[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 26. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Antisrpstvo kralja Nikole (2)

U Srbiju sa pasošem

Pograničnim vlastima data su najstroža uputstva u ovom pogledu

Osvrćući se na učinke srpske vojske u Prvom balkanskom ratu, Rašović ovako opisuje atmosferu u Crnoj Gori: "Kada je završen Balkanski rat i kada su se braća iz dvije slobodne srpske zemlje sastale na oslobođenom Kosovu, narod u Crnoj Gori plivao je u radosti... Oslobođeno Kosovo; Skoplje i Prizren su srpski... Srbija i Crna Gora su se ujedinile''.

Ovakvu radost su brzo pomutile odluke sa Cetinja. Narod je razočarala, više od drugih, naredba da ni jedan stanovnik Crne Gore ne može da putuje u Srbiju bez pasoša. Mada je ova odluka bila suprotna interesima i crnogorskog naroda i njegove države (da ne spominjemo interes i drugih delova srpskog naroda), nadležni su bili dužni da je sprovedu s nepokolebljivom odlučnošću. Rašović to ovako opisuje:

"Pograničnim vlastima data su najstroža uputstva u ovom pogledu. I zaista, u kratko vrijeme je svaki saobraćaj sa Srbijom prekinut. Kako je ovo bolno ođeknulo kod naroda u Crnoj Gori, nije teško pojmiti. Nezadovoljstvo je bilo neopisivo... Plot između Srbije i Crne Gore se sve više pleo. Otpočelo je i razgraničavanje!''

Narod bio očajan

Narod je u Crnoj Gori, posle dva balkanska rata, bio u teškoj situaciji. Porodice pred iskušenjima preživljavanja. Pored toga, u zemlji nije bilo političkih partija, ili organizacija koje bi se suprostavile ovakvim kraljevim odlukama. Imao je neograničenu vlast, jer je svoju volju, neometano, sprovodio kroz skupštinska i vladina tela. Rašović uočava da je narod, iako neorganizovan, bio jednodušno protiv svojih vlastodržaca na Cetinju.

Kraljevo istrajavanje na razgraničenju Srbije i Crne Gore je vređalo svakog Crnogorca. Nezadovoljstvo se vidno ispoljavalo i u najzabačenijim selima. To je brinulo kralja i pristalice. Ublažavali su revolt naroda objašnjenjima da su sve preduzete mere u vezi sa udaljavanjem Crne Gore od Srbije u najboljem interesu srpskog naroda - i u Srbiji i u Crnoj Gori. Rašović uverava da je kralj Nikola, neumorno, glumio kako je njegov jedini cilj ujedinjenje Srbije i Crne Gore, ali da to onemogućavaju trenutne međunarodne okolnosti.

Time je umirivao sugrađane i čuvao svoju popularnost, stečenu u balkanskim ratovima. Kralj je znao da će izgubiti podršku naroda ako se otkrije njegova namera o odustajanju od ujedinjenja dve srpske kraljevine. Rašović nam ovako objašnjava odnose između naroda i vladara u Crnoj Gori pred Prvi svetski rat:

"U narodu je nastalo jedno gorko razočaranje. Sa zvanične strane se počelo uvjeravati da "formalno" odvajanje Srbije od Crne Gore diktiraju obziri spoljne politike. Uvjeravalo se da Austrougarska ne bi dozvolila spajanje Crne Gore sa Srbijom, jer bi se, na taj način, stvorila Velika Srbija, protiv koje je uperena oštrica austrougarske politike''.

(Bože! Na isti način su vlade Srbije i Crne Gore opravdavale svoje postupke kad su odbijale da, od 1991. do 1995, prihvate predloge Srba iz Republike Srpske Krajine o ujedinjenju svih srpskih zemalja. Poslanici skupština Srbije i Jugoslavije su glasali protiv ujedinjenja, ''jer to ne bi dozvolila međunarodna zajednice, zato što bi se tim ujedinjenjem prekršio Vensov plan'', ta navodna mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji!)

Vešt glumac

Ukratko, posledice ovakve politike kralja Nikole, za kratko vreme između Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata, bile su štetne. U prvom redu, zato što je za nju kralj pridobio pojedince: među plemenskim glavarima, političarima, državnim činovnicima i intelektualcima. Ovi su je prihvatili radi uspona na lestvicama vlasti, ili radi neke druge lične koristi, a ona će, do naših dana - kako danas vidimo, okoštati u čistu antisrpsku politiku, s objašnjenjem da Crnogorci nisu deo srpskog naroda.

Na osnovu odluka kralja Nikole pred Prvi svetski rat, uočavali su se obrisi njegove istrajne antisrpske politike. Sledilo je otvaranje poslanstva Crne Gore u Beogradu, što dobronamerni Crnogorci nisu mogli da razumeju, jer je bilo jasno da "Crna Gora nije imala razloga da štiti svoje interese u Srbiji, poput takve obaveze u nekoj stranoj zemlji''. Kralj je, pored naredbe da Crnogorci ne mogu putovati u Srbiju bez pasoša, sprečavao i školovanje crnogorske omladine u Srbiji. Lazar Rašović ovako predstavlja postupke kralja Nikole i situaciju u Crnoj Gori pred Prvi svetski rat:

"Kao vješti glumac, kralj Nikola je pitanje ujedinjenja uvijek potrzao i na način samo njemu jedinstven. A oni koji ga nijesu poznavali, vjerovali su njegovom glumovanju. On se čak jadao pred mnogim ličnostima, kako zbog spoljnih obzira "njegova" ideja ujedinjenja ne može biti do krajnosti sprovedena, ali će se, ako Bog da, i ove teškoće savladati..."

Pripremio: Slobodan Jarčević
Sutra: Crnogorci beže s fronta


vesti po rubrikama

^feljton

15:11h

Antisrpstvo kralja Nikole (2)

15:28h

Aleksandar veliki - car Srpski (6)

 



     


FastCounter by LinkExchange