GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


P A R A D O K S

Šta će nama znanje!

Istorijske pouke o reformi školstva (samo citiramo)

U knjizi Josipa A. Loksa "Projekat novog nastavnog plana i programa za građanske škole Kraljevine Jugoslavije sa općim i posebnim uputstvima za njegovu praktičnu primenu" (Petrograd 1935.) piše:
J. Kohnel: "Kod sastavljanja nastavnih programa moraju imati prvu i odlučnu reč iskusniji pedagozi i psiholozi, a ne možda političari, privrednici i bankari".

"... Suviše skratiti gradivo programa značilo bi srozati nivo i ugled sadašnje građanske škole i onemogućiti njenim apsolventima prelaz, odnosno izgled na uspeh u srednjim stručnim školama. Dati joj sasvim praktičan i stručan karakter (s najminimalnijim općim znanjem), značilo bi pretvoriti je stručnu, odnosno neku zanatsku ili šegrtsku školu. Protiv ovakve građanske škole već odavno su se na svojim kongresimaizjasnili njeni nastavnici...

Uloga učitelja

Koren te reforme i nagli skokovi nisu nikada davali dobre rezultate, pa ih po svoj prilici ne bi dali ni u ovom slučaju...
Na kraju treba da istaknem da je svaki program, pa i školski, mrtvo slovo. On će biti potpuno realizovan onda ako u celokupnom nastavnom radu bude provejavao duhom smera škole. Nastavnici su oni koji moraju program da ožive ne žaleći truda da ga praktično primene...

Nije u školi jedini zadatak rada da samo proširi obim znanja u pojedinim nastavnim predmetima. Učenje predmeta je samo sredstvo da se postigne vaspitna svrha i da se razviju intelektualne funkcije u cilju vaspitanja samostalne, etički jake, karakterne i produktivne ličnosti korisne za socijalnu kulturu i ljudsku zajednicu. U školi se učenici imaju naučiti radu kako bi posle škole nastavili sa više energije i naklonosti svoje vaspitanje; škola, nastava i nastavnik treba da su u službi vaskolike kulture. Čovek zaista napreduje i uzdiže se tek onda, kada se celo njegovo biće oplemenjuje i znanjem obogaćuje, tj. kada se sve njegove mladalačke, duševne sposobnosti razvijaju i usavršavaju;... Nastavni rad mora u prvom redu polaziti od samog života i doživljavanja...

Zadavanjem domaćeg rada ne sme se đacima oduzeti celo njihovo slobodno vreme, koje im je neophodno potrebno za igru, odmor i šetnju i za vežbe u telesnom vaspitanju;... Nepedagoški je zadavati učenicima domaći rad za koji nemaju dovoljno ili nikakvog znanja, ili zgodne mogućnosti prilike da to izrade; nastojte da u školi postavljate što manje pitanja, naprotiv omogućujte učenicima da sami pitaju i da se ova njihova pitanja razvijaju neposredno jedno iz drugog. Ničim se ne sme prigušivati učenički prirođeni nagon za ispitivanjem i radoznalost za znanjem...

Zadavanjem učenja ili ponavljanja ne smeju se đaci preopteretiti. Neka se zadaje jednomerni umereni domaći rad u sporazumu sa ostalim predmetnim nastavnicima. Pa pojedini nastavnici ne bi previše zahtevali i učenike opterećivali radom na štetu ostalih predmeta nastavnici će se često o ovom dogovarati i sporazumevati na sednicama razrednih veća, nastavničkog saveta i stručnih konferencija. Učenike treba uputiti i vežbati u tehnici sticanja novog znanja tj. u učenju napamet, kako da se služe: knjigama, rečnicima, izvorima, leksikonom i kako da iskorišćavaju ostala sredstva i pomagala.

