[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 7. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Reporter "Glasa" u autobusu "Nišekspresa", starim putem do Zagreba i nazad (1)

Ponovo sa stanice na kolodvor

Nije bilo nikakvih problema ni kada smo umesto "dvije kave" naručivali "dve kafe"

Pre dvanaestogodišnje pauze, nastale iz poznatih razloga, autobus "Nišekspresa" poslednji put je vozio putnike autoputem prema Zagrebu i Ljubljani 5. septembra 1991. godine. Ali, došao je samo do Osijeka i, onda je stigao nalog da se vrati nazad. Do prošlog petka uveče "Nišekspres" je u međuvremenu i dalje, u vreme rata, za mnoge bio pouzdana i jedina veza sa Zagrebom, ali ne direktno, već preko Mađarske, do granice sa Hrvatskom, gde su putnike preuzimali autobusi samoborskog "Autoturista", čiji je vlasnik Franjo Gregorić.

Nakon što je Hrvatska za ovo leto ozvaničila tromesečno ukidanje viza za građane SCG, stari poslovni prijatelji i partneri "Nišekspres" i "Autoturist" odlučili su se da za oko 300 kilometara skrate "putešestvije" preko Mađarske, te da niški prevoznik prvi "povuče nogu" linijom Bujanovac-Zagreb, dugom 773 kilometra, autoputem preko graničnih prelaza Batrovac i Bajatovo. "Autoturist" iz Samobora će za koji dan uzvratiti redovnom svakodnevnom linijom Zagreb-Beograd, a kasnije, verovatno i do Niša.

Reporter "Glasa" bio je gost "Nišekspresa" u autobusu koji je prošlog petka u 20,55 krenuo iz Niša, preko Beograda za Zagreb. Uz dvadesetak putnika, za volanom su bili stari majstori Zoran Vujmilović i Mladen Lazić, koji su i pre dvanaest godina bili "posada" koja je morala da se vrati iz Osijeka. Tu su bili i pomoćnik generalnog direktora za putnički saobraćaj ovog preduzeća Dragoljub Šindić i šef centralne niške autobuske stanice Petar Stanković.

Put do Beograda i kasnije do granice sa Hrvatskom protekao je "rutinski", ali uz izuzetnu ljubaznost ekipe "Nišekspresa", koji su putnike "mazili i pazili" služeći ih kafom, svežim napicima, raznim grickalicama, a zatim i ponoćnim bogatim lanč-paketom. A pred graničnom rampom vladalo je neobično uzbuđenje u očekivanju prvog direktnog susreta sa Hrvatskom i njenom carinom i policijom. Policajac SCG je dosta mrgodno i bez "dobro veče" ušao u bus i prekontrolisao pasoše, a neke i odneo van, na dodatnu kontrolu. Zatim, kratak pogranični međuprostor i prvi susret sa hrvatskom policijom i carinom.

Hrvatski carinik je nazvao "dobro veče", pitao šta ko nosi i upozorio koliko se i šta može i sme uneti u njihovu zemlju. Zatim je na peronu pregledao nekoliko torbi iz prtljažnika, ali iz njih nikome nije "zaplenio" ništa, iako je jedna baka glasno "priznala" da ima čak dva litra domaće ljute. Ljuta je prošla, ali su putnici bili zamoljeni da izađu iz autobusa i jedan po jedan priđu šalteru carinske kućice, gde su uz zapitkivanje "dokle i kod koga", dobijali pečat u pasošu. I dok je u koloni prema Zagrebu bilo desetak vozila, iz Hrvatske prema našoj zemlji čekalo je na carinske formalnosti najmanje stotinak putničkih vozila i kamiona-šlepera. Niko nije posebno kontrolisan, ničiji pasoš nije posebno izdvajan, a hrvatski službenici su nam na kraju poželeli "sretan put".

- Rođena sam u okolini Karlovca, u Hrvatskoj završila školovanje, a onda, od 1986. godine živim u Knjaževcu. Poslednji put sam bila ovde 1989. godine, pričala je Dragica Jocić, dok je vidno uzbuđena gledala kroz prozor, a autobus se približavao Zagrebu. Idem samo na jedan dan da obiđem ujaka koji je bolestan i mogu vam reći da je ova linija "starim putem" dobar potez "Nišekspresa", kaže Dragica.

