[an error occurred while processing this directive] 

 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 20. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U prvom polugođu srpska industrija zabeležila pad proizvodnje od 3,1 odsto

Kola vuku iste grane
kao u vreme sankcija

Za rast proizvodnje na duže staze nužno je da dođu strane investicije u neke segmente srpske privrede, kaže Branko Hinić

BEOGRAD- Pad industrijske proizvodnje od 3,1 odsto u prvom polugodištu ove godine, uz očekivano bitnije smanjenje fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje, ukoliko se tako nastavi pre svega na planu amgažovanja industrije, ugrožava ostvarenje planiranog rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini. Rast je u pomenutom periodu ostvaren u svega nekoliko industrijskih grana- elektroprivredi i naftnoj industriji, hemiji i proizvodnji pića, dakle upravo u onim granama koje su i za vreme sankcija uspevale da održe proizvodnju, dok , na primer, niske proizvodne rezultate beleže proizvođači tekstila, obuće, čak i građevinskog materjala i pored činjenice da je u ovoj oblasti izvršena privatizacija, objašnjava za "Glas" Branko Hinić, savetnik guvernera NBS.

Nije sve u cenama

Kada se govori o izvozu i uvozu, uglavnom se polemika svodi na pitanje realnosti deviznog kursa. Činjenica jeste da završni računi za prošlu godinu potvrđuju da se među najuspešnijim preduzećima po dobiti ne nalaze izvoznici, ali objašnjenja su u dva scenarija koja su danas prisutna na domaćoj privrednoj sceni ili u njihovoj kombinaciji. Najpre, deo izvoznika i dalje izvozi po svaku cenu, a svoju konkurentnost pegla cenama na domaćem tržištu, a zatim uspešnost preduzeća, recimo u preradi nafte, gradi i položaj na domaćem tržištu, jer ih zbog specifičnosti proizvoda ne dotiče liberalizacija spoljnotrgovinskih tokova. Istovremeno, uvoz nije veliki zato što je uvozna roba jeftinija,, nego zato što i na domaćem tržištu važe isti principi kao i u izvozu- robu prodaju i necenovni faktori, kvalitet, dizajn, povoljni uslovi prodaje.., objašnjava Hinić.

Uzroci samo delimično ne zavise od kreatora ekonomske politike, nepovoljna međunarodna konjuktura i visok politički rizik vezan za region i nas same, ali oni suštinski proističu iz sadašnje privredne strukture, što na svoj način potvrđuju i završni računi preduzeća za prošlu godinu. Pozitivne poslovne rezultate ima nekoliko grana- naftni komleks, hemija, prehrambena industrija, proizvodnja pića i duvana- gde su preduzeća u 2003. i povećala obim proizvodnje, što znači da je u tim oblastima napravljen pomak u strukturnom prilagođavanju. I obrnuto proizvodnja pada u granama koje su lanjsku godinu završile sa nepovoljnim finansijskim rezultatima. Doduše, ova veza između rasta proizvodnje i pozitivnih finansijskih rezultata ne mora da bude pravilo, jer pojedine grane imaju ograničenja za plasman svojih proizvoda, što je tipično za preradu metala i tekstilce, a problem nije nedostatak tržišta, već nemogućnost da se marketinški i tehnološki zadovolji tražnja na njemu, objašnjava Hinić.

On podseća da po instalisanim kapacitetima i angažovanoj radnoj snazi praktično ni u jednoj privrednoj grani nemamo ozbiljnije manjkove resursa, naprotiv postoje neiskorišteni kapaciteti i neangažovani radnici, a to znači da je uz organizciono restrukturiranje preduzeća nužno da se promeni i njihova tehničko tehnološka osnova kako bi se podigla konkurentnost tih proizvoda. I na to upućuju finansijski rezultati za prošlu godinu, koji nedvosmisleno pokazuju da znatan deo privrede iz tekućih poslovnih prihoda ne može da pokrije ni tekuće izdatke, zbog čega gomila obaveze prema poslovnim partnerima, poveriocima, zaposlenima i državi, i jednostavnono nema slobodnih finansijskih sredstava da ulaže u novu opremu i takve promene.

Kada se ima to u vidu, povećanje proizvodnje nije moguće bez privatizacije, ali Hinić podseća da ona nije izlaz, već pretpostavka da se poboljša finansijska pozicija preduzeća kroz ulaganja pre svega stranih partnera, ne samo zbog para, već zato što oni sa sobom donose znanje, pristup inostranim tržištima, mogućnost izvoznog prodora... To stvara uslove za kratkoročan uspon privredne aktivnosti, ali za uticaj na industrijsku proizvodnju na duže staze nužno je da dođu direktne strane investicije u pojedine segmente srpske privrede. Sve ostale priče su za dnevno političku upotrebu.

Manji troškovi

U prošloj godini nominalno izdaci za kamate smanjeni su za 5,6 odsto, a istovremeno poslovni prihodi u srpskoj privredi porasli su za 31,4 odsto. To znači da je makroekonomska stabilnost doprinela da se jedan veliki problem, troškovi tekućeg finansiranja privrede, postepeno svodi na racionalnu meru, i da se uzroci sa stagnaciju privredne aktivnosti prebacuju na drugi teren- investicije i neophodnu izmenu privredne strukture, konstatuje Hinić.

- Trenutno se tri sektora- petrohemijski kompleks, prerada metala i deo prehrambene industrije, gde je i najpropulzivnija domaća i izvozna aktivnost- vide kao najinetersantniji za strana ulaganja. U hemijskom kompleksu su već kroz privatizciju napravljeni bitni pomaci, sledi privatizacija duvanske industrije i Beopetrola, što može da popravi opštu sliku. Naravno, i stranim ulagačima je potrebno vreme da efektuiraju svoje investicione i poslovne namere. Međutim, u celoj toj priči ostaje ključno pitanje koliki je opšti stepen zainteresovanosti za ulaganja u srpsku privredu, a da bi ga podstakla država treba da obezbedi dve stvari- odgovarajuću infrastrukturu i makroekonomsku stabilnost, uz poreske olakšice i druge mere. Međutim, kada je u pitanju infrastruktura, odnosno javna preduzeća koja je pokrivaju, tu još uvek ne postoji ni strategija njihovog razvoja, odnosno jasan plan njihovog restrukturiranja, privatizacije i komercijalizacije.

To je veliki problem sa kojim Vlada konačno mora da se pozabavi. Podjednako država nema ni viziju industrijske politike, a to onda znači da ne može da predvidi ni set mera, prilagođen određenim granama, sa kojima će indirektno pospešivati konkurentnost domaćih proizvođača, konstatuje Hinić.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:16h

U prvom polugođu srpska industrija zabeležila pad proizvodnje od 3,1 odsto

17:25h

Rukovodeći tim napušta NBS

17:33h

Milan Zavađil demantuje: Nije kandidat za guvernera

17:45h

Obustavljen stečajni postupak nad SARTIDOM

17:52h

Vode Vojvodine obustavile rad

17:59h

Od sledeće godine porez na dodatnu vrednost

 



     


FastCounter by LinkExchange