Budući da su đaci živa bića, ne može se od njih zahtevati da u školi stoje kao saliveni kipovi. Zato neka u školi umesto krute discipline zavlada autoritet nastavnikove ljubavi, jer po mišljenju Riboa: "Čovek naglo obuzet strahom nesposoban je za svaku voljnu ili refleksnu reakciju". Nije celishodno da u školi uvek vlada ukočenost stoga neka kadkad u učionicama prostruji i malo humora jer je veselost najbolji dečji prijatelj. Ovim će se nastavnik i prijateljski približiti đacima...

Đaci da uče

Nastavnici ne smeju nikad izgubiti iz vida da uspeh nastave zavisi od njihove pedagoške stručne spreme, subjektivnih osobina, ljubavi za predmet, školu i učenike, od topline njihovog tona i od njihovog intenzivnog i metodskog rada, kao i od simpatije učenika prema nastavniku. Učenici se ne smeju štedeti od rada. Naprotiv, od njih se ima tražiti vršenje svih njihovih đačkih dužnosti.

Nastavnici su dužni da se svesno pripremaju za nastavu, da ostanu i budu savremeni, da se u svojoj struci neprestano usavršavaju, da izučavaju modernu pedagošku nauku, da po mogućnosti što više putuju i obilaze uzorne škole u zemlji i inostranstvu...

Dužnost i rad nadzornih organa nije samo informativno-administrativna, nego još više mora biti pedagoško-nastavno-instruktivna."

Umesto zaključka, napomena: zar nam ovi fragmenti iz istorije školstva i metodike ne pokazuje koliko se u aktuelnim reformama obrazovanja olako odričemo korišćenja bogate pedagoške riznice.

Dragana Ničić
Novi Sad


O B R A Ć A NJ E

Greh je tuđe prodavati

Skoro godinu dana pokušavate da prodate moju dedovinu i još me pri tom javno prozivate. Pitate "Ko je taj Veljković sa američkim akcentom", a pri tom, svako iole obrazovan, ko poznaje našu nacionalnu istoriju, dobro zna ko je porodica Veljković i šta su moji preci uradili za Srbiju.

Drugo, javno pitate gde sam bio sve godine unazad, a trebalo bi i vi i gradonačelnica Hrustanović, kao i svi građani Srbije, da znate da smo zbog vladavine komunista, bili osuđeni na izgnanstvo, čiji ste vi potomci, obučeni u odela demokrata.

Nikoliću, vi javno tvrdite da ne prodajete moj plac, već ustupate pravo korišćenja na neograničeno vreme i još iznosite neistine da je moja porodica, kao osnivači i većinski akcionari "Vračarsske zadruge", bila isplaćena, kada su je komunisti sa oružjem opljačkali i zabranili joj dalji rad.

Od vas zahtevam da javno pokažete dokumenta i druge dokaze iz kojih se tačno vidi da su moji roditelji primili novac, kojim su im isplaćene akcije po tržišnoj vrednosti.

Ne mogu da verujem da se nalazite na tako važnom, reformatorskom mestu, a da pri tom tako malo znate o ekonomiji i bankarstvu, jer iznosite podatke o "Vračarskoj zadruzi", a sumu kapitala raspoređujete po broju akcionara, a ne po broju akcija.

Takođe, imam kopiju pisma, koje je na osnovu naših podataka, gradonačelnica Hrustanović uputila, kao odgovor američkom ambasadoru Motgomeriju. Kada sam video reakciju Amerikanaca na vaše pozivanje na zakone iz 1948. godine, mogu da vam zahvalim na autogolu koji ste dali sami sebi.

Zbog mesta na kome se, igrom slučaja, nalazite treba dobro da znate da je "Vračarska zadruga" nasilno ugašena, zabranjen njen rad i opljačkan kapital, čije ostatke koji pripadaju mojoj porodici pokušavate da prodate u ime demokratije i napretka.

Bilo bi logično da ne koristite svoj položaj za javno iznošenje neistina, nego da pred kamerama bilo koje televizije javnosti pokažemo dokaze, kako bi se tačno znalo, ko je ko od nas i čija je imovina koju prodajete.

