Uvaženi uredniče, povodom pisma Antonija Đurića u "Glasu"
od 10.07.03. godine, pod naslovom "Vlada iskopala rovove",
želeo bih da znam da li je to književnik Antonije Đurić ili je
to neko drugo lice koje je sebi dozvolilo, da opali iz svih vrsta
oružja po Vladi Republike Crne Gore, po borcima NOR-a i na sve
vrednosti koje smo kroz revoluciju i kasnije stvarali i stvorili?
Gospodine Antonije,
I neće biti toliko važno o kojem se Antoniju radi,važno je da
u samom naslovu Vašeg pisma stoji, da ste Vi gospodine Antonije
kopali i iskopali ne jedan rov već i sve rovove iz našeg bratoubilačkog
rata a sada kopate i nove i daleko opasnije rovove. To Vam piše
i u samom naslovu vašeg pisam.
Odmah u početku da priznam, grešaka je bilo, ginuli su i nevini
ljudi, hod revolucije je takav, građanski rat je takav. Ljudi
koji vode tu revoluciju, obavezno se nađu na meti neštokasnije.
Jugoslavija,odnosno FNRJ bila je nova zajednica svih naroda i
narodnosti, priznata na čelu sa Titom, sviđalo se to Vama ili
ne. Uspela je da se izbori za svoje visoko mesto u svetu, poznata
i priznata kao takva. Toliko o ovome.
A sada malo o Pavlu Đurišiću i njegovom spomen obeležju u Zaostru.
Pakt s Italijanima
Istina je da je kapetan Pavle Đurišić, učestvovao u ustanku naroda
Crne Gore i da je bio član vojnog Komiteta za Berane, na koju
je funkciju 20. jula 1941. godine podneo ostavku, jer je on već
bio u vezi sa Dražom Mihailovićem, koji mu je dao uputstva kako
se organizovati za četnički pokret, pa ga je već 15. oktobra 1941.
godine postavio za komandanta Limsko-sandžačkih odreda.
U novembru iste godine, Pavle formira i svoj štab u selo Zaostro.
U dokumentu koji nosi pečat "Komanda četničkih odreda jugoslovenske
vojske-Gorski štab" zaveden pod brojem Đ-370 od 12.12.1941.
godine, Draža Mihailović daje direktivu četničkim komandantima
Lašiću i Đurišiću "da očiste teritoriju od svih manjina i
nenacionalnih elemenata, podrazumevajući komuniste-partizane sa
kojima ne može biti nikakve saradnje. U potpisu Draža Mihailović".
Posle poraza boraca NOR-a na Plevljima 1.12.1941. godine, Pavle
stupa u otvorenu saradnju sa italijanskom divizijom "Venecija"
u Beranama, koja ga pomaže finansijski, oružju i hrani. Da je
Pavle prihvatio pokroviteljstvo Italijana, videlo se po mučkom
i nenadnom napadu na grupu partizana 20.01.1942. godine na Barama
Kraljskim, gde su partizani došli na razgovor i dogovor radi zajedničke
borbe protivu okupatora, ali, mesto dogovora četnici su ubili
34 boraca na spavanju na čelu sa narodnim herojem Vukmanom Kruščićem.
Sličnu sudbinu je doživela i grupa od 28 boraca 24. januara u
selu Lubnice gde su svi stradali.
Nakon jednomesečnih borbi,Đurišić pomognut od Italijana, 2302.1942.
godine zauzima Kolašin i aktivira zatvor i preke sudove koji sude
u ime zakona o zaštiti države. Svi koji su suđeni, već su bili
osuđeni većinom na smrt i odmah su okivani u obe noge, da bi im
okove skinuli prilikom vođenja na streljanje na "Brezu"
a sa okovimabi darivali sledeće osuđenike na smrt. Nije "Breza"
bila jedino mesto za streljanje, osuđenike su vodili u Lučku Goru,
Mrčavu, Biografsku Goru i mnoga druga mesta.
Ni vešanja nisu izostala, presudili su i ob esili dr Ružu Rip,
samo zato što se našla na suprotnoj strani i bavila se svojim
poslom - lečila ranjenike.Nije ni čobanica - seoska devojka Đurđa
Vlahović izbegla omču na vrat, obešena je odmah posle Ruže Rip
lekarke.
Zbog dogovora i poslovne saradnje, četnici su po odluci Pavla
Đurišića, izveli iz zatvora 27. aprila 1943. godine 313 zatvorenika,
predali ih Italijanima koje su ih poterali u logor Bar kada je
iz tog logora izvedeno 180 zatvorenika koji su streljani u više
gradova Crne Gore, kako bi narod zaplašili. Četnici su zatvor
ponovo popunili, nastavljena su suđenja i streljanja da bi Nemci
14. maja 1943. godine iz zatvora izveli 84 zatvorenika, njih 6
sa teškim okovima i poveli ih put Mateševa. Tu su Nemci streljali
10 zatvorenika a 18 ih je pobijeno u pokušaju bekstva.Četnici
su likovali gledajući ovu pogibiju.
Između Pavla i generala Mentasija, komandanta glavnih trupa Italije,
sačinjen je sporazum u 5 tačaka, kako da se zajedničkim snagama
bore protiv partizana. List "Lovćen" od 11.10.1944.
godine, donosi vest da je Hitler odlikovao Pavla Đurišića gvozdenim
krstom za stečene zasluge u borbamaprotivu komunista i da je to
jedini stranac sa tim odličjem. Kod Pavla Đurišića za sve vreme
bio je delegiran nemački poručnik Hojs radi instrukcija i saradnje.
Pošto je Đurišić navodno bio zarobljen i oteran u logor, nije
prošlo mnogo vrmena, Nemci su ga vratili u Srbiju, da bi ga Milan
Nedić unapredio u čin potpukovnika i postavio za komandanta dobrovoljačkog
korpusa u koji su ušli 6, 7 i 8 puk Crne Gore (CDK) koji je brojao
oko 5.000 ljudi. U svemu je ovome učestvovao i dao saglasnost,
nemački ministar za jugoistok Nojbauher.
Zajedno s ustašama
Nakon svega što se dešava, Draža Mihailović obaveštava svoje
komandante, "da su Pavle Đurišić i njegove trupe, krenule
zajednoruku pod ruku sa ustašama. Crnogorci će ući u sastav Pavelićevih
snaga pod komandom Sekule Drljevića. Obrazovaću ravnogorski sud
na osnovu čega će Đurišića lišiti čina i oglasiti ga za izdajnika"
završava Draža Mihailović.
Dalje i da ne nabrajam, sve ostalo ne bi moglo stanuti u jednu
knjigu, a kamoli na stranicama "Glasa", pa želim da
završim sa sledećim:
Gospodine Antonije, dali ste zaboravili koje smo godine mi zakopali
sve rovove, zaboravili na bratoubilaštvo, dali deci da se školuju
jer deca nisu bila kriva a Vi sada hoćete i želite da te rovove
ponovo otkopate i nove iskopate i da ih date u amanet praunucima
bivših četnika da oni nastave!
Zar Đurišiću treba posle svega ovoga - spomenik?
Vaše pozivanje na Marka Miljanova, na Njegoša i ostale, vređate
Vašim htenjem i novim rovovima, pa bi dobro bilo da ovakve stvari
ostavite Vladi i onima koji su za to nadležni i da im se ne mešate
ali i ne podgrejavate.
MILIVOJE M. GRANDIĆ,
BEOGRAD
Srpsko nasleđe