Izuzetno lirski nadahnuta potpisnica pisma Snežana Grabovac uopšte ne postoji u evidenciji putnika kao korisnik aranžmana agencije "Marmaras turist".
Ukoliko nije pomenuta spisateljica kojim slučajem pisala ovaj tekst na osnovu priča i subjektivnih impresija nekih drugih putnika.

Autorka se u poslednjem pasusu drznula pozivajući na sugestivan način "sapatnike" da se ne odlučuju da do grčkog sunca dolaze preko naše agencije kao da je ona bila u toj priči. Čak i da je bila, a nije bila, uz elementarnu pismenost bi vrlo lako pronašla svoj autobus jer su svi vodiči "Marmaras turista" na parkingu ispred hotela "Interkontinental" imali vidno istaknute bedževe a autobusi table i spiskove putnika.

Tačno je da je na pomenutom parkingu bilo dvadesetak autobusa jer ga koriste i drugi turoperateri a ne samo naša agencija. Oni autobusi koji su vozili za nas bili su grupisani na jednom mestu pa je sasvim dovoljno zapamtiti ime agencije preko koje putujete pa ne biste u rebusu "išli kao muva bez glave od jednog do drugog" (citiram potpisnicu).

Što se tiče očekivanja da ljudi sa različitim prezimenima budu u istom autobusu, logično je da putnik kod sastavljanja prijave putovanja naglasi da i njegovi prijatelji ili rodbina u istom terminu u istom mestu koriste aranžman i da biste želeli da sedite zajedno. To se očigledno nije desilo u opisanom slučaju. Naravno, ni datum uplate ne garantuje, sem ako to ne naglasite, da ćete biti u istom busu jer u jednom prevoznom sredstvu, obzirom da je u pitanju kolektivna viza, mogu biti samo putnici sa te vize.

Ukoliko vaš i pasoši vaših prijatelja ne budu predati istog dana, jako su male šanse da budete na istoj vizi što će reći i u istom autobusu. Iako je u pitanju tribina čitalaca, evidentna je neselektivnost kod izbora za objavljivanje pisama čitalaca od strane urednika rubrike, jer u njemu provejavaju neprimereni opisi i pridevi upućeni direktno na ličnost ("maštovita službenica, dežmekasti vlasnik" i slično). Očekujem da u cilju objektivnog informisanja javnosti što pre objavite i ovaj odgovor.

ZA MARMARAS TURIST,
PREDRAG ANDRIĆ, ZAMENIK DIREKTORA

Od 1. jula ove godine struju plaćamo više nego što smo je plaćali kada smo je uvozili. Naime, uvozna struja prema izvorima iz štampe koštala je oko 3 centa (USA dolara) za 1 KVH, a danas struju plaćamo 5,13 centi za KVH kod mesečne potrošnje od 600 KVH i ravnomerne potrošnje u toku 24 časa, za dvotarifno merenje sa porezom i fiksnom naknadom.

Za potrošnju od 1600 KVH mesečno pri dvotarifnom merenju i ravnomernoj potrošnji 1 KVH plaćamo 5,73 centa a za potrošnju od 2000 KVH mesečno 1 KVH košta 7,56 centi.

Za jednotarifno merenje građani KVH plaćaju još skuplje. Za potrošnju od 600 KVH mesečno njih KVH košta 5,17 centi a za mesečnu potrošnju od 1600 KVH 1 KVH košta 6,37 centi. Ako potroše 2000 KVH mesečno tada 1 KVH košta 8,57 centi.

Postavlja se pitanje - ako uvozna struja košta oko 3 centa po KVH, šta mi to plaćamo ovde osim struje obzirom na cenu od 5,13 centi pa naviše? Takođe se pitamo zašto uopšte postoji blok tarifa ako u zelenoj zoni (od O do 600 KVH) cena za 1 KVH iznosi 5,13 centi?

Ako svi potrošači treba da plate i nešto drugo osim cenu utrošenog KVH onda molim nadležno Ministarstvo za energetiku da nam to saopšti kako bi mogli i tako nešto da shvatimo i dalje da plaćamo sve to skupa.
Iz priloženog dijagrama vidi se koliko košta KVH sada posle poskupljenja.

PETAR I. ŠIJAN,
BEOGRAD

Demokratska stranka Otadžbina poziva sve domaće i strane aktere angažovane na Kosovu i Metohiji da više ne zapostavljaju najvažniji uzrok teške međuetničke i državne krize u Republici Srbiji.

Uzrok krize na Kosovu i Metohiji je posledica delovanja stranih državljana, kojima je Srbija bila spas od komunističkog terora u Albaniji. Demokratski svet je zbrinjavao milione unesrećenih u Drugom svetskom ratu i onih koji su progonjeni od posleratnih komunističkih režima. U takvoj situaciji, veliki broj ljudi je bio podvrgnut patnjama u Albaniji, zemlji u kojoj je bio uspostavljen najokrutniji komunsitički teror. Albanski državljani su bežali u Jugoslaviju, neprestano, od 1945. do 1990.

