[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kosovski slikar Petar Đuza o uslozi umetnika u zlim vremenima

Umetnost između
tragike i spasenja

Vidovdanska kolonija u Gračanici i galerija "Tedeust" u Prištini, put ka spasenju

Nijedan među datumima, kao vidovdansko crveno veliko slovo u kalendaru, ne okupljaa srpsku svekoliku kosovsku nesreću i tragiku u strahu i zebnji oko jednog jedinog pitanja - da li ćemo ostati i opstati na ovim na svojim vekovnim ognjištima. Šef Unmika Mihael Štajner je, sa svojom, po oceni mnogih pristrasnom i neuspelom misijom, nesumnjivo, jedan od danas najvećih profitera na srpskoj nesreći. Naša golgota - njegov profit - kaže sagovornik "Glasa" profesor Petar Đuza, kosovski slikar, koji se ovih dana vratio iz tradicionalne ‚‚Vidovdanske likovne kolonije" u Gračanici.

Kakvi su vaši najsvežiji utisci?
- Senka stravičnog masakra nad porodicom Stolić iz Obilića sveža je rana na srpskom egzodusu koji ni pod Štajnerom nije prestao, već se umnožio. Strah i nespokoj se oseća među Srbima. Svi se pitaju ko je sledeći na odstrelu. I pored ovog tragičnog događaja, moj utisak je da se život polako normalizuje. Odlazak srpskih slikara u Gračanicu je odgovor na ekstremističko bezumlje nad Stolićima.

Na merdarskoj rampi, albanski pogranični službenik nas sa uzdržanim osmehom, dok pregleda naša dokumenta, pita da li smo se umorili. Put, odatle, nastavljamo bez "eskorta" (pratnje) do Gračanice. Tih sat vremena putovanja, od granice Srbije sa Kosovom je još najopasnija nepoznanica. Srbi, skriveni i zakamuflirani iza tabilaca sa "KS" putuju svoj, za sada, još, za njih, svakako najneizvesniji put. Ovde su, dakle, pomešani strah i nada. Ali, život teče dalje i za Srbe i za Albance.

Pseudoumetnost

- Zvanična albanska likovna ideologija na Kosovu inspirisana je socrealizmom, tako da je albanska moderna umetnost koje, svakako, ima, u ilegali, ispod neopartizanštine, ili pseudopartizanštine, koju možemo porediti s našom iz 1945. godine. Nigde nema prave umetnosti. Umetnička istina je prognana, a umesto nje uočljiv je socrealizam spomeničke arhitekture, kao odraz snishodiljivosti prema Americi. Primeri licemerja i duboko podaničkog mentaliteta posebno su uočljivi na kopiji Kipa slobode i spomeniku Klintonu, koji se diže u nebesa - prenosi Đuza svoja zapažanja.

Imate li kakvih optimističnijih primera?
- Pomenuću dva kulturna događaja: tradicionalnu "Gračaničku koloniju"‚ u organizaciji tamošnjeg Doma kulture i otvaranje prve, posle rata, multietnčke galerije "Tedust" i izložbe u Prištini. Likovni umetnici su, dakle, opet u zlim vremenima, imali ulogu spasitelja i pomiritelja. Dvanaest srpskih umetnika, Zoran Jovanović- Dobrotin, Tomislav Trifić, dobitnik ugledne nagrade "Longin"‚ Nenad Kostić, dobitnik "Longina" za mlade stvaroce, Zoran Furunović, Svetislav Slavković Kajzer, Zoran Marjanović, Jelena Bojanić, Dragana Pajković, Nadica Đekić, Jelena Puljecović i Dobrivoje Furunović, inspirisanih Vidovdanom, učestvovalo je na izložbi, za koju dr Srđan Marković kaže da "predstavlja niz vizuelnih dokumenata u kojima je surova realnost Kosova pronašla pravi put do bića stvaraoca i bića umetničkog dela kao oblika nemirenja i nepristajanja na surovost kosovskog vremena" - time je sve rečeno.

Pomenuli ste galeriju ‚‚ Tedeust" kao prvi, hrabriji, gest multietničnosti. Objasnite nam šta to znači.
-Upravo tako. To je usamljen i hrabar gest porodice Bešević iz Prištine. Predstavljeno je jedanaest srpskih umetnika, najviše sa Kosova, koji žive u egzilu kao privremeno raseljena lica‚ dva albanska i jedan iz Nemačke.

Albanski umetnici su simbolično zastupljeni. Zbog čega?
-Kako sam saznao, pozvani su svi vrhunski albanski umetnici, koje veoma cenim. Nisu se odazvali zbog straha, ne od nas, nego od svojih. Ne zameram im. Pa ipak, dva albanska umetnika su smogla hrabrosti da budu misionari vrhunskih majstora vrhunske umetnosti, kako je to rekla Teuta Bešević A tu sve međuetničke niskosti i mržnje prestaju. Galerija je otvorena u bašti, pod vedrim nebom. To je bio neobični, vrhunski likovni i kulturni događaj u središtu kososvske drame, vredan imaginarne scenografije jednog Felinija - nesvakidašnje i nikada tako viđeno.

To je, dakle, soteriološki vapaj koji niko ne čuje. Ima li onda smisla ?
-Diplomatski kor, šefovi brojnih kancelarija zapadnih zemalja i drugi visoki fukcioneri Unmika, od kojih su mnogi već zabavljeni pakovanjem kofera zbog svog skorog završetka misije i odlaska sa Kosova, prisustvovali su svečanom otvaranju izložbe galerije"Tedeust" jer ih umetnost veoma zanima. Cene je, poštuju i kupuju.

A šta je sa albanskom publikom?
-O, da. Albanska publika je bila na nivou događaja. Bilo ih je oko, kažu petanaestak, iz raznih profesija i zanimanja. Među njima, bila je to prilika, posle četiri godine, sreli smo i mnoge albanske prijatelje. Kosovska tragedija neka multietnička prijateljstva nije zatomila u tamnom vilajetu.

Jeste li kosovski pesimista ili optimista?
-Pre nekoliko meseci, francuski pukovnik Klod de Tremolet, dobronamerno je sugerisao da je Kosovu danas potreban jedan takav arhitekta pomiriteljstva zavađenih, kakav je bio Andre Marlo u posleratnim nemačko - francuskim odnosima. Odgovorio sam mu da su danas Kosovu potrebna bar tri Marloa - mudra pomiritelja: jedan Srbima, drugi Albancima i treći njima svima iz međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu. Dakle, ja sam umereni pesimista i realni optimista. Simbolično, ti, među prvim ‚‚Marloima" - pomiriteljima su danas, ispred političara, likovni umetnici i ove dve sjajne likovne manifestacije - kaže naš sagovornik slikar Petar Đuza.

Ljiljana Staletović


vesti po rubrikama

^intervju

15:30h

Kosovski slikar Petar Đuza o uslozi umetnika u zlim vremenima

15:42h

Intervju: Aleksandar Ilić, naš ambasador u Češkoj Republici

 



     


FastCounter by LinkExchange