[an error occurred while processing this directive] 

 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 24. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Koristi i štete od realne deprecijacije kursa dinara

Na ispitu poverenje u dinar

Tako se ne može suzbiti platnobilansna neravnoteža, trošak tranzicije negde mora da se plati

BEOGRAD - Na odlasku sa te funkcije bivši guverner NBS Mlađan Dinkić je preporučio srpskom premijeru da prestane javno da predviđa kretanje deviznog kursa, a dolazeći u guvernersku fotelju Kori Udovički je bila prinuđena da na novinarski zahtev da prokomentariše Živkovićevu izjavu da do kraja godine evro može da vredi 70 dinara odgovori kratko: Zamoliću premijera da se u to ne meša. Ako bi se ipak dogodilo to što je Živković najavio zanimljivo je videti šta bi se dobilo ili izgubilo sa takvom kontinuiranom i linearnom deprecijacijom kursa dinara.

Pozitivan uticaj na cenovnu konkurentnost izvoza, u prvi mah i na kratak rok, nesporan je, kao i povećanje zaštite od uvozne robe na domaćem tržištu. Međutim, kako nema podataka koliko u strukturi izvoznih roba ima uvoznih komponenti, koje bi u tom slučaju poskupele srazmerno korekciji kursa, nije moguće predvideti tačan efekat, ali je nesumnjivo da bi on u neto iznosu za izvoznu privredu bio manji od promene kursa, objašnjava za " Glas" Branko Hinić, ekonomski analitičar. On dodaje da je sada učešće inostranih komponenti u srpskim izvoznim proizvodima i veće nego što je bilo ranije, jer su preduzeća nastojala da ugrađujući ih povećaju necenovnu konkurentnost svojih proizvoda.

Nesporan je i dohodovni efekat na izvoznike u slučaju realne deprecijacije kursa, kod onih koji imaju dobar proizvod to će doneti dobit, kod onih preduzeća koja i dalje izvoze po svaku cenu barem smanjenje gubitaka. Međutim, da li će takvi efekti moći i da opstanu da duži rok, već je drugo pitanje. Mogli bi, komentariše Hinić, ukoliko bi se rast domaćih cena zadržao na nivou nižem od povećanja uvoznih, jer bi to značilo da realna deprecijacija kursa neće uticati na povećanje inflatornih očekivanja i u skladu sa tim na indeksaciju ostalih cena. U suprotnom će se istopiti efekti deprecijacije, upozorava Hinić.

Na udaru siromašniji

Sa značajnijom realnom deprecijacijom kursa najviše bi izgubili siromašniji građani, jer bi se smanjila ponuda jeftinijih uvoznih roba. Što se plata tiče one se mogu povećati jedino u izvoznim preduzećima koja mogu da održe izvoznu cenu, a spremna su da deo dobiti preusmere u zarade. Na zarade svih ostalih to nema nikakvog efekta, posredno moguć je samo suprotan efekat. Ono što se, takođe, zaboravlja, jeste činjenica da su mnogi ljudi u proteklih godinu dana uzeli kredite, kod kojih je devizna klauzula ugrađena upravo na zajmove koje su banke odobravale građanima. Ukoliko evro bude krajem godine vredeo 70 dinara, mogu da uzmu te svoje ugovore i da lepo izračunaju koliko će više morati da otplate za to svoje potrošačko zadovoljstvo.

Naravno, inflatorna očekivanja direktno su vezana za poverenje u nacionalnu valutu. Činjenica je da je količina dinarskog novca u opticaju značajno povećana u poslednje tri godine, pošto je novčana masa porasla sa svega 286 miliona dolara u dinarskoj protivrednosti od oktobra 2000. na blizu dve milijarde dolara u junu ove godine. Međutim, podseća Hinić, dinarska sredstva u bruto domaćem proizvodu još uvek učestvuju sa relativno niskih 10,2 odsto, a poverenje znači da dinar brzo i trenutno cirkuliše i da se tako povećavaju cenovni efekti tog novca.