Uostalom prisetite se, ne tako davno, javno datih predizbornih obećanja i zakletvi građanima Srbije, "Pošteno je ispraviti nepravdu". Od vas tražim javno izvinjenje za neistine koje ste, u javnosti, izneli o meni, kao i da pokažete te famozne dokaze na koje se pozivate dok pokušavate da prodate moju imovinu. U protivnom, tužiću vas sudu za klevetu, kao i za zloupotrebu službenog položaja. Setite se ponekad, kako su i gde završili neki od predstavnika bivše vlasti.

Bogdan Veljković
Beograd


N E P O S LO V N O S T

Dvostruki aršini "Argus tursa"

Poštovana redakcijo, želim da ovim putem, poput gospodina Milomira Perića iz Šapca, koji Vam je nedavno (26.06.) pisao sličnim povodom, iznesem svoje neprijatno iskustvo sa turističkom agencijom "Argus turs" i ukažem na njihov, ne baš korektan, odnos prema putnicima.

I ove godine sam sa suprugom i prijateljima, kao i prošle, letovala u Turskoj preko "Argus tursa". Uplatili smo aranžman za Ičmeler, od 28. maja do 08. juna. Smešteni smo u hotel "Bella mare" gde sam doživela neprijatno iznenađenje. Odmah po dolasku u hotel shvatila sam da nema tople vode, a i ona hladna je bila slana. Složićete se da to posle dugog puta nije prijatna situacija. Osim toga, u hotelu je bilo užasno bučno, pošto su sobe okrenute bazaru koji radi danonoćno.

Posle provedene prve noći u tom hotelu, zamolili smo vodiča Ivana, predstavnika "Argus tursa", da nas premesti u hotel "Mersoj", u kome smo boravili u septembru 2002. godine, kada smo prvi put letovali preko "Argus tursa". Zanimljivo je napomenuti da smo i tada imali uplaćen smeštaj u hotelu "Bella mare", ali smo, iz razloga poznatih samo agenciji, smešteni u hotel "Mersoj".

Tada je to bilo moguće i normalno rešenje.
Gospodin Ivan nam je objasnio da ne postoje objektivni razlozi za promenu hotela. Takođe je odbio da nam vrati novac, iako smo u hotelu "Bella mare" proveli samo jednu noć. Poznato je inače pravilo da ukoliko dođe do otkaza od strane putnika, agencija ima pravo da zadrži iznos novca za tri noćenja. Mi smo samoinicijativno uplatili boravak u hotelu "Mersoj", a novac dat "Argus tursu" smo prežalili.

Da je reč o dvostrukim aršinima potvrđuje i sledeće: ne važe ista pravila za putnike i predstavnike agencije. Gore pomenuti Ivan je nezadovoljan prisustvom velikog broja bubašvaba u hotelu "Sarba", gde je proveo samo jednu noć, bez problema prešao u drugi hotel. Zna se da je putnik svetinja u svim turističkim agencijama koje posluju profesionalno i savesno, pa ovim pismom želim da upozorim sve one koji se spremaju na put da na vreme razmisle kome će pokloniti svoje poverenje i novac.

Stana Rakićević
Beograd


I S K U S T V A

Turska bez secikesa

Odavno je poznato da nesposobni režimi budžetske probleme najlakše rešavaju putem poreza i povećanjem cena, naročito povećanjem cena onih usluga koje imaju monopolistički karakter i gde građanin nema mogućnosti da bira (voda, struja, razne komunalije, pogrebne usluge i slično).

Mnogo je teže i zahteva više pameti stvaranje takve klime koja će svakom pojedincu pružiti mogućnost zaposlenja i stvaralačkog rada kojim je jedino moguće postići blagostanje i svakog čoveka posebno i državne zajednice kao celine.

