U ovoj sredini, gde svi sve znaju, nije baš tako čest slučaj da se kritike prihvataju sa odobravanjem i da se delovanje koriguje u skladu sa sugestijama "javnosti". Zato je Egzit u mnogo čemu izuzetak. Organizatori festivala imali su sluha za ono što im se zameralo prošle godine, tako da ovaj put ni probirljivija publika ne može tako lako da nađe "dlake u jajetu".

Sa Petrovaradinske tvrđave Dunav se ovih dana ne vidi tako dobro, kao što smo navikli zato što je donja terasa nepristupačna zbog građevinskih radova. Brz rast Festivala "pojeo" je neke "intimnije" prostore i podigao neke nove ograde i kontrole, ali se, ipak, čini da se Egzit ove godine vraća (k) sebi.

Publike je, do sada, bilo nešto manje nego prošle godine, ali je ovakva poseta (izmedu 30 i 40 hiljada?) čini se optimalna, tim pre što kvalitet nadomešćuje kvantitet. A petak, drugi festivalski dan, bio je jedan od najprijatnijih doživljaja u trogodišnjoj Egzit priči.

Od početka do kraja sve je bilo baš kako treba, često i mnogo više od toga. Nastupali su Kubizmo, Misti in ruts, Soul tu soul saund sistem, Stereo MC's, Ognjen i Prijatelji, Tim Dilaks, Daren Emerson i mnogi drugi. I kako to biva, svako je imao svoju publiku, a svako iz publike svoje favorite. Najjači utisak je, međutim, to što je preksinoć čitava Petrovaradinska tvrđava odisala istom, vrlo pozitivnom atmosferom koja je podsetila na najlepše dane prvog Egzita 2001. godine.

P. D.