajednica ne funkcioniše kao jedinstveno tržište. EU teško može potpisati Sporazum o asocijaciji sa SCG bez jedinstvenog ekonomskog prostora koji funkcioniše na osnovu prava i institucija. To je jedinstveno suprotno normama na kojima EU počiva.

Popravni ispiti

Priprema i usaglašavanja u oblasti prava su kod svih kandidata bili najsloženiji i najduži. Mi smo po važećim Ustavima još u bivšem sistemu. U ovome Savet Evrope, kao "čistilište" za EU, predstavlja važnog partnera (vladavina prava, ljudska prava, pravna država, demokratske institucije u funkciji), a saradnja sa njim dobija na težini. Nedavne poruke predsednika Skupštine SE Petera Sidera u Beogradu, ne slučajno u Parlamentu državne zajednice, oko dominacije prava, jedinstvenom subjektu SCG sa institucijama, poštovanju ljudskih prava, detaljno su bez ikakve sumnje, usaglašene sa EU.

Afera sa šećerom je opomena i dokaz o pravcu postavljanja i načinu ponašanja EU. Dva su razloga za produženje zabrane izvoza: prvo, nepostojanje garancija države SCG, kao korisnik prava na olakšice, da pravno i institucionalno kontroliše proces zbog nepostojanja jedinstvenih validnih organa te države, drugo, odsustvo političke volje ili moći da se protivpravne radnje energično suzbiju , bez obzira na izvršioce. Produženjem suspenzije EU je ostavila prostor za popravni ispit.

Ukoliko bude uspešan, sledi nastavak korišćenja olakšica. EU je zbog bitnih smetnji mogla i da ukine olakšicu, ali nije čime dokazuje interes za SCG i podršku novom kursu. Zato treba izbaciti politički motivisane polemike i primedbe na račun EU u ovom slučaju (interesi šećernih lobija u EU, nedostatak fleksibilnoti EU i sl.). Uostalom i preko šećerne afere EU nas tera u kanal uključenja u evrointegracije upućivanjem na pravila ponašanja i igre, gradnju institucija i jedinstvenog ekonomskog prostora, pravnu državu.

Problem u pojedincima

U vezi sa šećernom aferom treba pozdraviti dobronamernu ocenu šefa kancelarije Svetske banke u Beogradu Rori O Salivena da je problem u "pojedincima" koji su zloupotrebili olakšice. Zar vlast koja pretenduje na članstvo u EU po ubrzanoj proceduri može da ima afere i da zavisi od pojedinaca? Na primer prethodnik Romana Prodija, sadašnjeg predsednika Komisije EU, Predsednik Komisije EU Žak Santer je dao ostavku zbog posredne uloge u jednoj aferi.

Kod nas i na planu promene mišljenja, mentaliteta i načina ponašanja treba puno da se uradi. Tekući događaji na unutrašnjoj sceni pokazuju da se nije daleko odmaklo u tome. A možda je ovaj segment tranzicije i od suštinske važnosti za evrointegracije"?

ZORAN MILIVOJEVIĆ


vesti po rubrikama

^dosije

16:20h

Kako se što više približiti ulasku u Evropsku zajednicu

 


     


FastCounter by LinkExchange