U tom smislu treba znati da svaki pojedinac i svaka država treba da proizvodi ono što zna i što joj se najbolje isplati. Ovu istinu potvrđuje istorija: Srbija je u 19. veku bila ekonomski uspešna država i napredovala u svakom pogledu, a knez Miloš Obrenović nije bio samo vladar, nego i uspešan privrednik koji je izvozom suvih šljiva i svinja postizao neuporedivo bolje rezultate od onih koji su pokušavali da prodavaju automobil "jugo" u Americi.

Ne treba stalno čekati kredite i primati milostinju od stranaca, već po kratkom postupku ukinuti sve ograničavajuće propise koji vežu ruke pojedincima i poštenoj privatnoj inicijativi. Da bi naučili kako se to radi dovoljno je skoknuti do Turske, gde se dozvola za otvaranje privatne radnje dobija po kratkom postupku za jedan dan i gde razni inspektori, sitne birokrate i secikese nemaju šanse.

Ako put u Evropu zahteva višegodišnju bedu i siromaštvo širokih narodnih slojeva, onda hvala gospodo, znamo mi biti siroti i bez vas.
Društveni mir je uslovljen socijalnim mirom koji se ne može ostvariti ako ljudi nemaju uslova da ostvare osnovne materijalne potrebe; da nisu gladni, da im u kući zimi nije hladno i da mogu da se leče i kupe lekove kada su bolesni.

Solženjicin je na jednom mestu lepo napisao: "Kada čoveku uzmete sve, on je potpuno slobodan, jer ništa nema i nema šta da izgubi...".
Učene glave i vi sa debelim računima u domaćim i stranim bankama, vi koji obrćete milione, razmislite o tome.

Branko Mićić, dipl. inž. u penziji
Banovci


P O G L E D

Setva i žetva

Međunarodni krivični sud i državljani Srbije i Crne Gore

U jednom dnevnom listu, od ponedeljka 07.07.2003. godine, na naslovnoj strani veliki napis: Vode u Srbiji su zagađene NATO bombama. Na drugoj strani: dr Miljana Stojanović - Milosavljević, u odbranjenoj doktorskoj disertaciji, dokazala je da se opasni otrovi iz NATO bombi, kao što su piralen, radioaktivne čestice radona nezadrživo uključuju u naš lanac ishrane preko izvorišta voda, tekućih voda, reka, zemljišta, biljaka i domaćih životinja koja se ovim biljkama hrane. Za ovako izrečenu gorku istinu, koja će sve nas skupo koštati, manje- više svi obrazovani ljudi su i pre ove konstatacije znali, kao što to vrlo dobro znaju naši srednjoškolci učeći lekcije iz fizike i biologije.

U istom listu od utorka 8.07.2003. na trećoj strani, u tekstu pod naslovom: Vašington u čudnoj situaciji, američki profesor međunarodnog prava upozorava, ili bolje rečeno ucenjuje nas izjavom "da je u interesu Beograda da potpiše sporazum sa SAD o izuzeću američkih državljana od izručivanja Međunarodnom krivičnom sudu".

Postavlja se pitanje: čemu služi diploma i stečeno znanje profesoru Rut Vedjvudu kada svojom izjavom direktno anulira svoj lični trud na školovanju i stručnom obrazovanju. Da li treba jedan naš učenik da ovom vrlom profesoru objašnjava šta je to fisija i fuzija i kakve teške dugotrajne posledice ostavlja otrov piralen na sav živi svet? Koliko će se dece roditi sa tri, četiri i više ruku i nogu ili koliko će hiljada njih biti hronično bolesno, na neutešnu žalost roditelja i veliki finansijski teret same države na njihovom lečenju?

Normalan svet, svet stvarnih ljudi, besomučno bombardovanje nuklearnim i hemijskim supstancama u kolicima od hiljade i hiljade tona po izvorištima vode i obradivom zemljištu, takav akt nasilja uperen na totalno, dugotrajno, sporo ali sigurno uništenje ljudi, dece, biljnog i životinjskog sveta, nikako drugačije ne mogu okvalifikovati, nego će ga nazvati pravim imenom: opšti genocidni akt nasilja uperen protiv prirodnog prava čoveka na zdrav život i rad. A za takve, i čak manje kvalifikacije ide se u Hag.

