[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 14. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zbog čega domaća "javnost" i dalje ima problema sa "varenjem" festivala Echo i Exit

Gomila rasrbljenih narkomana

Pošto ovde ni urednici "ozbiljnih" medija još nisu otkrili da je postojao Elvis Prisli, ne treba da čudi kad čitaoci i gledaoci veruju da je Čambavamba neka verska sekta

U "javnosti" ove zemlje leži tajna njenog prosperiteta. Slonovi prolaze u tišini, na miševe se besno peni, do preksutra se sve zaboravlja...
Ovih dana "u žiži" interesovanja "javnosti" su posetioci muzičkog festivala Echo na Velikom ratnom ostrvu. Medijska kampanja oko divljih ptica na ostrvu je posustala, Festival koji se danas završava dobio je čak podršku od Republičke vlade i Skupštine grada Beograda, a indikativno je i neverovatno interesovanje raznih policijskih formacija za nove muzičke trendove.

Iako za prva tri dana Festivala nije bilo praktično nijednog ozbiljnijeg incidenta, što nije čudno s obzirom na to da je festivalska publika po pristojnosti mnogo iznad srpskog proseka, "parkirane" policije koja kampuje na Lidu ima više nego kad je razbijana ambasada Hrvatske ili hapšen pukovnik Šljiva. Tada su momci u plavom bili vrlo diskretni, a sada na keju ne može do klupe da se dođe od njih - na svakoj po četvorica...

Ma šta ko pričao, toliko prisustvo policije posledica je toga što "struktura" želi da izađe u susret "javnosti", koja tiho (silom prilika), ali postojano "reži" na sve "strano i bolesno", o čemu najčešće nema pojma. A nije uopšte neophodno znati šta se stvarno dešava na festivalima kao što su Echo ili Exit - ko su muzičari koji sviraju, šta uopšte sviraju i ko to dolazi da to sluša - da bi se potpunom uverenošću izvodili zaključci kako tu dolaze rasrbljeni narkomani i pederi, i oni što su im sekte zavrtele pamet...

U isto vreme i na sličnom "terenu" - "javnost" nema nikakvih problema sa muzičkim hepeninzima na "Marakani", čak i kad publika lomi ruke i noge pokušavajući da uđe na stadion. Mogu da se prodaju falsifikovane karte, mogu žene međusobno da se poubijaju ne bi li videle svog idola, to nema veze. Niti se problematizuje u medijima, niti bilo ko kasnije, za bilo šta odgovara.

Nema veze ni što su obale reka okupirali bunker-splavovi na kojima se okuplja probrani talog, nema veze što je masa takvih "ekskluzivnih" lokala izvan domašaja organa zakona i reda. To sve malo kome smeta, o tome se ne raspravlja u pismima čitalaca i nije poznato da je na takve teme pokrenuta iole ozbiljnija javna debata.

Selektivna pažnja i iščašeno rezonovanje, između ostalog, posledica su žalosne činjenice da ovo društvo nikad nije progutalo i svarilo "popularnu kulturu" u njenom izvornom, originalnom obliku. Ovde odlično prolaze surogati, loše kopije originalnih "idioma" - to "javnost" konzumira s apetitom, verujući kako gustira nešto "naše" (a naše je koliko je tursko, ili hrvatsko).

U nekom prošlom vremenu razlozi za to su bili ideološke prirode, kasnije, pa i danas, reč je ponajviše o pukom neznanju i neobaveštenosti. Ovde ni urednici "ozbiljnih" medija još nisu otkrili da je postojao Elvis Prisli, zašto bi onda trebalo da čudi kad čitaoci i gledaoci veruju da je Čambavamba neka verska sekta.

U svakom slučaju, "diskurs" koji je godinama đubren klaustrofobičnim idejama i iskrivljenim predstavama sveta predstavlja realnost. I ne samo to - taj "iščašeni diskurs" je jedna od retkih konstanti u feleričnoj društvenoj svesti Srba.

Vremena su se, doduše, malo promenila, u močvari je počeo da pirka vetrić, pa vonj trulih ideja nije ubitačan kao što je bio, što ne znači da se i dalje ne oseća. Podozrenje, često i "iskonska" mržnja prema svemu nepoznatom, što pri tom još dolazi iz nekog "stranog" sveta i dalje je neverovatno.

Jedina razlika ogleda se u tome što je podozrenje u novim "društveno-političkim" okolnostima, kada u "strukturi" ima i nešto normalnih ljudi otvorenih za komunikaciju sa svetom, dobilo modifikovane oblike ispoljavanja. Ne seku se više pantalone onima koji idu u Američki kulturni centar, kao što su nekad radili prosvetljeni Skojevci, ali se zato, u nacionalnom transu, razbijaju Exitovi štandovi. I stalno se reži i vreba iz potaje...

Mediji, događajima poput Exita, ipak, poklanjaju pažnju, ali su skoro po automatizmu fokusirani na periferne stvari - često u prvi plan guraju priču o drogama, a ne primećuju, recimo, da takvi događaji više čine na poboljšanju užasnog međunarodnog imidža zemlje nego bilo koja dosadašnja marketinška kampanja.

Retko se postavlja pitanje zašto država na direktan ili indirektan način toleriše i sponzoriše huligane, divljanje i razbijanje ambasada, ali je za "javnost" zato sasvim prirodno da policija mlade ljude koji idu da se zabavljaju uz muziku "pazi" kao da baš svi dolaze iz Šilerove.

Ova sredina, ruku na srce, nikad u svojoj istoriji nije mogla da se podiči tolerisanjem različitosti, nevažno da li je reč o nečemu "važnom" kao što je političko opredeljenje ili nečemu "nevažnom" poput muzike.

Veliko civilizacijsko dostignuće je i to što se došlo do koliko-toliko širokog društvenog konsenzusa da se različiti izbori tolerišu, bar deklarativno. Još ćemo sačekati, međutim, da to dostignuće zaživi u praksi. Iščašeni diskurs duboko je urastao u "srpsko nacionalno biće", a biće je, zna se, svetinja i na to se ne da tek tako.

Zato je poželjno da se ljudi "iz strukture", koji se redovno pokazuju na ovakvim festivalima i pružaju im verbalnu podršku, već jednom izjasne: dža ili bu! Lepo je kad dođu da cupkaju uz Freda Veslija ili Morčibu, ili kad svoj autoritet založe za Rolingstonse, ali to nekako ne ide uz licemernu (skupštinsku) demagogiju kojom na direktan način podržavaju neki sasvim drugačiji kulturni i vrednosni sistem, onaj koji različitost ubija sistematskim zaglupljivanjem. Treba jednom prestati sa (samo)zavaravanjem. Da svi znamo na čemu smo.
U suprotnom, vrtimo se u krug. A to je odavno postalo dosadno.

P. Dragosavac
Foto: P. Milosavljević


vesti po rubrikama

^panorama

16:10h

Zbog čega domaća "javnost" i dalje ima problema sa "varenjem" festivala Echo i Exit

16:25h

Svet religije: Makedonski korak unazad

   


     


FastCounter by LinkExchange