BEOGRAD - Javnost je već presudila o tome da li su Zoran Janjušević, savetnik za bezbednost republičkog premijera, i Nemanja Kolesar, aktuelni direktor Agencije za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka, platili porez na dohodak na sumu od 689.000 evra koja im je uplaćena iz inostranstva na račune domaćih banaka.

Logično bi bilo da onaj ko nema šta da krije u sopstvenom interesu iskoristi zakonsku klauzulu i Poreskoj upravi da pismeno ovlašćenje da obelodani podatak da je redovno platio porez državi. Milica Bisić, pomoćnik ministra finansija i ekonomije, međutim, komentarišući juče da li su Janjušević i Kolesar prijavili porez na dohodak građana na poresku osnovicu od blizu 689.000 evra, ponovila je da su ovi podaci službena tajna, kao i da je ona mogla biti prekršena u slučaju da su navedena lica dala pismenu saglasnost da se ti podaci mogu objaviti.

Na pitanje da li bi slična afera u zapadnoevropskoj javnosti, i nakon dve nedelje od iznošenja optužbi o poreskoj utaji, ostala tajna, precizirala je "da se i tamo postupa na isti način i da se podaci o poreskoj utaji obelodanjuju samo onda kada tužilaštvo preda sudu dotični predmet".

		I stranke na proveri? Na pitanje da li Poreska uprava kontroliše poslovanje i drugih političkih stranaka, kao što je prethodnih dana u tri navrata proveravala dokumentaciju G 17 plus, Dejan Stojanović, zamenik direktora Poreske uprave, odgovara da ova institucija sprovodi poreski postupak prema pravnim i fizičkim licima shodno Zakonu o poreskom postupku, precizirajući da "ne može da govori o konkretnim imenima". On je dodao da u fazi utvrđivanja činjenica u poreskom postupku podaci ne mogu biti dostupni javnosti.

- Bilo je primera da javne ličnosti budu prozvane za poresku utaju, kao što je bilo u slučaju teniserke Štefi Graf, ali su podaci izneti tek nakon što je prethodna poreska istraga, verovatno u nekom dužem periodu, dovela do konkretnih rezultata. NJihova javnost je saznala o tome tek kada se tužilaštvo saglasilo sa nalazima poreske uprave, odnosno, zvanično uputilo predmet o poreskoj utaji sudskim organima, tvrdi Bisić.

I dok predstavnici vlasti, kao i zvaničnici Poreske uprave, već danima poručuju da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno, kao i da se optužba, pa i ona za poresku utaju, može zasnivati samo na precizno utvrđenim činjenicama, građani su ubeđeni da se u slučaju Kolesara i Janjuševića istina već zna, ali da niko od zvaničnika nije spreman da je obelodani, zbog čega se traži rupa u zakonu da bi njihova krivica bila marginalna.

Naime, za razliku od Zakona o jednokratnom porezu na ekstraimovinu i ekstradohodak koji je imao retroaktivno dejstvo, Zakon o poreskom postupku koji je stupio na snagu 1. januara ove godine nema takvo dejstvo, pa je moguće i da eventualna poreska utaja Kolesara i Janjuševića ne može da se sankcioniše po strogim kaznenim i krivičnim odredbama ovog zakona. Da je to moguće najbolje ilustruje činjenica da je, i u vreme vladavine DOS-a, broj građana koji su prijavljivali porez na godišnji prihod građana veći od 680.000 dinara simboličan, pa ispada da je samo oko 3.000 ljudi u Srbiji imućno.

Postoji izgleda i rezervna varijanta da se Kolesar i Janjušević, kao savesni građani, jave Poreskoj upravi i prijave dobrovoljno svoju imovinu do kraja oktobra, što je inače zakonska obaveza svih onih kod kojih ona prelazi vrednost od 20 miliona dinara. Reč je o imovini u zemlji i inostranstvu koja obuhvata nepokretnosti, novac na bankarskim računima, udele u firmama, jahte, brodove ... U tom slučaju, imovina bi bila legalizovana, pod uslovom da poreski obveznik nije osuđen po Zakonu o organizovanom kriminalu, a porez, prema predviđenoj stopi, bio bi plaćen na osnovu poreske prijave koja se podnosi marta sledeće godine na godišnji dohodak građana.

Z. Mihajlović