[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


The Washington Times: Da li Evropska unija nastoji da obnovi veliku Jugoslaviju?

Nova Balkanska Unija?

VAŠINGTON - Evropska unija nastoji da obnovi veliku Jugoslaviju. Čovek bi mislio da će posle krvavog raspada te zemlje tokom devedesetih godina međunarodna zajednica shvatiti poruku da Hrvati, Slovenci, Srbi, bosanski muslimani, Makedonci i kosovski Albanci ne žele više da žive u istoj državi.

Evropljani, međutim, sada primoravaju narode bivše Jugoslavije da prihvate novu balkansku uniju, što se pokazalo na samitu o "zapadnom Balkanu" održanom nedavno u Porto Karasu u Grčkoj pod pokroviteljstvom EU.

Deset kandidata

EU, koja se sprema za prijem deset novih članica iz centralne i istočne Evrope, obećala je Hrvatskoj, Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora da će i one jednog dana moći da uđu u njeno članstvo. "Proces ujedinjenja Evrope neće biti potpun sve dok se Balkan ne priključi EU", izjavio je predsednik Evropske komisije Romano Prodi.

Brisel, međutim, insistira na tome da izvesni uslovi, kao što su sprovođenje ekonomskih reformi, jačanje ljudskih prava i obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom, moraju biti ispunjeni pre prijema u članstvo.

Ipak, ključni korak u pravcu punopravnog članstva jeste taj da sve zemlje regiona ponaosob sklope Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Taj sporazum, poznat još i kao Pakt za stabilnost Balkana, predstavlja pokušaj stvaranja nove Jugoslavije, bez Slovenije, ali zato sa Albanijom. Cilj Pakta za stabilnost je set stvaranje ekonomske unije zasnovane na balkanskoj zoni slobodne trgovine, koju bi karakterisala tesne "prekogranična" saradnja i labave političke veze. Do sada su samo Hrvatska i Makedonija uspele da sklope taj sporazum sa EU.

Ideja o stvaranju balkanske unije izuzetno je nepopularna kod običnih građana u regionu iz jednog prostog razloga: ona je u političkom smislu neostvarljiva. Jedna od velikih lekcija HH veka jeste ta da veštački stvorene višenacionalne države koje obuhvataju narodne koji ne žele da žive zajedno ne mogu da se održe na duge staze. Višenacionalne imperije kao što su Jugoslavija, Sovjetski Savez, Austrougarska i Britanska imperija na kraju su se raspale zato što su odbacile demokratske težnje naroda koji su živeli u njima.

Ostvareni snovi

Raspad Jugoslavije devedesetih godina omogućio je zemljama kao što su Hrvatska, Slovenija i Makedonija da konačno ostvare dugo sanjane snove o nezavisnosti, što je predstavljalo značajnu pobedu snaga demokratije i nacionalnog samoopredeljenja. Brisel se nada da će poništiti to istorijsko dostignuće kako bi ostvario svoj cilj - stvaranje evropske socijalističke superdržave. Pristalice federalne EU se nadaju da će ukinuti nacionalne suverenitete i nametnuti kulturnu homogenost različitim narodima Evrope. Pod maskom "progres" i "međunacionalnog pomirenja" oni sada planiraju da okončaju kratki balkanski eksperiment nacionalne nezavisnosti i samouprave.

Formiranje velike Jugoslavije povezane su EU ne predstavlja progresivni ili liberalni projekat, već izuzetno rasističku politiku osuđenu na propast. Brisel, u suštini, govori narodima regiona da nisu u stanju da upravljaju sami sobom i da mogu da uđu u EU samo kao regionalna unija, a ne na individualnoj osnovi, kao što je bio slučaj sa drugim evropskim zemljama. To znači da se oni tretiraju kao građani Evrope drugog reda.

Balkanska unija, pored toga, nije ostvarljiva zato što ne uživa masovnu politiku podršku u regionu. Političe elite u Zagrebu, Beogradu, Skoplju, Sarajevu i Tirani izbegavaju zasad da kažu svojim građanima da je cena ulaska u članstvo EU pristanak na širu regionalnu integraciju koju niko ne želi. Ako postoji nešto oko čega Srbi, Makedonci, Hrvati, bosanski muslimani i Albanci mogu da se slože posle ratova za naslednicu Jugoslavije, to je da ne žele da žive zajedno u istoj državi.

Najveći šok predstavlja odluka sadašnje hrvatske levičarske vlade da pristane na plan Brisela. U Jugoslaviji su upravo Hrvati propatili više od bilo koje druge nacionalne grupe u čeličnom stisku Beograda. Posle uspešnog rata za nezavisnost iz 1991. godine, Zagreb je sada na ivici da odbaci teško stečeni nacionalni suverenitet Hrvatske.
Režim hrvatskog premijera Ivice Račana i predsednika Stipe Mesića, koji čine uglavnom bivši komunisti koji još uvek čeznu za obavljanjem Jugoslavije, potajno radi na ostvarenju svojih planova da Hrvatska postane trajni deo "zapadnog Balkana".

Hrvatska se, kao ekonomski najnaprednija od pet država zapadnog Balkana okupljenih na samitu u Grčkoj, nada ulasku u EU 2007. godine zajedno sa Bugarskom i Rumunijom. Većina diplomata u Vašingtonu u Briselu, međutim, smatra da to nije moguće ako ne dođe do značajnog povećanja životnog standarda i prihoda po stanovniku u toj zemlji.

Slovenački model

Zagreb će morati da napravi ekonomsko čudo da bi ušao u članstvo EU onda kada je i planirao - što se neće desiti uz stagnirajući politiku sadašnjeg socijalističkog rukovodstva. Račan i njegovi saveznici su pokrenuli žestoku propagandnu kampanju, proglašavajući nastojanje hrvatske vlade da se priključi EU glavnim zadatkom svog mandata. Očekuje se da će ovo jeseni ili najkasnije u proleće 2004. godine u Hrvatskoj biti održani opšti izbori.

Odluka Zagreba da pristane na stvaranje nove balkanske unije dala je opoziciji sa desnog centra, koja je sada u usponu, oružje koje joj je potrebno da bi zbacila Račana sa vlasti. Konzervativna opozicija bi trebalo da te izbore pretvori u referendum o tome da li građani Hrvatske žele da se ponov odreknu nezavisnosti svoje zemlje.

Opozicija treba da insistira na tome da se Hrvatska drži slovenačkog modela, po kome bi ušla u EU kao jedna suverena zemlja koja će žestoko braniti svoje nacionalne interese i kulturni identitet u pregovorima sa Briselom. Hrvatski konzervativci treba da formiraju savez sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope koje zajedno sa Danskom, Britanijom i Italijom Silvija Berluskonija nastoje da transformišu EU u decentralizovanu ekonomsku zonu slobodne trgovine koja će očuvati različite evropske kulturne i nacionalne suverenitete. Hrvati su doprineli razbijanju Jugoslavije. Nadamo se da će srušiti i planove Brisela o dizanju Jugoslavije iz mrtvih.

Džefri T. Kuner


vesti po rubrikama

^izbor iz strane štampe

15:31h

The Washington Times: Da li Evropska unija nastoji da obnovi veliku Jugoslaviju?

15:38h

Štutgarter cajtung: Balkan i susedi

15:46h

Glas Rusije: SAD povlače crtu preko globusa

 



     


FastCounter by LinkExchange