Na tome i sami Amerikanci insistiraju. "Kako seješ, tako žanješ". Čemu onda strah od Haga, ako si to namerno radio i znao za posledice tako "herojskog" delovanja.

U istom broju ovog lista, od utorka, na drugoj strani napis: SCG-najsiromašnija zemlja u Evropi. Mi koji imamo najplodonosniju zemlju u Evropi, u Vojvodini i Pomoravlju i možemo pola Evrope da hranimo, delom zbog suše, a delom i zbog "poklona" Amerikanaca u vidu genetski modifikovane soje postaćemo uvoznici brašna i ostalih kultura, a ne kako nas je ceo svet video, izvoznicima pšenice i kukuruza.

Jedini oprost Amerikancima bio bi kada bi oni ponudili svoja sredstva, opremu i ljude na čišćenju i dekontaminaciji zagađenih voda i zemljišta. I to odmah da se bar delimično spase što se spasti može. S druge strane, Evropa sve pobrojane činjenice zna i ne žuri, kao što to čine Crnogorci, da se Americi ulaguju za šaku dolara. "Udri me koliko hoćeš i kad god hoćeš, samo mi daj malo dolara, ako je moguće bez mog truda i rada".

Naša Vlada treba hitno da donese novi zakon ili njegovu dopunu o obradivom zemljištu, ukoliko takav zakon već ne postoji. Dragoceno zemljište za prehranu stanovništva i životinja, kao i za budući izvoz, treba najstrože čuvati od uništenja besomučnom građevinskom ludovanju. Zabraniti dalje širenje gradova na najplodnijem zemljištu, kao što je oko Batajnice, Ugrinovaca i cele Vojvodine.

To isto važi i za Pomoravlje. Buduće gradove i mesta planirati na siromašno obradivoj zemlji. Pametnom i upornom politikom odbrane svog nacionalnog interesa postaćemo bogatiji i zdraviji u svakom smislu.

Vaš čitalac,

Zoran Petrović
Beograd


P R O C E N A

Odlažu, umesto da pomažu

Otvoreno pismo članovima i saradnicima Međunarodne krizne grupe

Kao angažovani pravnici, u liku advokata, sa gnušanjem protestujemo na neproverenim i proizvoljnim izjavama, tvrdnjama i kvalifikacijama koje su plasirane preko sredstava informisanja u Srbiji, navodno kao izveštaj Međunarodne krizne grupe.

Ovakvim, nedozvoljenim ponašanjem članova Međunarodne krizne grupe i njihovih saradnika, grubo su povređena osnovna ljudska prava, zagarantovana Univerzalnom deklaracijom Povelje Ujedinjenih nacija, jer se, navodnim izveštajem kleveću i optužuju ljudi na osnovu zlonamernih i proizvoljnih kazivanja izvesnih eksperata i njihovih saradnika.

Znaju li šta rade

Poimenično "prozvani" predstavnici i vlasnici kapitala predstavljaju oko polovine kapitala Srbije, pa se stiče utisak da kompromitovanjem ovih ljudi na njihovo mesto treba da se pojave strane banke i multinacionalne kompanije koje će "štititi" građane Srbije...

Najgore je u celoj stvari što se ovim i ovakvim nedozvoljenim kazivanjem direktno kompromituje Vlada Srbije i svi njeni organi i članovi, očigledno, sa ciljem da se destabilizuje poredak u Srbiji, u vremenu kada građani Srbije opravdano od međunarodne zajednice očekuju pomoć za preporod i obnovu zemlje.

Mi smatramo da članovi Međunarodne krizne grupe imaju zadatak da pomažu u ublažavanju i razrešavanju kriza, a ne da zlonamernim plasiranjem neistina - izazivaju krizu.

