[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 14. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Anketa "Glasa" i "Ipresa": Da li ste za tržišnu ili državnu ekonomiju

Ekonomija ne voli da
joj država komanduje

Prava je nesreća za svako društvo ako politika ostvari potpunu vlast nad privredom

Država je osnovni i najznačajniji oblik političkog organizovanja društva, posebna istorijski nastala dimenzija političkog sistema koja obuhvata najvišu vlast nad stanovništvom koje živi na određenoj teritoriji. Država je glavni činilac koji usmerava politička i privredna kretanja i prava je nesreća za svako društvo ako država izgradi institucije i oformi političku elitu koja će ostvariti potpunu vlast politike nad ekonomijom.

Srbija se nalazi u tranziciji koja predstavlja transformaciju svih društvenih, političkih i privrednih resursa u liberalni tržišni milje, koji bi trebao da omogući kolektivnu akciju u kojoj će se stvoriti materijalna dobra koja služe za zadovoljenje životnih potreba i koji će podstaći razvoj svih ljudskih sposobnosti.

Anketirano 1.021 lice

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije (bez Kosova i Metohije) obavljeno je telefonskim putem u periodu od 5. do 11. jula 2003. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 1021 punoletnih građana. Operateri ispitivači ostvarili su kontakt sa ispitanicima pozivnih poštanskih brojeva sledećih mesta: 011 Beograd, 012 Požarevac, 018 Niš, 034 Kragujevac, 036 Kraljevo, 031 Užice, 018 Aleksinac, 015 Loznica, 021 Novi Sad, 023 Zrenjanin, 022 Šid, 035 Jagodina, 035 Ćuprija, 032 Čačak, 032 Gornji Milanovac i 011 Mladenovac .

Međutim, prošle su dve godine od donošenja Zakona o privatizaciji, uz pomoć kog je trebalo okončati proces privatizacije društvenog i državnog kapitala privrede Srbije, a proces je zastao negde na polovini puta. Glavni razlog kočenja tempa privatizacije leži u nedostatku interesovanja za kupovinom velikog broja društvenih preduzeća i velikih infrastrukturnih državnih sistema kakvi su železnica i elektroprivreda.

Opšta kriza dovela je do toga da mnoge društvene firme moraju u stečaj, dok veliki državni sistemi iziskuju velika ulaganja u modernizaciju uz obimne socijalne programe koji bi morali da stvore uslove za zbrinjavanje viška radnika. U isto vreme, niska kupovna moć građana ne dozvoljava korekcije cena naviše koje bi dovele do rentabilnog poslovanja javnog sektora i omogućila njegovo profitabilno poslovanje.

U takvim uslovima država se zadužuje da bi omogućila rad javnih preduzeća i da bi očuvala socijalni mir što opet predstavlja uskraćivanje investicionih sredstava privredi koja bi sa njima pokrenula proizvodnju. U tom začaranom krugu privreda koja se ne zadužuje postaje dužnik koji će za par godina morati da vrati sredstva koja je zadužila država.

Najviše srednjovečnih

U anketi je učestvovalo 48.68 odsto muškaraca i 51.32 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 2.94 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 29.29%. U anketi je učestvovalo 17.53 % građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 20.08% građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 16.75 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 13.41 odsto starijih od 60 godina.

U takvim uslovima zaposleni u državnim i društvenim preduzećima nisu zainteresovani za privatizaciju jer su plate u privatnom sektoru osiromašene privrede manje u odnosu na plate zaposlenih u državnim i društvenim preduzećima. Prema završnim računima za prošlu godinu, prosečna mesečna bruto plata u privatnim firmama bila je 10.428 dinara, dok su zaposleni u društvenom sektoru ostvarili prosečnu bruto platu od 13.734 dinara, a zaposlenima u preduzećima u državnoj svojini bruto primanja su iznosila u proseku 18.270 dinara.

Uzimajući sve ovo u obzir, "Glas" i "Ipres" pošli su tragom pitanja o odnosu države prema privredi sa željom da utvrde da li su žitelji Srbije za slobodnu tržišnu ekonomiju ili su za to da država treba da reguliše privredna kretanja.

Rezultati ankete su pokazali da većina žitelja Srbije (46,52 %) podržava slobodnu tržišnu privredu, dok se samo 16,75 odsto žitelja zalaže za državnim upravljanjem privredom. Međutim, anketa je pokazala da među onima koji daju podršku slobodnom tržišnom nadmetanju ima i onih čija je podrška samo deklarativne prirode, jer gotovo isti procenat žitelja Srbije 46,43 bi izabralo, kada bi moglo da bira, manje plaćeno, ali sigurno radno mesto što nije obeležje slobodnog tržišta.

Međutim, ipak 43,39 odsto žitelja Srbije je spremno da prihvati rizik tržišne utakmice i da prihvati bolje plaćen i rizičan posao. Podatak da 23,41 odsto žitelja Srbije nije moglo da proceni šta je bolje za njih: slobodna tržišna utakmica ili državno upravljanje privredom, pokazuje da skoro svakom četvrtom stanovniku Srbije nije jasna privredna strategija Vlade Srbije.

Ukupno posmatrano Vlada Srbije bi trebalo da izađe pred građane Srbije i da otvoreno izloži sve elemente tranzicije pozitivne i negativne, kao i strategiju i taktiku prevazilaženja krize privatizacije i da prezentira način i rokove do kojih će se srpska privreda izvući iz kriznih vrtloga. Transparentnost Vlade Srbije izuzetno je važna jer nam u suprotnom predstoje socijalna vrtloženja koja ni državi, ni privredi a ni građanima neće doneti toliko željeni spokoj, već ćemo uplivati u opšti haos iz kog se uvek izlazi sa tragičnim posledicama.

Vinko Đurić


vesti po rubrikama

^istraživanje

15:30h

Anketa "Glasa" i "Ipresa": Da li ste za tržišnu ili državnu ekonomiju

15:45h

Šta piše u Nacrtu novog zakona o NBS, njenom i položaju guvernera

 



     


FastCounter by LinkExchange