[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 20. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Profesor Hatidže Beriša o albanskoj narko mafiji

Oko 40.000 mladih
albanaca narkomani

Čak 95 odsto droge koja iz Azije stiže u Evropu i 65 procenata ukupne količine na svetskom tržištu dolazi preko Kosmeta, gde se manje količine zadržavaju za upotrebu. Nezvanični podaci govore da je 30.000 do 42.000 ljudi zavisno od narkotika

Trgovina narkoticima na Kosovu i Metohiji pokazala se kao veoma unosan biznis. Kilogram heroina prodaje se po ceni od 16.000 dolara, albanska narko mafija zauzima vodeće mesto u "branši". Ova mafija je krajnji finansijer albanskih milijardera i političara, lobista u američkom Kongresu i daje logističku podršku albanskim teroristima, kojima je ustupila i razrađenu infrastrukturnu mrežu. Kako su pojedini kosovski Albanci od sitnih dilera postali svetski narko moćnici i u čemu je moć albanske narko mafije, za "Glas" objašnjava profesor civilne zaštite Hatidže Beriša, iz Kline, koja se godinama bavi istraživanjem ovog problema. "Narkomanija i narko terorizam na Kosovu i Metohiji" naziv je njene doktorske disertacije .

Pre nego što se upustimo u istorijat trgovine narkoticima na Kosovu i Metohiji, recite nam koliko je narko biznis unosan?
- Prema podacima Interpola, 1999. godine samo na švercu droge albanska mafija je zaradila 38 miliona dolara, 2001. zarada je iznosila 50, a 2002. 70 miliona. Kilogram heroina u Turskoj košta pet do 7,5 hiljada evra. Na putu ka Evropi dostiže cenu od 10.000 do 20.000 evra, a kako se približava američkom tržištu cena je veća - od 25.000 do 35.000 evra za kilogram. Čista dobit albanske narko mafije je pedeset procenta. Samo iz SR Nemačke kosovski Albanci iznose pola miliona evra godišnje, dok se njihove ilegalne novčane transakcije vrše u tajnim, odnosno baknarskim sistemima u senci, kroz koji prolazi i novac za kupovinu oružja.

U svojoj knjizi, koja bi trebalo da se pojavi na jesen, insistirate na potrebi pravljenja razlike između krijumčarenje opojnih droga na prostorima Kosova i Metohije i pojave narkomanije kod albanske populacije. Zbog čega?
- Krijumčarenje je počelo mnogo ranije, šezdesetih godina 20. veka, kada se jedan broj Albanaca odselio u Tursku. Veze sa zapadnim zemljama ostvarene su šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je veći broj Albanaca tamo otišao da radi. Pripadnici albanske nacionalne manjine su se tada uključili u tursku i italijansku narko mafiju i bavili su se prodajom, preprodajom i dilovanjem droge da bi postepeno počeli da stvaraju i sopstvenu mrežu za razvoj narko biznisa. Devedesetih godina albanska narko mafija naglo jača i postaje jedna od najjačih u svetu. Početkom devedesetih zauzimaju prvo mesto u Evropi, a 1994. i 1995. godine osvajaju tržište SAD.

Gde se nalaze koreni albanske mafije?
- Koreni su nastali sedamdesetih godina 20. veka u SFRJ, kada je širokom amnestijom i revizijom Prizrenskog procesa dozvoljen ulazak u politički život Kosova i Metohije ljudima koji su zagovarali ideje Prizrenske lige i "velike Albanije". Amnestijom tih ljudi počinje stvaranje sprege između političara i kriminalaca i tu su začeci albanske mafije. Tada se stvaraju tri političke struje i kriminal osvaja kosmetsko podneblje.

Budnost na carini

- Naše institucije nemaju uvid u to šta se dešava na Kosovu i Metohiji. Pošto smo potpisnici međunarodnih konvencija, UN su dužne da nam dozvole pristup i učešće u radu Svetske zdravstvene organizacije za sprečavanje narkomanije. Ali, kako droga mora da pređe državnu granicu, pojačana je budnost na graničnim prelazima. Zahvaljujući tome je, primera radi, januara 2002. godine na prelazu Gradina uhvaćena jedna bugarska državljanka koja je radila za albansku narko mafiju. Naši carinici su kod nje pronašli i zaplenili 27 kilograma heroina, a u njenom mobilnom telefonu bilo je memorisano čak 80 brojeva mobilnih i kućnih telefona naših policajaca i carinika - kaže Beriša.

