[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Privatni fakulteti, ali i škole, sada niču kao pečurke posle kiše

Buvlja pijaca indeksa

Pre nego što je postala aktuelna priča o brucoškoj upisnoj groznici koja je sada u završnoj fazi, masovno su počele da pljušte molbe za osnivanje privatnih fakulteta. U kratkom roku pristiglo je više od 40 elaborata sa zahtevom da se reši u korist potencijalnih osnivača, ali je, za sada, resorno Ministarstvo dalo zeleno svetlo samo za tri nove privatne visokoškolske ustanove. Jedna od dozvola, iako privremena, uzburkala je akademske duhove jer je jedan od osnivača Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, aktuelni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić, koji je pri tome i profesor na državnom Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Istini za volju, neke kolege g. Pitića nisu u njegovoj novoj ulozi videli ništa loše, uz obrazloženje da je on samo trenutno ministar a da je profesura njegovo osnovno zanimanje. Radikalniji su, pak, sugerisali dekanu njegovog matičnog fakulteta da mu uruči otkaz bez pardona. To bi zaista bilo drastično i apsurdno, ali zar je malo takvih primera u zemlji koja se zvanično zove SiCG, komentarišu oni koji se zalažu za ovakvu drakonsku kaznu. Pri tome slučajno ili namerno zaboravljaju da niko do sada čak uopšte nije bio sankcionisan za slične poteze, a nije da nije bilo prilike.

Ministri na privatnim fakultetima

- Za mene je zapanjujuće da na sednici na kojoj je davana saglasnost za licencu nismo obavešteni ni ko su osnivači ni ko su nastavnici, a dva dana nakon toga održana je konferencija za novinare i pojavili su se oglasi za upis na te fakultete i na veb sajtu smo utvrdili da je reč o ljudima koji rade u Vladi i nalaze se na državnim funkcijama. Postavlja se pitanje zar ministri nemaju već dovoljno posla na svojim funckijama, pogotovo u situaciji u kojoj se nalazi zemlja? Još je poraznije što su ti isti ministri članovi Republičkog saveta za visoko obrazovanje, koji učestvuju u davanju privremenih dozvola svojim fakultetima. Žao mi je što su i rektori i prorektori većine univerziteta u Srbiji glasali za davanje tih dozvola. Neka svako tumači zašto su to činili- kaže dr Marija Bogdanović, rektor BU.

Činjenica je da privatni fakulteti, ali i škole, sada niču u Srbiji kao pečurke posle kiše. To samo po sebi ne može da bude ni samo dobro ni samo loše, ali mora da se napomene da to nije neka naša nova ujdurma, već se radi o svetskom trendu koji moćne zemlje diktiraju siromašnim državama, koje se popularno označavaju kao "zemlje u tranziciji". Pored privatizacije svega, pa i prosvetnog sistema, sugerišu se i tokovi demokratizacije, decentralizacije i depolitizacije, ma šta to u praksi značilo. Jer, u nekim prilikama se toliko preterivalo, kao recimo u Mađarskoj i Rumuniji, da su se, što se tiče školskog sistema, njihove vlasti i eksperti kasnije javno kajali zbog manjka opreza u praćenju svetskih diktata.

Čak su i svetski eksperti, koji u velikom broju u poslednje vreme obilaze Srbiju, preporučivali oprez. Prvo bi isticali pozitivne strane privatizacije i širenja obrazovnog sistema čak i učenjem na daljinu, a onda ipak nagoveštavali da treba otvoriti četvore oči, jer od takvih preterivanja može da zaboli glava od neznanja i diploma koje ne vrede ni pišljiva boba. A novčanik se pri tome u međuvremenu dramatično istanjio zbog troškova koji su plaćeni za loše obrazovanje.

Pored pomenutog Fakulteta za ekonomiju nedavno je istovremeno dato zeleno svetlo i Fakultetu za hotelijerski i turistički menadžment i za Računarski fakultet, a nisu prošli elaborati za Fakultet za košarku i Civilnu bezbednost. Upućeni tvrde da će se ove visokoškolske ustanove ponovo naći na glasanju za dozvolu čim pribave dopunsku dokumentaciju.

Uz alarmantnu ocenu da osnivanje privatnih minira rad državnih fakulteta, najviše prigovora te vrste upućivali su dekani i profesori sa Univerziteta u Beogradu. Na pitanje kakav je odnos BU prema osnivanju privatnih fakulteta i šta u tome ima loše, dr Marija Bogdanović, rektor ove visokoškolske ustanove, kaže da se o tome razgovaralo na Nastavno naučnom veću BU još pre godinu i po dana i da su se dekani složili da ne daju dozvole profesorima za rad na privatnim fakultetima. Ta odluka se, međutim, uglavnom, nije poštovala.

Promocija Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju

- Ovaj Fakultet osnivamo kao mali doprinos razvoju konkurencije među visokoškolskim ustanovama. Insistiraćemo na negovanju jačanja standarda, da deca ne idu u inostarnstvo da studiraju- rekao je Goran Pitić na promociji Fakulteta čiji je jedan od osnivača, uz nadu da će taj Fakultet postati regionalni magnet za mlade ljude. Vlasnik, osnivač i dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju dr Nebojša Savić je tada saopštio da su sredstva za osnivanje fakulteta rezultat njegovog tridesetogodišnjeg profesorskog rada na univerzitetu.

