GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


P I T A NJ E

Zar opet izuzetak?

Kako će se zvati, u budućem ustavu, naša država?

U "Politici" od 16. juna ove godine u rubrici "Među nama" izašao je članak Dragoljuba Zbiljića iz Novog Sada pod naslovom: "Građanska ili nacionalna država", sa podnaslovom da nema države na svetu koja je stvorena kao "građanska".
U potpunosti se slažem sa napisanim, a i ja smatram da ova država treba da bude država srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive u ovoj državi.

Na radiju, televiziji i štampi, povremeno se javno (ili iz "potaje") čuju mišljenja o nazivu države u budućem ustavu i koliko sam mogao zapaziti veći broj današnjih političara smatra da država treba da bude država građana, ili naroda i građana. To znači, kako napisa D. Zbiljić: "Svačija i ničija", a takav je i bio odnos dela "građana" (te države) prema Srbima 1870. i neke godine, u Prvom i Drugom svetskom ratu, pa i u zadnjim godinama prošlog veka.

Još u sredini druge polovine 2001. godine, neki "eksperti" (kako ih nazva list "Politika", u liku Lidije Flajner, Sonje Biserko, a kasnije i Kasa, Ljajić i sl. (ovaj poslednji traži još i neki region po nazivu "Sandžak", iako je takva regija, tj. naziv izbrisan iz naziva u Srbiji), zdušno se zalažu za Srbiju kao državu građana. Navedenima su se pridružili i veći deo današnjih političara, savetnika političara i predsednika - šefova raznih "nevladinih agencija".

Srpski političari, sadašnji, a i pređašnji, ili nisu dobro proučili (ili nikako, pogotovu "mlađani") studiju nemačkog pravnika i mislioca - Karla Šmita. Njegova studija nosi naslov: "Pojam političkog". Prevedena je na srpski 1995. i objavljena u 102. broju časopisa "Treći program Radio Beograda". Ta studija posebno je osvetlila neka načela, kao:
- U svetu ekonomije vlada načelo razlikovanja: korisno, štetno,
- Osobenost suštine političkog, u načelu razlikovanja: prijatelj - neprijatelj,
- Osnovno načelo etike nalaže razlikovanje: dobro - zlo,
- Načelo estetike razlikuje: lepo - ružno.

Pridržavanjem ovih načela servilnost i snishodljivost naših političara bi bila u mnogo manjoj meri prisutna u razgovorima i kontaktima sa stranim političarima. Nije na odmet pročitati i shvatiti "Načertanije" Garašaninovo, podsetite se izreke M. Danojlića: "KISEONIK SLOBODE - uvek je pretežniji od smrada potčinjenosti", ili S. Sremca: "Srbin kada hoće da bude objektivan, staje na stranu svog neprijatelja, tj. čoveka koji njemu (Srbinu) ni inače ni misli dobro, ili Zmaj-Jove: "Hulje dobro zbore, al' nitkovski rade", ili V. Karadžića (u "Ženidbi Dušanovoj"): "Latini su stare varalice".

Ostajem pri tome da ova država treba da se zove Država Srpskog naroda i nacionalnih manjina... kako predloži D. Zbiljić, jer, kako jednom reče profesor, dr D. Nedeljković: "Uz sve poroke i mane, slobode i dostojanstva za sve, ipak je najviše u Srbiji, uprkos drskim pričama o fašizmu i boljševizmu. Kome ovo nije jasno, s njegovima pamćenjem nešto nije u redu, jer je podložan sklerozi - moralnoj i intelektualnoj".

Trebalo bi dati mogućnost stubovima srpstva, - SANU, SPC, VSCG, UKS (ne društvu književnika) da iznesu svoje mišljenje o nazivu države Srba i da ne bude "Ustav napisan za jedan vikend u Mošinoj vili na Fruškoj gori".

Pavle Urošević
Beograd


D O P U N A

Nacionalnost pripadnost

"Neznanje ili drski izazov", Glas javnosti, 2. jul 2003. godine

Uprkos globalističkim naivnim očekivanjima da će se versko i nacionalno "rastvoriti" u internacionalnom i opštecivilizacijskom, minuli 20. vek, nažalost, završio se krvavim obračunima najčešće zbog - versko-nacionalističke isključivosti!

Možda će "beli svet" opet pod srpski tepih počistiti i takve gadosti, ali je teško oboriva istina: da su urpavo Srbi i to ne jednom platili i još plaćaju visoku cenu što, u stvari, na neki način više uvažavaju tuđe i druge nego svoje i sami sebe! "Protrčite" samo kroz kadrove bilo gde: u prosveti, privredi, čak upravi i sl. Srbijancima zato i smeta to "crnogorčenje", prvo - jer je, maltene, svaki treći - četvrti Srbijanac starinom iz Crne Gore, a drugo jer samo nedobronamernici mogu da Srbiju, posebno Beograd i Srbijance, optuže da su bilo kom gledali u domicil!

