[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 2. 8. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Antisrprstvo kralja Nikole (9)

Nikola hteo i deo Hercegovine

Tražio od Austrije deo do Trebinja pa sve do iza Gacka

Kao što niko nije verovao ni u izjavu Dvora da je prestolonaslednik Danilo slabog zdravlja i da će se u stranim banjama lečiti. Danilo je otputovao u Atinu i tamo, više puta, razgovarao sa grčkim kraljem Konstantinom, proaustrougarski orjentisanim. Posle se bavio u Italiji i Švajcarskoj, gde se sastajao sa emisarima Beča.

Posebno s austrijskim baronom Bernsdorfom. Rašović piše da mu je perjanik kralja Nikole V. Mitrović predao svoje beleške o dolasku iz inostranstva Alekse Martinovića, preko koga je prestolonaslednik Danilo obavestio kralja Nikolu o svojim državničkim koracima prema Austrougarskoj. U tim zabeleškama je bila i izjava kralja Nikole pred svojim dvorjanima, koju je L. Rašovića uneo u knjigu:

"Srbija propada"

"Nemojte se plašiti. Nijesam se ja uzalud oprijateljio sa kućom Meklenburg-Strelic. Moj Danilo je pametna glava. Srbija će, izgleda, propasti, ali mi se, ipak, nemamo čega bojati".

Rašović navodi da su se ostali detalji angažovanja prestolonaslednika saznali posle rata. On će ih nabrojati ovako:
"Kralj Nikola je znao da će Bugarska napasti Srbiju. U tom slučaju, više je nego sigurno da će Srbija morati podleći. Stoga, treba biti načisto šta on ima da očekuje u tom slučaju. I zato je poslao Danila, da za taj slučaj sklopi sa Centralnim vlastima ugovor. Prema tome ugovoru, kralju Nikoli su Centralne vlasti garantovale opstanak njegove dinastije na srpskom prestolu; Crna Gora imala bi da obuhvati dio Hercegovine, do blizu Trebinja, zatim bi išla granica iza Gacka - u pravcu ka Foči, dalje - između Pljevalja i Tare do Sjenice. Od Stare Srbije, pripalo bi Crnoj Gori od Kosovske Mitrovice, pravcem južno od Kosova do Ferizovića. Prizren bi bio prestonica kralja Nikol".

Lazar Rašović se dotiče povlačenja vojske i naroda Kraljevine Srbije preko Albanije i Crne Gore, pa vapi da se, za masovnu smrt, mučnu glad i pripremljene nedaće Šumadincima, ne okrivljuje narod Crne Gore, nego njena Vlada. Navodi da bi pri strašnoj golgoti, sem srpske, "svaka druga vojska pod onim uslovima podlegla". Teško je prepričati to što je opisivao očevidac Lazar Rašović, pa ćemo njegovu optužbu Vlade Crne Gore doslovno preneti:

"Ostaci komore i teže artilerije, koja je, nekako uz ogromne napore, dotjerana do Peći, nije mogla dalje, jer put Peć - Andrijevica, krivicom Vlade crnogorske, nije bio gotov, i sva ta komora i artiljerija uništena je u ravnoj Metohiji. I tako je srpska vojska, bez igđe ičega - bez svoje komore, bez spreme. Ali, ona je išla u bratsku Crnu Goru, koja će, biće svakako, priredila sve da umorni borci nađu krova i počinka.

Pakao u brdima

Ali, kakvo grozno razočaranje! Crnogorska vlada ne samo da nije ništa preduzela da srpska vojska bude na putu kroz Crnu Goru snabđevena, već je, naprotiv, sve moguće činila da srpsku vojsku dovede u što teži položaj. Činovnike, u koje se nije pouzdavala da će svoj rad podešavati vladinim namjerama, ona je primještala sa onih stanica kuda je imala proći srpska vojska. Na najvažnijem mjestu - Andrijevici, postavljen je baš u te dane jedan odani činovnik crnogorskog dvora i vlade - Milan Ramadanović...

Srpska vojska je pešla crnogorsku granicu na nekoliko mjesta... Bilo je jedinica koje prije dolaska u Metohiju nijesu po tri dana ništa za hranu dobile. Ali, vojnici još nijesu gubili nadu. Pred njima je bila Crna Gora, a tamo će naći okrepe i duši i tjelu. Ali su se mučenici u nadi prevarili. Već oko Rožaja, na putu do Andrijevice, popadao je veliki broj vojnika - od gladi. Na putu od Peći do Plava, uz Rugovu, na svakih deset metara, mogli ste viđeti srpske vojnike, gđe leže kraj puta, izmoreni glađu, žeđu i strašnim štrapacima! Mnogi su već bili mrtvi.

Arnauti, kao hijene, napadali su na ove mučenike, skidali sa njih odijela, pretraživali ih radi novaca, a sa mnogima su zadovoljavali svoje divlje nagone, razmrskavajući im glavu kamenjem, ili mu sijekući uši, ruke, noge, vadeći oči i tome slično. Na jednom mjestu usred Rugove, na mjestu Hanovi, osam srpskih vojnika je nađeno potpuno golih i odsječenih glava".

Čestiti Lazar Rašović, vidi se, ne može a da ne ispriča istinu do kraja. Bez obzira na to što je ona bolna, jer je u pitanju srpsko samosatiranje, takvo da je nacija bila na granici biološkog opstanka. Pogledajmo šta je dalje pratilo vojsku i narod Srbije kroz Crnu Goru:

"Zajednički cilj je svima lebdeo pred očima: Ne pustiti da bude okaljano srpsko ime... Vođeni tim mislima, svaki pojedinac je išao naprijed. Jedni su padali pokraj puta, tu ostajali - umirali. Tela su raznosila gladna zvjerad i tice grabljivice, mrcvarili ih divlji Arnauti. Drugi, koji su imali još malo snage, stremili su naprijed. I što god su dublje ulazili u Crnu Goru, sve je bilo teže. Na cijelom putu od Peći i Rožaja pa sve do Podgorice, crnogorska Vlada nije podigla ni jedne komorske stanice''.

Rašović preklinje da čitaoci imaju u vidu da je ovaj predeo Crne Gore siromašan i da su ovde seljaci jedva imali hrane i za svoju čeljad. Svu krivicu prebacuje na Vladu i obaveštava da su imućniji crnogorski seljaci pripravljali hranu za srpske vojnike, uvodili ih u kuće, ali to je bilo malo. Tesne kuće i po koji han, mogli su da smeste samo 10 odsto prispelih vojnika i naroda. Ostali su, po zimi i snegu, spavali pod otvorenim nebom.

Pripremio: Slobodan Jarčević
Sutra: Naplaćivali hleb Srpskoj vojsci


vesti po rubrikama

^feljton

15:26h

Antisrprstvo kralja Nikole (9)

15:34h

Svetost Nikolaja Žičkog (4)

 



     


FastCounter by LinkExchange