Ukoliko se realnoj deprecijaciji kursa dinara, uz povećano zaduženje države zbog fiskalnog deficita i povećanje cena, pridruži i veća količina novca, poljuljano poverenje u nacionalnu valutu može da rezultira poznatom reakcijom banaka da svoju aktivu drže u devizama, kako bi smanjili gubitke. Slično će reagovati i građani, kada je u pitanju dinarska štednja. Takvu situaciju po pravilu prati rast cene dinarskog novca koji plasiraju banke građanima i privredi, što je ceh koji na kraju plaćaju domaći proizvođači kojima će se umanjiti konkurentnost po toj osnovi, objašnjava Hinić.

Dodatna nepovoljnost je i to što nas na jesen očekuje neravnoteža između domaće ponude roba i tražnje za njima, pre svega zbog loše poljoprivredne proizvodnje, a to znači da će biti nužan uvoz da ne bi došlo do pokretanja strukturnih faktora inflacije.

Po Hinićevom mišljenju, bila bi opasna linearna deprecijacija valute da bi se dostigao neki zamišljeni cilj, jer to automatski budi inflatorna očekivanja, a u takvim špekulacijama ni preduzeća se neće baviti svojim osnovnim poslom, već kalkulacijama te vrste.

- Ne postoji pouzdana teorija o tome koji je to ravnotežni kurs. Sve istočno evropske zemlje u prvim godinama tranzicije imale su brži rast cena od kursa, a MMF i Svetska banka su i kod nas i kod njih insistirali da se podignu na neki svetski nivo cene kod prirodnih monopola, električne energije, komunalija i slično. To je, inače, oblast koja kroz troškove indirektno utiče na izvozne rezultate i to je ono što je i kod nas pre dve godine uticalo da se donekle smanji konkurentnost naših proizvođača.

Međutim, cene ovih proizvoda imaju srazmerno manji uticaj na rast cena proizvođača, koje su, na primer, u prošloj godini porasle za svega 6,2 odsto. Drugim rečima, kada se ocenjuje dinamika kretanja kursa dinara i njen uticaj na konkurentnost izvoznika poskupljenje, recimo električne energije, ne može biti argument za zahteve da se to automatski ugradi u devizni kurs. Činjenica je da je u prošloj godini, rast cena van ovog segmenta, odnosno naša bazna inflacija iznosila oko 6 odsto, a kurs je istovremeno prema evru depresirao za 2,6 odsto, objašnjava Hinić.

On upozorava na još jedan neizostavan efekat realne deprecijacije kursa dinara, a to je smanjenje u deviznom iskazu prihoda od privatizacije, što pojednostavljeno rečeno znači da bi stranci jeftinije dolazili do naših dobara. Uz to došli bismo u situaciju da upravo kurs postane instrument za odbranu deviznih rezervi, a priznajući na taj način da imamo nestabilnu ekonomiju i da stabilnost ne donosi rast koji se očekuje, može da se otvori ona poznata spirala u kojoj se devizni kurs i cene jure u zatvorenom krugu, upozorava Hinić i dodaje da se na taj način ne može suzbiti platnobilansna neravnoteža- trošak tranzicije negde mora da se plati.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:38h

Koristi i štete od realne deprecijacije kursa dinara

17:45h

Prema anketi Ekonomskog instituta: Privrednici bez optimizma

17:55h

Radovan Jelašić: Pred novim guvernerom ogroman izazov

18:03h

Cjvetićanin: Novi zakon smanjuje nezavisnost NBS

18:16h

Kori Udovički o rezultatima rada u Ministarstvu energetike

18:24h

Zašto ministar Vlahović nije otišao u SAD

18:32h

U trci za DIN tri kupca

18:40h

"Vode Vojvodine''postigle dogovor: Pare iz dve kase

18:48h

Do oktobra ublažavanje suspenzije za izvoz šećera?

 



     


FastCounter by LinkExchange