Većina ih je zbrinjavana na Kosovu i Metohiji, gde je bilo najviše njihovih sunarodnika. Taj priliv državljana Albanije u Srbiji, narušio je nacionalnu ravnotežu, gde je posle Drugog svetskog rata bio približan broj Šiptara i Srba. I, nažalost, iz sredine pridošlica (azilanata) regrutovan je najveći deo šiptarskih separatista i terorista.

Ovoj dimenziji problema na Kosovu i Metohiji niko nije pridavao značaj, a on je ključan. Ako bi se ovakva nemarnost tolerisala u Francuskoj, Marselj bi Arapi mogli proglasiti svojom državom, a Meksikanci Teksas u SAD svojom. Najupečatljivija nakaradnost ovakve tolerancije bila bi odobravanje, recimo, prava na separatizam azilantima u Kuvajtu - njih je danas dva puta više nego Kuvajćana.

Demokratska stranka Otadžbina apeluje da svi akteri krize na Kosovu i Metohiji obavezno uzmu u obzir ovu pojavu, o kojoj vlasti i naučne ustanove Srbije i Crne Gore mogu da pruže punu informaciju.
Za Predsedavajućeg Predsedništva DSO

PROF. RADOSLAV AVLIJAŠ,
BEOGRAD

Početkom 2000. godine sklopila sam u Srbiji ugovor o gradnji USELJIVE porodične kuće po sistemu "Ključ u ruke" sa vlasnikom firme "Projekt biro Zaljevski" Mihajlom Zaljevskim iz Kragujevca, Ul. Đure Đakovića br. 17. Da bi objekat mogao da završi na vreme ovaj, kako se ispostavilo, kvazi građevinski preduzimač je tražio ukupnu sumu u iznosu od 100.000 DEM koju je on i dobio.

Umesto gotove useljive kuće, moja je porodica za svoju ušteđevinu dobila kasko gradnju sa nedovršenim zidarskim radovima. Kako je nezavisni biro izračunao godinu dana kasnije (2001) jedna takva kuća (na selu sa oko 140 kvadrata stambenog prostora i 98 kvadrata otvorene terase sa drvenim stubovima u starom srbijanskom stilu) mogla je u potpunosti i komotno biti završena za 80.000 DEM, što znači da je ovaj kvazibiznismen na prevaru sklapao ugovor te da je izvršio krivično delo prevara po čl. 171 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS.

Obratila sam se sudu (u Kragujevcu) zbog ove prevare ali se pokazalo da se radi o belogradskoj mafiji, za njega je u istrazi svedočio bivši kragujevački direktor (Slavoljub Mitrašević zvani "Švaba") i sve je vrlo brzo stavljeno pod tepih. U međuvremenu je oružano napadnut i moj advokat koji je iz straha za život otkazao punomoćje i tako je nasilno isteran iz predmeta da ja ne bih imala pravnu zaštitu.

Sud u Kragujevcu sada obrće uloge, okrivljuje mene kako sam ja navodno "sprečavala rad suda" jer sam tražila izuzeće suda u Kragujevcu a koji se stavio u zaštitu svog sugrađanina a na štetu mene kao građanina sa druge teritorije. Ja nemam pravnu zaštitu i pošto sam dugo odsutna iz zemlje (35 godina) iako još uvek posedujem državljanstvo u Srbiji, nijedna organizacija neće da mi pomogne.

Tuženik prevarant je u međuvremenu i preko svojih oktopodskih kraka isprodukovao i raširio nebrojane patološke laži i o meni stvorio krivu sliku da bi opravdao svoje kriminalne radnje. Pošto imam materijalnih dokaza da se ovde radi i o organizovanom kriminalu, odnosno građevinskoj mafiji, ja sam podnela krivičnu prijavu sa materijalnim dokazima i Specijalnom javnom tužiocu u Beogradu.

Međutim, sve više zaključujem da sud (u Kragujevcu) radi na totalnom obračunu sa žrtvom umesto sa počiniocem, tako da ja u Srbiji ne mogu da ostvarim svoje pravo i dobijem pravdu. Zato se obraćam vama sa molbom da mi odgovorite da li vaš list može i ima uslova da radi na ukazivanju postojanja bele mafije u Srbiji i na koji način? Ova mafija, naime, još uvek nije ni dodirnuta u Srbiji i ona je ostala nedodirljiva za Zakon koji bi trebalo da važi za sve podjednako. Da li je moguće da se i sam sud stavlja u odbranu mafije?

DUŠKA BEKER- ISAKOVIĆ,
HOLANDIJA