BEOGRAD - Isključivo ili ekskluzivno dojenje do navršenih šest meseci, dohranjivanje kada se detetu, osim majčinog mleka, daju i druge vrste nemlečne hrane i period kada dete dobija istu hranu kao i odrasla osoba, predstavljaju preporuke koje, u okviru Programa globalne strategije za ishranu odojčadi i male dece, sprovodi Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". "Batut" program sprovodi poštujući preporuke Svetske zdravstvene organizacije i "10 koraka do uspešnijeg dojenja" Unicefa.

Objašnjavajući koliko je ishrana važna za najmanje i najmlađe, stručnjaci "Batuta" naglašavaju da je u prvih pola godine dojenje nezamenljivo. I, što je pre svega važno za mlade i nedovoljno upućene majke - u prvim mesecima života bebe, dužinu i broj podoja ne treba ograničavati, pogotovu ne u letnjim mesecima.

Majčino mleko u prvim mesecima života štiti nezrelu crevnu sluznicu bebe i omogućava njeno pravilno formiranje i sazrevanje. U protivnom, ako se prerano uvede druga hrana, može doći do preosetljivosti i alergijskih reakcija.

Tek sa navršene pola godine, kada dobije zube, i kada se razviju lokalni mehanizmi odbrane, dete može da žvaće i guta čvrstu hranu. Sem toga, majčino mleko mu već više nije dovoljno.

Međutim, i ovde treba voditi računa, kakvu hranu bebi davati. Ona bi, ističu "Batutovi" stručnjaci, trebalo da bude visoko energetska, lako svarljiva, pri čemu je prva hrana u obliku kaše. Uz to, mora i da je sveža, i laka za pripremanje.

U hranjenju deteta, treba mu dozvoliti da ono samo odredi granicu koliko će jesti. Naročito u letnjim mesecima ne bi dedetu trebalo ograničavati dodatni unos tečnosti, tačnije vode. Ukupnu dnevnu količinu hrane treba rasporediti u više manjih obroka, a u drugoj godini i kasnije dete uzima obično tri obroka i dve užine.

Z. Ostojić