[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 9. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U selu Draževići kod Nove Varoši održana Seoska olimpijada

Odbojkaši obrali luk

Smečevi često završavali u obližnjoj njivi, a domaćin se hvatao za glavu jer je lopta napravila pustoš u lejama

- Pusti seljak, ni na Olimpijadu ne može dokon i radnim danom, kao sav normalan svet, nego mora da se sačeka neki težak praznik, crveno slovo u crkvenom kalendaru, pa da se tek onda, malo razonodi - komentarisao je još u petak pred Jovanjdan, predstojeću Seosku olimpijadu Drago Mandić, penzioner i poljoprivrednik sa oboda planine Bosanje.

Tri dana kasnije, u ponedeljak, na Jovanjdan, u selu Draževići, s desne strane magistrale od Nove Varoši ka Prijepolju, bila je Seoska olimpijada. U pitomom seocetu, kraj osnovne škole u koju ide samo petoro đaka, meštani Draževića, na čelu sa Organizacionim odborom koji je vodio agilni Veroljub Boranijašević, izgradili su sportske terene, okrečili školu, zemljom i peskom podasuli put od magistrale do škole. U ponedeljak, od samog jutra, stizao je u "olimpijsko selo", malo seljački, a pomalo i narod koji je davno sišao u grad, ali koji opanke još drži u pripravnosti.

Najpre su se takmičari iz Amzića, sela iznad Zlatarskog jezera, nadmetali sa Radoinjcima u nadvlačenju konopca. Radoinjci, ispostavilo se, prilično veretizni (slabašni) , pa su ih Amzićani lagano dva puta nadvukli. Kasnije, u drugoj rundi, desilo se da su Amzićani slabašni za domaćine, Draževčane, pa su morali da priznaju da su pobeđeni.

Na odbojkaškom terenu, u pauzi između dva seta, seljaci su se takmičili u nadvlačenju klička. U prvoj rundi Dragan Paunović, momčina iz Jasenova, težak 125 kilograma, i to leti, kad od košenja smrša, za čas je sa terena oduvao Radoinjca, barem 40 kilograma lakšeg. U Paunovića ruke k'o lopate, jak k'o crna zemlja, a opet, dobroćudnijeg i dobrodušnijeg takmičara na Olimpijadi nije bilo. Kasnije, negde u polufinalu, pobedio ga je Mile Drobnjaković iz Vraneša, pravi kolos, k'o od planine Vučije odvaljen, koji je i bio pobednik takmičenja.

Čim je prva runda u nadvlačenju klička održana, na istom terenu počela je odbojkaška utakmica. Igralo se sasvim pristojno, pogledavalo se često i ka nebu koje se iznad Bitovika i Gobata svaki čas mračilo i pretilo kišom. Više od igrača obe ekipe, od smečeva i jakih servisa, strepeo je domaćin iz Draževića, koji je na nevolju, luk posadio taman ispod igrališta, pa su dve smečovane lopte napravile pustoš u lejama.

Vojo Stojić, oficijelni spiker Olimpijade, svaki čas saopštavao je nove rezultate: Radoinja - Rutoši - tri prema nula u šahu, u malom fudbalu Draževići dobili na penale, itd…

U poluvremenu fudbalske utakmice, na terenu su ponovo nadvlačili konopac. Sa jedne strane ekipa sela Božetića, sa druge Vraneša. Momci iz Božetića teži barem 300 kilograma od protivnika.
- Ovima da zakačiš školu za konopac, odvukli bi je do magistrale… - komentarisali su okolo.

Božetićani puni samopouzdanja, u ekipi nijedan ispod 120 kilograma, od Vela i Vukole Stojića, do Mide Aničića i Aca Kopunovića. Ovaj poslednji, izlazeći sa terena, posle se hvalio:
- Ja nisam ni vuk'o…

Na kraju takmičenja Božetićani su, kako se i očekivalo, pobedili, bez mnogo muke.
Malo kasnije, dok su u školskoj učionici igrali stoni tenis, spiker Vojo objavio je da se šahovski meč - Božetići - Amzići odlaže, jer su šahisti iz Božetića istovremeno i fudbaleri. Posle se pokazalo da su bolji fudbaleri no šahisti.

Kad su se oko podne preko konopca dohvatili momci iz Bele Reke i Akmačića, i kad su Belorečani počistili takmičare, navijačima poraženih nije preostalo drugo nego da zavide:
- Vidi rabadžija…

Na šahovskom turniru bilo je žestokih borbi. U finalu, Bistrica protiv Amzića, jednom boljem poznavaocu šaha, posle sjajnog poteza, omaklo se:
- Ovo je Ljubojević odigrao u Mostaru, te i te godine…

Kralj šahovskog turnira bio je Mićo Popović iz Amzića, koji je svom selu, zajedno sa mladim Nešom Mandićem i Goranom Sindžirevićem doneo zlatnu medalju. Posle te pobede i poraza u kličku i nadvlačenju konopca, i u odbojci, Amzićani su išli okolo i ovako se hvalili:
- Mi smo ti najbolji u ovim intelektualnim sportovima, kod nas nema rabadžija…

Na kraju, kada su Bistričani pobedili u fudbalu, Akmačići u odbojci i stonom tenisu, Dragan Paunović u bacanju kamena sa ramena, Slobodan Ćirović u skoku u dalj iz mesta, Božetići u basketu, proradila je i šatra pored terena. Imaju valjda, i seljaci pravo da barem dan mesečno odvoje, da oni malo predahnu i dokonišu se…

Tekst i foto: Z. Šaponjić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:13h

Reporter "Glasa"među Srbima u Zagrebu (3)

15:34h

Pomorski oficir Miomir Steletović izrađuje makete starih brodova

15:59h

U selu Draževići kod Nove Varoši održana Seoska olimpijada

16:21h

Prve sportske igre Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata

 

 


     


FastCounter by LinkExchange