[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Štutgarter cajtung: Balkan i susedi

Dilema: EU ili SAD

BEOGRAD - Nakon isteka roka za sklapanje sporazuma o imunitetu sa SAD, Vašington, državama koje ne potpišu, preti uskraćivanjem vojne pomoći. Do 1. juna bilateralne sporazume o neizručivanju građana SAD Međunarodnom krivičnom sudu potpisalo je gotovo 50 zemalja. Pre svega u jugoističnoj Evropi, SAD su tokom proteklih meseci vršile veliki pritisak na vlade da stave svoj potpis. Nakon samita EU u Solunu 21. juna, SAD su još više pojačale svoj pritisak. U isto vreme, EU upozoravaju da se ovakav i sporazumi ne potpisuju ukoliko zemlja želi da postane članica EU. Brisel se zalaže za međunarodni krivični sud, kao korak u daljem razvoju međunarodnog prava, dok ga SAD odbacuju. Balkanske zemlje to suočava sa dilemom koju nije lako razrešiti, pošto su upućene i na jednu i na drugu stranu.

Srbija i Crna Gora je, stoga, za sada pustila da predviđeni rok istekne. Predsednik Svetozar Marović je za crnogorski list "Vijesti" izjavio da vlada namerava da nastavi pregovore sa Vašingtonom. Pre svega za veću republiku Srbiju, potpisivanje ovog sporazuma bi bilo nezgodno i na unutrašnjem političkom planu. Srbija je na pritisak SAD, tokom proteklih meseci, izručila Haškom tribunalu neke svoje građane koji su optuženi za ratne zločine. Još sredinom juna policija je uhapsila bivšeg oficira Veselina Šljivančanina, koji je izručen Tribunalu. Potpisivanje sporazuma o imunitetu bi stvorilo dvostruka merila, jedna za sopstvene građane, a druga za građane SAD, kaže srpski premijer Zoran Živković, koji se izjasnio protiv potpisivanja ovog sporazuma. Živković je pri tom rekao i da očekuje razumevanje od SAD. U isto vreme, ova zemlja je neodložno upućena na američku vojnu pomoć od 16 miliona dolara.

Makedonija je spremnost za potpisivanje sporazuma izrazila neposredno nakon samita EU u Solunu, kako ne bi ugrozila američku vojnu pomoć od oko 10 miliona dolara. Albanija je sporazum potpisala još pre samita. Među potpisnicima se već nalazi i Bosna i Hercegovina. Prva zemlja u svetu koja je potpisala, još u avgustu, bila je Rumunija, mada 2007. namerava da postane članica EU.

Bugarska je, kao kandidat za prijem u EU, pokušala da ubedi SAD da je tretira kao jednu od članica NATO saveza, kojima se vojna pomoć ne uslovljava potpisivanjem sporazuma o MKS. Predsednik Bugarske Georgi Parvanov i ministar inostranih poslova ove zemlje Solomon Parsi su, zapravo, na samitu EU bili protiv potpisivanja ovog sporazuma i naglašavali su "evropski identitet" svoje zemlje. Odluka u Sofiji, međutim, još uvek nije donesena.

"Hrvatska na ponuđeni sporazum kaže nedvosmisleno ne", saopšteno je u Zagrebu još sredinom juna. Zamenik hrvatskog ministra inostranih poslova Ivan Šimonović jasno je dao na znanje da ova mala zemlja na Jadranu odbija da stavi svoj potpis. Vlada u Zagrebu je u februaru podnela zahtev za članstvo u EU, i nada se da će već 2007. biti primljena, zajedno sa Rumunijom i Bugarskom. Za druge države zapadnog Balkana evropska perspektiva još uvek leži u nešto daljoj budućnosti.

Gema Porcgen


vesti po rubrikama

^izbor iz strane štampe

15:31h

The Washington Times: Da li Evropska unija nastoji da obnovi veliku Jugoslaviju?

15:38h

Štutgarter cajtung: Balkan i susedi

15:46h

Glas Rusije: SAD povlače crtu preko globusa

 



     


FastCounter by LinkExchange