Ali, za štošta zaista nema niti može biti opravdanja, a najmanje što se može kvalifikovati kao "nacionalizam", jeste prodor ne samo, uslovno "nesrba', nego čak ni stručnjaka od imena i prezimena u tako osetljive nacionalne sfere kao što su istorija, kultura i, posebno, prosveta Srbije! Ne smeta nama, usput i Srbijancima, što nam danas, manje-više, školstvo u Srbiji vode Mađarica Tinde Kovač, "Bošnjak" Refik Šećihović i geograf Vigor Majić, već što su to, objektivno, ličnosti za koje itekako ima, i to "na stotine", zamena među pedagozima koji su ponikli, a i stručno se baš afirmisali u ovoj zemlji, Srbiji!

Normalno, šta tim ljudima drugo preostaje nego da nam prodaju nekakav mondijalistički "rog za sveću"! Da je, tobože, naše školstvo "očajno", da su oni vajni "spasitelji", iako je opštepoznato da - i to u jadnim u uslovima koje smo imali, pa i još imamo (plate nastavnika 200-250 evra, škole često bez grejanja, učila i sl). Naša deca lako "preskaču" svoje vršnjake čak iz zemalja gde nastavnici zarađuju i deset, petnaest puta više, maltene svako dete ima kompjuter i sl. Dok su dr Refik, pa i dr Kovač, dr Gašo stekli to "dr" uglavnom ovde, mnogo naše, srpske dece se okrenulo takvim titulama na Sorboni, Prinstonu, Lomonosovu, Emajtiu, Kembridžu...

Ali, važno je omalovažiti i Srbe i Srbiju! A u samoj prosvetnoj nauci, upravo je Srbija imala i pedagoge i psihologe koji to "dr" stekoše po Švajcarskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Srbi stvoriše čak "reviziju Bine - Simonove" skale merenja inteligencije, stekoše čuvene "D Eta" francuske doktorate, da bi im jedan geograf proglasio svetinju koja se zove "narodna književnost" - hororom! Nezadovoljstvo Srpske pravoslavne crkve Gašovim Ministarstvom i "reformama", dobrim delom je i zbog "neznanja i drskosti", kako bi rekao S. Turlakov, ljudi koji danas treba da nose odgovornost za Srbiju i Srpstvo - sutra...

Dr Miodrag D. Ignjatović, književnik
Beograd


M O L B A

Vratite nam našeg konzula

Gavrilo Knežević je savesno obavljao svoj posao u Parizu

Političke igre i lični obračuni, u tek nastaloj državi Srbiji i Crnoj Gori, ne idu na ruku mnogim građanima, a posebno našim ljudima koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu.

Kao primer ću vam navesti slučaj našega konzula Gavrila Kneževića, koji je savesno i profesionalno radio svoj posao ovde u Parizu. Čoveka koji je bio blizak svakome našem građaninu. Gospodin Knežević je, i van svog radnog vremena, provodio i posvećivao mnogo pažnje našim građanima. Čovek koji nam je mnogo pomogao u svim pogledima. Zbližavao je naše ljude, a uvek je imao blagu riječ za svakoga.

Konzul kakvoga nismo imali u poslednjih četrdeset godina, koliko ja živim ovde. Dvadeset petog maja ove godine, gospoda iz ministarstva inostranih poslova su ga vratili u Beograd. Pitamo se da li gospodinu ministru Svilanoviću smetaju ljudi koji savesno rade svoje poslove, ili jednostavno ga ne interesuje ko će i kako će nas predstavljati u Francuskoj.

Žalosno je da gospodin Svilanovića nije bio u stanju da konsultuje našeg predsednika dijaspore, jer bi tada bi gospodin Svilanović video koliko je konzul Knežević činio za nas. Da je gospodin ministar imalo razmislio, shvatio bi da ne treba da razbije ekipu kakva je bila u diplomatskom koru dok je konzul Knežević bio u njemu. Što je još žalosnije: Građani iz Republike Crne Gore su ogorčeni na ovakav ministrov postupak jer je Gavrilo Knežević bio jedini predstavnik iz ove Republike. Pitamo se da li je ovo gospodin ministar nesvjesno uradio, ili namerno da napravi razdor između dva bratska naroda. Ako nije namerno, neka nam vrati u Pariz našeg konzula.

Radoje Šipčić u ime građana Srbije i Crne Gore koji žive i rade u Francuskoj
Pariz