Sara Tarajlo, Mostarka koja sada živi u Nišu kao izbeglica, objašnjava da je u Hrvatskoj ponovo posle 13 godina, da uspomene i sećanja naviru i da je pošla da poseti jednu dragu prijateljicu u Zagrebu. Janja Ilić objašnjava da je rodom Dalmatinka, da je već išla u zavičaj poslednjih godina, ali da ova autobuska linija značajno skraćuje put i dobro dođe mnogim građanima sa prostora bivše Jugoslavije.

- Razumem što se neki događaji i sudbine nikada ne mogu zaboraviti ni na jednoj, ni na drugoj strani, ali moramo hrišćanski oprostiti jedni drugima zbog naše dece i budućnosti na ovim prostorima, kaže još Janja.

- Bila sam mala kada sam zadnji put bila ovde i od tada je prošlo 15 godina, kaže Dajana Živković. Zastala mi je neka čudna knedla u grlu, jer se približavamo autobuskoj stanici gde me čeka moja draga teta, kaže Dajana.

Slobodanka, rodom iz Osijeka, češće dolazi da obiđe rodbinu u Hrvatskoj, ali kaže da je svaki put iznova obuzima isto uzbuđenje i pitanje - zar nam je sve ono trebalo, i ona stradanja i ove granice?

Rano subotnje jutro na zagrebačkom "autobuskom kolodvoru". Putnike iz Srbije dočekuje rodbina. Dugi zagrljaji, suze, dirljivi susreti. Niški autobus dočekuje i dopisnik Tanjuga iz Zagreba Nenad Jovanović, čovek koji je kao izbeglica nekoliko posleratnih godina proveo u Nišu kod strica. A svoje prijatelje i poslovne partnere iz "Nišekspresa" dočekuje i vlasnik samoborskog "Autoturista" Franjo Gregorić, pozivajući novinare iz Srbije da budu gosti u njegovom hotelu "Lavica" u Samoboru.

Sa stanice svako na svoju stranu. Subota u Zagrebu sunčana, puno ljudi na ulicama i u baštama kafića. U Branimirovoj nam ipak ne promiče red od najmanje stotinak ljudi pred narodnom kuhinjom. Uz pomoć kolege Jovanovića odlazimo u Gajevu 7, u strogom centru, blizu hotela "Dubrovnik". Tu je dopisništvo Tanjuga i sedište Srpskog narodnog vijeća. Njegov predsednik dr Milorad Pupovac ostavio nam je poruku da ipak nije raspoložen da žrtvuje vikend da bi dao intervju novinarima iz Srbije, ali da mu možemo ostaviti pitanja, pa da nam onda odgovori telefonom ili faksom. Nismo to učinili jer smo žurili da obiđemo one koji su imali vremena za nas. A to su predsednik Srpskog kulturno- prosvjetnog društva "Prosvjeta" Čedomir Višnjić, i sveštenici SPC Svetog preobraženja gospodnjeg Milenko Popović i Marinko Juretić.

Nakon što smo u menjačnici za jedan evro dobili 7,5 kuna predahnuli smo uz kafu u jednoj lepoj bašti na Ilici. Kafu platili 5 kuna i prelistali cenovnik: kapućino (10 kuna), koka-kola (12), kisela voda (6), gemišt (9), škropec (belo sa samo malo kisele) (7), pivo domaće (4), hajneken (15), butiljka vina (85), loza (6), viski (14), a konjak i viljamovka čak 20 kuna... Na prepunom Trgu bana Jelačića nismo baš uzvikivali ko smo i odakle smo, ali nije ni bilo nikakvih problema kada smo, umesto "dvije kave" naručivali "dve kafe", ili se na druge načine otkrivali da ne znamo baš govoriti hrvatski.

Srbin na Trgu bana Jelačića dakle nije više u Zagrebu ni neobična, ni neprijatna uloga. Prema poslednjem popisu, Srbi čine 4,5 odsto stanovništva Hrvatske. U Zagrebu ih je, prema istom popisu, ostalo nešto preko 18 hiljada, mada Srbi tvrde da ih na biračkim spiskovima mora biti najmanje 30 hiljada.

Milorad Doderović
Nastaviće se...


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:02h

Seljaci iz podjastrebačkih sela masovno prazne štale jer mleko neće niko da kupi

15:34h

Reporter "Glasa" u autobusu "Nišekspresa", starim putem do Zagreba i nazad (1)

16:07h

Neobično slavlje u selu Krvije kod Petrovca na Mlavi

16:28h

Šuška se, šuška... Anđelini fali seks

 

 


     


FastCounter by LinkExchange