Čekamo nadležne

Slobodni smo da konstatujemo da su ovi i ovakvi "izveštaji iz Srbije" svojevremeno bili poziv "NATO" snagama da bombarduju Srbiju, pod izgovorom da bivši režim Slobodana Miloševića nije bio demokratski...

Smatramo da poslednji izveštaj članova Međunarodne krizne grupe nema za cilj da poziva na nasilno rušenje postojeće vlasti u Srbiji, koja ima svoj legitimitet i legalitet.

Iz ovih razloga, pozivamo sve državne organe Srbije da u okviru svoje nadležnosti provere činjenice iznete u navodnom izveštaju Međunarodne krizne grupe koji je objavljen u sredstvima informisanja i da o tome zvanično obaveste domaću i stranu javnost.

Sava Anđelković, advokat
Beograd


P R E K O R

Pogrešne računice

Javljam se iz Graca, Austrija povodom u Vašem listu objavljenog prvog dela Feljtona "Zašto Srbi nestaju".
Moje ime je Oliver Stojanović, iz Niša, rođen 1.10.1971. godine. Završio sam Elektrotehnički fakultet i u Austriji radim kao inženjer za razvoj zadužen za Softnjare. Redovno pratim šta se događa u Srbiji i svakodnevni sam posetilac vašeg sajta. Volim svoju Srbiju I na svaki način pokušavam da ovde i na putovanjima ispravim pogrešnu sliku o njoj i o nama. Oženjen sam Irenom rođenom Budai, studentom arhitekture, koja je pored mene postala takođe velika Srpkinja i borac za pravdu.

Elem, posle pročitanog članka ostao sam zgranut. Svako ko iskreno misli na dobrobit Srbije ne može posle toga ostati ravnodušan. Ostavio sam posao, i potpuno razočaran sedeo dva sata.Onda sam ga ponovo pročitao.I morao sam da Vam se javim.

Čemu poluistine

Zar su nam stvarno potrebni Taj i takvi članci? Zašto na ovaj način iniciramo defetizam i apatiju?! Je li to način na koji se čini dobro Srbiji?
Ne može se putem neistina i poluistina ništa da dokaže.
"Srba je u 18. veku bilo koliko i Engleza" kakva je ovo činjenica? Engleza je već 1800 bilo 18 miliona. Otkud g-đi Spasić ta informacija? Moja je iz Microsoft Encarte 2003. i Times-ove (Engleska Kraljevska Akademija) istorije Evrope.

"Godine 1900 Srba je bilo 9,5 miliona". Kako je moguće da Srba 1900 bude 9,5 miliona, kada je Srbija (sa Makedonijom i Kosovom i Metohijom) pred Prvi svetski rat imala 4 -4,5 miliona stanovnika (podaci su iz našeg sopstvenog popisa, ako gospođa to ne zna popisi su se radili u Srbiji odavno pre 1945. i SFRJ) - Srpska armija sa sva tri poziva i uz mobilizaciju od 105% imala je na početku Prvog svetskog rata 950.000 vojnika (izvori: Istorija Srba - Vladimir Ćorović, Times-ove istorija Evrope)! Po proporcionalnom broju muškaraca možete i sami proveriti broj celokupnog stanovništva.

Još jedna poluistina kojom dotična g-đa Magistar barata u dokazivanju našeg smanjenja su procene broja Srba i brojni odnos veličina Slovenskih naroda! I 1900-te i 1840-te i u svim ostalim njenim navodima Srbi se uzimaju kao Srbi bez navoda o verskoj pripadnosti - znači Srbi Pravoslavni, Srbi katolici (Dalmacija, Dubrovnik, Slavonija, Bosna) Srbi Muslimani (Bosna i Hercegovina, Sandžak), a onda u svojim defetističkim dokazivanjima iz novog doba ostaju samo Srbi Pravoslavni - koji su po svim procenama oko 60% svih Srba.

