[an error occurred while processing this directive] 

 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 14. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dr Dejan Šoškić, savetnik za ekonomsku politiku u SCEEP-u

U rukama građana 4 milijarde evra

Štednja raste, ali još mnogo novca nije ušlo u finansijske kanale

BEOGRAD - Da bi se Srbija pridružila Evropskoj uniji neophodna je, između ostalog, i standardizacija finansijskih usluga u četiri oblasti. Prva je bankarstvo, koje zauzima centralno mesto na finansijskom tržištu svih zemalja koje se priključuju EU, pa i u Srbiji. Ostali domeni kod nas još nisu dovoljno razvijeni, a to su investicioni fondovi, osiguravajuće kompanije i preduzeća koja se bave hartijama od vrednosti.

Za razliku od drugih vrsta usluga, kod finansijskih usluga je u pitanju javni interes, jer građani masovno i svakodnevno komuniciraju sa bankama, penzionim fondovima, osiguravajućim zavodima, preduzećima koja se bave hartijama od vrednosti, a nadamo se uskoro i investicionim fondovima.

Hipotekarni krediti

Banke mogu delimično samostalno da razvijaju hipotekarno kreditiranje. Uslovno govoreći, Srbija može da bira između dva modela. Prvi se najčešće koristi u kontinentalnom delu Evrope, a to je koncept koji se oslanja na tzv. "kolateralizaciju hipoteka", gde je hipoteka zaloga za emitovanje hipotekarnih obveznica.
- Drugi model se zove "sekjuritizacija", odnosno pretvaranje nekog potraživanja u hartiju od vrednosti. Međutim, taj model je znatno složeniji, i na srednji i dugi rok može da se razvije i u našoj zemlji, a podrazumevao bi dogradnju našeg zakonodavstva, posebno u domenu osnivanja posebnih pravnih lica za te svrhe, zaključuje Šoškić.

Zbog toga je neophodno zaštititi sve učesnike u tim transakcijama, a to znači da građani svaku svoju odluku moraju da donesu na osnovu tačnih javnih informacija. Dakle, treba sprečiti mogućnost da građani nemaju bitne informacije koje se tiču rizika nad njihovom imovinom, a direktori finansijskih institucija ih imaju. Jedino na taj način, može se povratiti poverenje u finansijski sistem, kaže dr Dejan Šoškić, savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja (SCEEP) koji je osnovala Evropska komisija.

Bez ponovne izgradnje poverenja, ističe Šoškić, novac koji građani imaju kao štediše i ulagači i dalje će biti van finansijskih kanala. Ta suma novca je procenjena na četiri milijarde evra i dok god ne budemo imali kredibilan finansijski sektor, imaćemo veliki neiskorišćeni finansijski kapacitet, a sa druge strane privredu koja nema dovoljno obrtnog i investicionog kapitala.

Da bi se vratilo poverenje u bankarski sistem, povučeni su vrlo hrabri i bolni potezi, koji su pomogli da se definiše šta je banka, a da ono što nije ne treba ni da postoji kao banka, kaže Šoškić.

- Nova devizna štednja u bankama raste, imamo stabilnu monetarnu politiku, što omogućuje davanje kredita i jasne finansijske i komercijalne kalkulacije. Međutim, ni u bankarstvu posao nije doveden do kraja. Pre svega, mora da se izvrši planska privatizacija bankarskog sektora, kako bi banke imale jasne vlasnike i stvori mogućnost uspostavljanja efikasne korporativne kontrole. Drugo, mora da se obezbedi veći stepen zaštite depozita, odnosno da se uspostavi šema osiguranja štednih depozita na mnogo višem nivou od sadašnjeg. Direktive EU nas upućuju na osiguranje do nivoa od 20 hiljada evra. Neke zemlje imaju i mnogo veći nivo tog osiguranja, npr. u SAD se garantuju depoziti do 100 hiljada dolara. Nedostaju nam i mehanizmi za normalne bankarske operacije, koji se odnose na kreiranje miljea u kome će se te operacije u celini i efikasno izvoditi, objašnjava Šoškić.

Kreditni biro je, prema njegovim rečima, veoma korisna institucija, koju sve banke i druge finansijske institucije mogu da konsultuju kada treba da odobre kredit fizičkim i pravnim licima i upoznaju se sa njihovim kreditnim rejtingom. Osim toga, mora se uspostaviti jasno i precizno registrovanje vlasništva nad nekretninama, a zatim i registar zaloga, koji treba da omogući kreditiranje i u situaciji kada tražioci kredita ne mogu da ispune sve kreditne uslove, bez odobravanja zaloge, nad delom njihove imovine.

B. Božić


vesti po rubrikama

^ekonomija

16:23h

Program Ministarstva i EPS-a za smanjenje krađe električne energije

16:32h

Direktor EPS-a predsednik SUDEL-a

16:40h

Savetnik za ekonomsku politiku u SCEEP-u: U rukama građana 4 milijarde evra

16:49h

Ove godine bolja posećenost na Budvanskoj rivijeri

16:55h

Veće interesovanje Slovenaca za tržište SCG uprkos riziku

 



     


FastCounter by LinkExchange