[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 14. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kako su zemunski ribari proslavili svoju slavu, Svete apostole Petra i Pavla

Žene varaju s Dunavom

U početku sam bila ljubomorna, ali sam sad navikla na bračni trougao, kaže Verica, supruga alasa Beće. Tajna riblje čorbe Pavla Frloga

Zamisli - požali se starija dama svojoj prijateljici - ja ga pitam da mi da malo čorbe, a on mi odgovori: Ma nemoj, majke ti. To je čorba samo za moje alase - čuli smo, kradom, razgovor.

I zaista, mirisi soma, šarana, smuđa, deverike, mrene, i još poneke vrste, izdaleka su mamili ljubitelje Dunava i ribljih specijaliteta, mirišući iz lonaca zemunskih alasa. Praznik i za dušu, i za stomak, dobro raspoloženje i mnogo nasmejanih lica.

A ribari, svi zakleti Zemunci, pa makar i u Bosni rođeni, našli se da vide ko će bolje čorbu da zabiberi. Njih desetak pored lonaca pripaljuju vatru i prave prve zaprške.
- Znanje spremanja ribe je jedina tajna ukusa čorbe - značajan je bio Pavle Frlog - Moja se familija, i to samo koliko knjige pamte, duže od 500 godina bavi ribolovom u Zemunu. Reka je ceo moj život, a svi ljudi koji žive uz reku, među sobom su prijatelji. Reka zbližava ljude.

Pavle je poznat po brojnim priznanjima za dobru riblju čorbu, kaže da ih ima oko 90.
- Ja se trideset godina bavim ribolovom, jednom sam upecao soma od 41 kilogram, a moj drugar, Alija Ljuštić je upecao na senker devet komada, ukupno 286 kilograma - legende smo čuli od ribara koji nije hteo da se predstavi, ali nas je upoznao sa majstor Bećom. "On ti, bre, živi na vodi"- smeje se ribar.

- Jeste, jeste, ja sam njegova žena. Beća spava u šumi, a danju je u čamcu, peca po ceo dan, potvrđuje Verica i dodaje kroz kikot - Bila sam u početku ljubomorna, ali sada živimo u srećnom bračnom trouglu - Dunav, on i ja.

Sretosmo tu i Švabu - ribara, kažu - u životu je upecao više od 800 kilograma ribe.
- Ma, jedino sam ja profesionalni ribar, ovde niko nema dozvolu. Rođen sam u Bosni, ali sam Zemunac u srcu, duši i Dunavu, duhovito će Švaba.

Niz reku se nastavljala kolona ljudi. One koji su bili raspoloženiji za muziku nego za čorbu, zadržalo je slavlje na "Promenadnom koncertu" Beogradskog duvačkog orkestra. Kad smo naišli, orkestar se upravo spremao za nastup i štimovao instrumente. Bili smo slobodni da upitamo dirigenta koju to kompoziciju trenutno sviraju.

- Vi to, kao knjaz Miloš - šalio se sa nama Vladimir Mustajbašić, dirigent. Jednom, kada se koncert završio upitali su ga koja mu se kompozicija najviše dopala, a on je odgovorio: Najbolje je bilo ono pre početka - ispričao nam je dirigent.

Deca igraju, roditelji tapšu, a nešto stariji Zemunci uozbiljeno prate koncert.
- Baš lepo sviraju, samo bi mogli tako i malo češće, pa što ne bismo slavili ovako makar dvaput godišnje - preporučila je Marija Kovačević.
- Zaista je lepo, ceo se grad spustio na reku. Jedino je spomenik čuvenom uredniku novina u staroj Srbiji Dimitrija Davidovića tako mali, a mi toliko mnogo vajara imamo, a trebalo bi da bude i više cveća - pohvalila je i kritikovala Olga Jovanović, penzionerka iz Beograda.

- Atmosfera je lepa, zaista volim Zemun. Nekad sam čamcem dolazio ovde, samo da bih kupio svežu ribu. Svaki grad na reci trebalo bi da ima ovakav praznik - rekao je Zoran Jovanović, novinar NIN-a u penziji.

Istovremeno, uzvodno kod splava "Radecki", zahuktavala se trka ribarskih čunova. Najjači ribari su se takmičili ko će brže od jedne bove do druge. Disciplina: veslanje - dvojac u čunu.

- Nekada nije bilo motora - započeo je najdirljiviju ribarsku priču Slobodan Bajić, zvani Boda - 42 godine sam. "Tako - malo veslaš, malo samuješ, a to je - kad se o obalu oslanjaš da te reka ne odnese. Jednu ja, a drugu majstor... tada zaplače. Setio se da je sve te godine veslao sa Nikolom Vijičićem - Batom, koga više nema na Dunavu.
- On me je naučio da volim reku i poštujem prirodu. Kadgod bi upecao ribu koja je ispod mere, on bi je vraćao u reku. Ko veruje u prirodu, veruje i u Boga - ispričao je Boda.

I poče trka. Poče i navijanje i dovikivanje."Hajde, hajde, brzo, brzo, visoko! Visoko Slobo, bre!"
Prvi start je proglašen nevažećim zbog prestupa, te se petnaestak čunova vratilo da ponovi trku.
- Ma, to je Buljavi otkazao start, mrtav je pijan, objasnio nam je jedan od bolje upućenih ribara.

Drugi put je bilo uspešno. I opet, sa istom srčanošću, poče glasno navijanje na tribinama, isti povici. Povukoše na samom početku Miša Katić i Zoran Keder i osvojiše nagradu: " tri litre žestine i dve žute majice"- saznali smo upravo od pobednika iz kluba "Široke staze". Poslednji su na cilj stigli Toma i Cvele. Kažu da su bili najmanje pijani, pa su gonili dušmane.
- Zamalo sam bila treća. Piši ovako - insistirala je Ljiljana Milivojević - veslala sam sa Zdenkom Kostić. Krađa! A kako smo saznali, na startu nije bilo baš nijedne žene!
Veselje se nastavilo do kasno u noć.

Marko Talijan


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:18h

Kako su zemunski ribari proslavili svoju slavu, Svete apostole Petra i Pavla

15:51h

Sve tajne zadužbine kneza Lazara na putu Žagubica - Petrovac

16:20h

Reporter "Glasa" na otvaranju tradicionalne manifestacije u slavu slavnog vojvode u Mionici

16:57h

Šuška se šuška… Bivša "spajsica" u "Seksu i gradu"

 

 


     


FastCounter by LinkExchange