[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 2. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Krešimir Tomec, basista hrvatskog sastava Kubizmo

Džangl salsa za svoju dušu

Kuba me je malo podsetila na Jugoslaviju. Ima svega, ima i taj svoj komunizam, samo što je sve to drugačije u tropskoj klimi, kad su žene polugole i kad su svi malo ludi

Mada svira nešto totalno drugačije, hrvatska grupa Kubizmo predstavlja sličan fenomen kao što su to kod nas "Ortodoks Keltsi". Počeli su bez velikih pretenzija, svirajući "za svoj groš" u zagrebačkim klubovima, posle određenog vremena su, s obzirom na to da je reakcija publike bila iznenađujuće pozitivna, počeli da objavljuju albume ("Cubismo", "Viva la Habana", "Alegrate mi pueblo") dobrim delom sastavljene od obrada "klasika" kubanske muzike, da bi na kraju sve to preraslo uozbiljan autorski projekat krunisan prošlogodišnjim albumom "Jungle Salsa".

Pored toga što je u potpunosti autorsko delo, "Jungle Salsa" je i veliki kreativni iskorak jer u žanrovskom smislu prevazilazi granice "kubane" i smelo zalazi na druge, "nepoznate" teritorije, poput dramenbejsa, na primer.

Kubizmo su bili gosti na sva tri dosadašnja Egzita, imali su i samostalni koncert u Novom Sadu, i svaki put su publici priređivali istinsku zabavu. Za sada nije bilo promotera koji bi ih doveo u Beograd, mada, znajući sklonost ovdašnje publike južnoameričkim ritmovima, koncert Kubizma nikako ne bi mogao da omane.

Krešimir Tomec je bas gitarista grupe koji je, pored ostalog, bio zadužen za produkciju poslednjeg albuma. Pre Kubizma svirao je u brojnim hrvatskim grupama (Fani Hil, Songkilers, Vještice, Divas i dr). Vrlo je otvoren i prijatan sagovornik, tako da smo opušteno razgovarali...

O Kubizmu...
- U to vreme kada priča počinje svi smo svirali u poznatim bendovima, tako da smo napravili neformalan bend za svoju dušu. Svirali smo latinodžez u klubu i, malo po malo, broj posetilaca se povećavao, a atmosfera zagrejavala... Za naš uspeh najviše možemo da zahvalimo predaji informacija od usta do usta. Jer, tako je počelo.

Gde najčešće sviraju i da li je hendikep da "kubanski bend" dolazi ih Hrvatske...
- Najviše sviramo u Sloveniji i Hrvatskoj, ali smo imali nastupe i u Italiji, Nemačkoj, Austriji... Naravno da "poreklo" benda predstavlja određen hendikep jer organizatori festivala često rezonuju u smislu "što bi zvali Hrvate koji sviraju kubansku muziku kad možemo da dovedemo neki kubanski bend". Dešavalo nam se, međutim, da napravimo bolji šou nego Kubanci.

O žanrovskom iskoraku...
- Poslednji CD je vrlo raznolik jer je svako, a u bendu su ljudi različitog bekgraunda, dao neki svoj pečat. Meni su, recimo, bliski fank i klupska muzika (dramenbejs, broukenbit) i mislim da njihova simbioza sa salsom odlično funkcioniše. Reakcije na to su različite - ima ljudi koji to prihvataju sa odobravanjem, ali ima i onih koji su skeptični kad na istoj ploči čuju salsu i dramenbejs.

O Kubi...
- Bio sam tri puta - dva puta po mesec dana, jednom još duže od toga - i svako od tih iskustava bilo je drugačije. Prvi put, snimali smo u studiju, stvari smo uglavnom posmatrali iz ugla stranaca koji su došli na kratko, da uživaju, tako da je i doživljaj bio manje više turistički. Drugi put sam živeo sa Kubancima i ostao sam fasciniran otvorenošću ljudi. Neko koga jedva poznaješ bez problema bi ti ostavio ključ od stana. Treći put, pak, dođeš k sebi i primećuješ neke manje lepe stvari. Pre svega nemaštinu. Osećaš se kao stranac jer je od ljudi s kojima stupaš u kontakt malo onih koji ne gledaju da od tebe izvuku neku korist.

O "tajni" kubanske muzike...
- Muzika je sve što imaju. Upoznao sam ženu koja kao doktor specijalista ima platu od osam dolara. Ona, na primer, odlazi da pleše po dva dana. "Šta ću drugo", kaže. I svi drugi plešu... Kuba me je malo podsetila na Jugoslaviju. Ima svega, ima i taj svoj komunizam, samo što je sve to drugačije u tropskoj klimi, kad su žene polugole i kad su svi malo ludi.

O dolascima na "neprijateljsku teritoriju"...
- Svirali smo na Egzitu, u pozorištu u Novom Sadu...i super mi je kako se to razvija... Počelo je da se putuje, ali ima naravno i onih koji su još skeptični. Jer, i dalje postoji nesigurnost. Nama je, na primer, koncert u Banjaluci bio superiskustvo, ali smo, posle jednog koncerta u Sarajevu, na benzinskoj pumpi, negde u Republici Srpskoj, doživeli neprijatnost... U Zagrebu većina ljudi nije toliko osetila rat, ali su zato oni koji su u tome bili "nabrijaniji" (napaljeniji) na sve to. A, u suštini, neko drugi je upravljao ljudskim životima i užasno je koliko si kao pojedinac bio nemoćan da na to utičeš...

Predrag Dragosavac


vesti po rubrikama

^kultura

15:13h

Krešimir Tomec, basista hrvatskog sastava Kubizmo: Džangl salsa za svoju dušu

15:20h

Izašao novi broj časopisa "za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture"

15:29h

Najveći koncert u istoriji Toronta: Stonsi protiv SARS-a

15:37h

Završen jubilarni 10. međunarodni filmski festival na Paliću

15:45h

Konkurs za umetničkog direktora Festivala kratkog metra

15:53h

Iz Narodne knjige: "Stanica Tula" Davida Toskane

16:00h

Elektronske knjige: Bognarove pesme

 



     


FastCounter by LinkExchange