Dolazimo li tako i do sprege albanske mafije sa albanskim teroristima?
- Albanska mafija je postala jedna od najstabilnijih organizacija organizovanog kriminala i ona ne samo da finansira teroriste, već im je ustupila i razrađenu infrastrukturnu mrežu. Daje im opremu, naoružanje, vrši regrutaciju, plaća lobiste, korumpira političare međunarodne zajednice… Jednom rečju, terorizam na Kosovu i Metohiji ne bi opstao bez kriminalne organizacije koja gradi imidž punih 50 godina.

Kako su se organi MUP-a Srbije borili s ovom vrstom kriminala?
- Bili su dosta uspešni. Primera radi, inspektori Službe za krijumčarenje i narkomaniju prištinskog SUP-a su samo u jednoj akciji 1995. godine zaplenili 12 kilograma heroina, od čega je za Kosovskometohijsko tržište bilo namenjeno dva kilograma. To je bila količina za dnevnu upotrebu. U tom periodu munjevito se širi upotreba droge, koja postaje izazov za mlade. Sredinom osamdesetih, odnosno 1986. godine, radnici MUP-a u Prizrenu uhapsili su Fikreta Spahijua, koji je priznao ne samo da je prodavao drogu, već i da je sam ovisnik. Centar narkomanije u to vreme bio je Prizren, a heroin, hašiš i marihuana bile su najpopularnije droge. Već 1995. godine bilo je više od 1.000 registrovanih narkomana, 1996. drogu je koristilo od 4.000 do 6.000 ljudi, uglavnom mladih. Oktobra te godine u dve akcije MUP- a, u Uroševcu i u Peći, albanska narko mafiju je oštećena za 200 miliona maraka.

Da li je među Albancima bilo ljudi koji su nastojali da se tome stane na put?
- Krajem decembra 1995. godine doktor Kadri Bicaj javno je apelovao na mlade da se "ne igraju vatrom". Od lidera svih albanskih političkih stranaka i Unije nezavisnih sindikata zahtevao je da prate rasturanje droge i o tome redovno obaveštavaju Društvo za zbrinjavanje mladih narkomana, koje je osnovao. Uvidevši kuda ide albanska populacija, doktor Bicaj, koji inače nije priznavao državu Srbiju, obratio se i srpskim institucijama da pomognu albanskoj deci i spreče zlo.

Kakva je situacija danas?
- Po dolasku Kfora upotreba narko sredstava i broj zavisnika su znatno povećani. Nezvanični podaci govore da je 30.000 do 42.000 ljudi, uglavnom mladih, zavisno od narkotika. U procentima, 60 odsto mladih Albanaca koristi narkotike. U Uroševcu, Prištini, Gnjilanu i okolini Đakovice postoje četiri laboratorije za preradu sirove droge koja stiže iz Afganistana.

Koliko droge stigne na svetsko tržište preko Kosova i Metohije?
- Čak 65 odsto ukupne količine droge. Zato nije čudo što je albanska mafija, koja za sobom ima i iskustvo s terorizmom, u Švajcarskoj potisnula nekada najjaču Iransko-libansku mrežu. Stvaranju mreže za razvoj narko biznisa kod kosmetskih Albanaca prethodilo je "otvaranje" veoma prohodnog heroinskog puta preko Kosova i Metohije, koji je ubrzo postao glavni za snabdevanje opojnim drogama zemalja Zapadne Evrope. Prema procenama Interpola, čak 95 odsto droge koja iz Azije stiže u Evropu dolazi preko Kosova i Metohije, gde se manje količine zadržavaju za upotrebu.

I, na kraju, na čemu se bazira moć albanske mafije?
- Na poslušnosti fisova, odnosno bratstava. Skup fisova, često i do 20, čine mafijašku lozu čiji je predvodnik i politički lider. Albanska mafija nije, dakle, piramida sa jednim kumom na vrhu, kao što je na primer italijanska, već niz piramida sa nizom kumova - objašnjava Hatidža Beriša.

LJILJANA STALETOVIĆ


vesti po rubrikama

^dosije

15:15h

Profesor Hatidže Beriša o albanskoj narko mafiji

15:30h

Kosovo i Metohija su preplavljeni i ilegalnim oružjem

 



     


FastCounter by LinkExchange