BEOGRAD - Posle saopštenja Fonda za humanitarno pravo, koje je "Glas" preneo, da je podneta krivična prijava protiv više pripadnika voždovačke policije, jer su 6. juna pretukli Radenka Ocokoljića ispred porodične kuće, u našu redakciju došao je Ocokoljić, doneo fotografije na kojima se vide brojne modrice i ispričao svoju verziju događaja iz pretprošlog meseca.

On je optužio grupu policajaca za zlostavljanje i rekao da će sve što se tog dana događalo pamtiti dok je živ. Kako on, tako i njegova žena i sin, koji su sve vreme uz plač posmatrali šta se događa tog junskog popodneva. U SUP-u Beograda, međutim, još 23. jula demantovali su navode iz krivične prijave FHP, a načelnik OUP-a Voždovac juče je u razgovoru za "Glas" predstavio Ocokoljića kao osobu koja se pod uticajem alkohola opirala hapšenju. Obe verzije zapravo su dijametralno suprotne i optužujuće za onu drugu stranu.

		Naručene batine? - Odgovorno tvrdim da sam naručene batine dobio zbog Miljana Stanojevića, majora policije, i Branka Lukačevića, komšija koji sa porodicama žive u potkrovlju moje porodične kuće, zato što nisam dozvolio da prošire stan na račun tavana. Batine sam dobio 6. juna, a oni su već 16. počeli sa građevinskim radovima, tvrdi Ocokoljić.

- Odgovorno i odlučno demantujem izjavu iz SUP-a da su postupili po pravilima službe, neistina je sve što su izjavili: da sam alkoholičar i da sam više puta krivično odgovarao pred zakonom, kao i da sam zvao policajce da se tučemo. Sve to mogu da potvrde moja žena i komšija, koji je i sam kasnije privođen na informativni razgovor. Psihički sam ubijen zbog svega što mi se dogodilo - priča pedesetogodišnji Ocokoljić, koji se predstavio kao diplomirani ekonomista i pomoćnik komercijalnog direktora u jednoj beogradskoj firmi.

Prema njegovim rečima, tek što je 6. juna došao s posla kući, na njegova vrata pozvonila su dva policajca.
- Rekli su da treba da pođem s njima. Na pitanje zašto, odgovorili su da će mi sve objasniti u stanici. Na moje insistiranje, na kraju su ipak rekli da sam zatvorio vodu komšijama iz potkrovlja. Kad sam to čuo, okrenuo sam se i pošao prema stepenicama ka potkrovlju, uz reči "Hajde da vidimo da li ima vode". Na stepenicama su me sačekale komšije, među kojima je bio i Miljan Stanojević, koji radi u policiji i ima čin majora. On je odmah pokušao da me obori, a istovremeno su dva policajca nasrnula na mene otpozadi. Tada sam se otrgao i pobegao u stan. Tek tamo sam video da na jednoj ruci imam lisice. Zvao sam svog advokata, ali bezuspešno. Onda je neko ponovo zvonio na vrata, otvorio sam ih i video da ispred njih stoji dvadesetak policajaca koji su preteći držali pendreke u rukama, uz povike "Udri đubre"- tvrdi Ocokoljić.

- Uplašio sam se, zatvorio vrata i pobegao iza kuće, gde imam dva šarplaninca, ali oni su došli, rasterali pse u boksove, a onda je jedan od policajaca repetirao pištolj i uperio ga u mene. Sve su to gledali moji žena i sin. Digao sam ruke kao na filmu i rekao: "Nemojte da me bijete, nisam kriminalac, hajde da razgovaramo", ali uzalud. Prvi policajac koji mi je prišao, ubo me je pendrekom u pleksus, a onda su počeli da pljušte udarci. Tuklo me je besomučno njih semdoro-osmoro i jednog trenutka dobio sam jak udarac u glavu i pao na kolena, ali oni ni tad nisu prestali da me biju. Vezali su mi zatim ruke na leđa, protrljali glavu o prašinu i, uz pogrdne povike, podigli me na noge - tvrdi Ocokoljić, uz napomenu da je kasnije podneo krivičnu prijavu protiv NN lica, jer ni na zahtev advokata u policiji nisu hteli da daju imena onih koji su ga tukli.

O. Nikolić