[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 14. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Milena Dragićević-Šešić, rektor Univerziteta umetnosti, o odjecima nacionalne debate o kulturi u Srbiji

Sukob Evropejaca
i tradicionalista

Ne možemo da ignorišemo narodno stvaralaštvo. Pomešane estetike i ideologije. Bespomoćnost Srba i akcija u Holandiji

Desetak dana nakon održavanja prve javne debate o kulturnoj politici u Srbiji, iako su otvorene značajne teme, tzv. javno mnjenje, ali i kulturni radnici, nisu preterano zainteresovano reagovali na ponuđene podsticaje. Doduše, i sama debata pokazala je da mali broj ljudi jasno procenjuju probleme i, eventualno naslućuje rešenje, dok je sa druge strane, pasivan i reklo bi se "čekajući" odnos ljudi iz institucija kulture. Upravo o spomenutim najvećim problemima vladajućeg modela kulture razgovarali smo sa Milenom Dragićević-Šešić, rektorom Univerziteta umetnosti i vođom tima koji je načinio nacionalni izveštaj o stanju u našoj kulturi.

Šta je to kulturni model i šta je Savet Evrope u upitniku uopšte tražio od nas?
- Savet Evrope već dvadeset godina radi program vrednovanja kulturnih politika država članica SE. Vremenom se uspostavljao model analize koji polazi od prioriteta kulture kako ih vidi SE, a to su, pre svega, pitanja multikulturalnosti, kulturalna raznovrsnost, dostupnost kulturnih dobara marginalnih društvenih grupa. Znači, upitnik se koristi da bi se procenilo koliko jedna zemlja ima kulturnu politiku saglasnu prioritetima SE.

Kič

Ni pripadnici tradicionalne kulture i konzervativnog kulturnog modela, takođe ne poznaju narodnu umetnost. Paradigma je Dragoš Kalajić, koji je kao zagovornik tradicionalnog, ali ako pogledate njegovo likovno delo, vi vidite da je on pod većim uticajem globalnog vizuelnog kiča, nego neki umetnici koji sasvim otvoreno zagovaraju evropsku i svetsku orijentaciju.

Da li su stručnjaci SE imali bilo kakav specijalan pristup prema nama zbog politike koja je ovde vođena?
- Ne, nisu. Oni su radili potpuno nezavisno, ali je činjenica da se većina ljudi i pozivala proteklih deset godina na embargo, siromaštvo, veliku ideologizaciju kulture. Međutim, gotovo sve zemlje tranzicije su imale taj problem. Svaka zemlja je mislila da je jako specifična, ali kada čitate te izveštaje, vidite da je situacija vrlo slična.

Mislite li da je zaista najveći problem u srpskoj kulturi, a moglo se to čuti čak i od ministra kulture, sukob tradicionalnog i proevropskog kulturnog modela?
- Mislim da nas sukob tradicionalista i evropski orijentisanih strahovito obeležava i da je taj sukob poguban po srpsku kulturu. Te krajnosti su pogubne upravo zato što ne možemo ni mi, koji smo proevropski orijentisani da ignorišemo narodno stvaralaštvo. Ja sam jedna od retkih u mojoj generaciji koja zna da igra kolo, znam da pevam različite narodne pesme, dok većina iz moje generacije nikada to ne bi ni zapevala. Ovde su pomešane estetike i ideologije i mi smo u stanju da neku instituciju, zbog njene trenutne uprave, izopštimo.

Lustracija

Ne spadam u vrstu jako isključivih ljudi, mada jesam za lustraciju. Ali, kod nas se mešaju lustracija i bojkot. Lustracija znači da neko ko je kršio ljudska prava u prethodnom periodu ne može sada da bude na javnoj funkciji, ali ne znači da ne može da bude u kulturnom životu. Lustracija, ne zato što je neko bio na drugoj ideološkoj strani, već zato što se eventualno ogrešio o zakon.

Na stranu problem siromaštva, ali šta Vam se čini da je "crna rupa" u svesti ljudi koji rade u institucijama kulture?
- Bespomoćnost. To je nerealan, psihološki osećaj gde ljudi sede i misle da ne mogu ništa ako im neko odozgo nešto ne da i ne naloži. Ali, ja kažem - ako Muzej na Solovjetskim ostrvima može da bude profitabilan, onda to može i ovde bilo ko. Ali ne, ovde misle da, sve dok ne dobiju neka sredstva, novu zgradu, ne mogu ništa. Ne kažem da nije potreban i novac, ali i u ovim uslovima može mnogo toga da se promeni.

Zašto se u debati toliko insistiralo na tržištu u kulturi?
- Kultura sve više zahteva, te tako više neće moći da ostane na onome što dobija iz budžeta. Zato moraju institucije kulture da razvijaju tržište i postoje mehanizmi kojima se to radi. Navešću vam jedan primer uspostavljanja tržišta 60-tih u Holandiji. Tamo se tada pojavila potreba da se pojača tržište savremenih likovnih dela. I onda je država rekla ovako: svaki građanin koji kupi jednu sliku savremenog holandskog slikara može da dobije istu količinu novca od države nazad, ali da je potroši takođe na kupovinu slika. Time ste vi, kao građanin, stimulisani da kupujete, a pomognut je umetnik. Kod nas ne postoji državna podrška za tako nešto, većina ljudi i ne zna gde može da kupi slike, na izložbama ne postoje cene, dakle - niko vas ne stimuliše da kupujete.

T. Čanak


vesti po rubrikama

^kultura

16:01h

Milena Dragićević-Šešić o odjecima nacionalne debate o kulturi u Srbiji

16:10h

Drugi dan North Sea Jazz festivala u Hagu

16:19h

Večeras se završava Eho festival

16:27h

Završen festival u Karlovim Varima

16:36h

Poznat žiri 9. Sarajevo film festivala

 



     


FastCounter by LinkExchange