Mi to možemo

Samo da podsetimo da su se Dubrovčani, Dalmatinci (većina) i Slavonci (polovina) sve do prve Jugoslavije (1918.) izjašnjavali kao Srbi katolici (Bokelji iz Perasta, Bunjevci iz Bačke to i danas čine), a Muslimani iz Bosne su bili Srbi Muslimani sve do 1963. (dok nisu dobili jedinstvenu naciju - Muslimani).

Poštovani g-dine uredniče dajemo za promenu malo nade našoj Srbiji, nemojmo biti defetisti borimo se zajedno (a mi ovde i dalje - vratimo se i borimo se zajedno), kada su već toliki protiv nas nemojmo sami sebe zakopavati. Ostali smo to dužni pokojnom Velikom premijeru Zoranu Đinđiću - probajmo biti kao što je on bio: Podignute glave,bistra pogleda, sa optimizmom napred - Mi to možemo!

Oliver Stojanović
Grac, Austrija


N E V O LJ A

Kako sa 80 evra

Iako sam se javljala 9. juna tekstom "U Evropu sa 80 evra", prateći moj cenjeni list "Glas javnosti", doduše ponekad gledajući vesti B92, prinuđena sam da se opet javim. Slušala sam izjavu našeg premijera o nekim silnim dolarima ili evrima koje nam pristižu, o tome da će se o raspodeli tog novca (da li u penzije, ili u zapošljavanje) izjašnjavati javno mnenje, jer, bože moj, hoćemo li smanjivati penzije u odnosu na plate, ili će nam se pak dečica i unuci zapošljavati, mislim da je ne primerena.

Drugim rečima, penzioneri stežite i gumu od gaća. Gde je taj famozni socijalni program. Samo menjate, a programa nema. Promenili ste zakon o penzionisanju, a obračun - njega nema kako da se penzije obračunavaju. Znači, naopako.

Jedna od tih sam i ja, koja je 17 meseci bila na tržištu rada i stekla uslov za penziju odnosno, 35 godina staža. Penzije se još ne rade, koliko sam ja razumela, nije urađen program. Da li ću i rešenje čekati kao što sam na tržištu čekala po 6 meseci novac. Tržište mi duguje pet punih meseci.

Ministra Batića bih pitala da li svi mi kojima tržište rada duguje, imamo pravo da tužimo isto da dobijemo kamatu, pošto ja ,ako ne platim grejanje na vreme, kamata mi se odmah prikači. pa ako ministar tvrdi da smo pravna država, onda bi to trebalo da bude njegov fah i da on to sam i uradi.

Zatim, prepucavanja oko potpisivanja ili nepotpisivanja dokumenta o oslobađanju američkih zločinaca od međunarodnog suda, zatim povlačenje optužnice protiv 19 članica NATO-a za bombardovanje, to je sramno. Da li znate kakav gnev naroda navlačite na sebe. Ali, to se vas ne dotiče.

Da li ste učinili neki pomak kao što su to države bivše Jugoslavije učinile i završile, u vezi naplate oštete zarobljenika koji su za vreme Drugog svetskog rata bili na prinudnom radu u Nemačkoj u raznim staležima gde je i moj pokojni otac proveo 4,6 meseci "stalag 2". Gospodin Svilanović , ministar spoljnih poslova, mogao je sa gospodinom Šrederom da pokrene to pitanje, a ne da se oko toga toliko priča, a zvaničnici ćute.

E, kada o svemu ovome što sam iznela, budem čula neka pozitivna mišljenja od strane Vlade i ministara kao i neka pokretanja sa mrtve tačke, onda ću poverovati da ova vlada za koju sam se borila (iako to sebi neću oprostiti), ipak misli na svoje birače. Za sada, hvala za promene, ja ipak ne bih u Evropu sa 80 EVRA.

Jelena Savićević
Pančevo