- To je bila samo preporuka jer mi nemamo ingerencije za zabranu. Mislimo da profesori na taj način, zbog premorenosti, zanemaruju svoje obaveze na matičnim fakultetima. Sada se ponovo aktuelizuje to pitanje i mnogi dekani traže da se održi posebna sednica Veća BU na kojoj će se razgovarati o zabrani rada na privatnim fakultetima. Mislim da se tome mora stati na put jer ćemo u suprotnom uskoro prestići i Rumuniju sa brojem privatnih fakulteta i univerziteta, koja za sada drži rekord u ovoj oblasti. To je kao divlja gradnja koja se ne sprečava na početku - komentariše dr Bogdanović.

Pre nego što je data licenca za tri nove visokoškolske ustanove, u Srbiji je postojalo četiri privatna univerziteta, sedam privatnih fakulteta i osam viših škola. Samo ove akademske institucije imaju dozvolu resornog Ministarstva za rad. Sve ostale, kojih na tržištu ima sve više, rade bez odobrenja prosvetnih vlasti i te diplome se ne mogu nostrifikovati kod nas, a da li i gde mogu, zavisi od slučaja do slučaja.

Najduži staž među onima sa dozvolom, zna se, imaju Univerzitet "Braća Karić" i Evropski univerzitet za internacionalni menadžment i biznis g. Milije Zečevića. Najmlađi staž među univerzitetima ima Univerzitet u Novom Pazaru - iako postoji tek godinu dana i radi sa privremenom dozvolom, prvi rođendan je, sticajem okolnosti i neprofesionalnosti medija, odnosno novinara, proslavljen mnogo pompeznije nego što je obeležena 165-godišnjica Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Opasnost za državne

Na jednom od skupova o reformi visokog obrazovanja profesori su upozorili na opasnost koja preti državnim fakultetima od širenja privatnih visokoškolskih ustanova. I lideri staleških organizacija ocenili su da će državni fakulteti uskoro ostati bez asistenata ako se ne poveća cena rada, jer im privatnici nude mnogo veće zarade. Za dr Mariju Bogdanović, rektora Beogradskog univerziteta, posledice osnivanja velikog broja privatnih akademskih ustanova su finansijske i kadrovske. Ona smatra da će profesori angažovani na privatnim fakultetima verovatno i potpuno preći tamo gde imaju i nekoliko puta veću platu, a da će država potom sve manje novca uplaćivati državnim fakultetima, što će opet dovesti u u pitanje funkcionisanje državnih fakulteta.
- Ova dva činioca nam pokazuju da se svesno ili nesvesno želi urušiti državni univerzitet pod izgovorom da je dobro imati konkurenciju jer podstiče kvalitet - upozorava dr Bogdanović. Pomoćnik ministra prosvete Srbijanka Turajlić ne spori da se može dogoditi da privatni fakulteti izvuku kvalitetniji kadar sa državnih univerziteta, to je, po njoj, realna opasnost, ali misli da se protiv toga državni fakulteti mogu boriti "samo brzom i efikasnom modernizacijom".

Prvo talasanje u akademskom ataru dogodilo se prošle godine kad je stilo obaveštenje da grupa uglednih profesora Pravnog fakulteta osniva Fakultet za poslovno pravo. Pojavile su se glasine da je jedan od osnivača i tada i sada aktuelni ministar prosvete dr Gašo Knežević, ali je on to odlučno demantovao. U svakom slučaju profesori dr Vesna Rakić Vodinelić i dr Vladimir Vodinelić - za sada su jedini dali otkaz na državnom Pravnom fakultetu i prešli na privatni. I koliko je poznato - nisu se pokajali. Ovaj Fakultet sa uspehom upisuje drugu generaciju brucoša a u međuvremenu se ta akademska porodica proširila na tri fakulteta.

Na pitanje zašto su nam potrebni privatni fakulteti i na koji način se izdaju dozvole, Srbijanka Turajlić, pomoćnik ministra prosvete kaže da nam trebaju pre svega kvalitetni privatni fakulteti, koji nisu samo potencijalni izvori zarade. Po njenom objašnjenju pre bilo kakvih licenci moraju da se uspostave standardi za izdavanje dozvola na nacionalnom nivou. I kod nas, kaže dr Turajlić, postoji slična procedura, otvaranje je prepušteno Republičkom savetu za razvoj univerzitetskog obrazovanja, koji je osnovao Komisiju za akreditaciju.

- Ta Komisija razmatra elaborat iz stručnog ugla i ako proceni da je namera osnivača sa stručne tačke gledišta kvalitetna i opravdana, onda predloži Savetu da prihvati elaborat. Tada osnivači mogu da registruju ustanovu, a onda se ponovo obraćaju Ministarstvu za dozvolu, koja šalje inspekciju da proveri da li je ono što piše u elaboratu i tačno. Ukoliko je odgovor potvrdan, tek onda Ministarstvo izdaje dozvolu - objašnjava Turajlić.

Ona smatra da kod izdavanja dozvola ne bi trebalo da postoji limit u smislu broja privatnih fakulteta.

- Gledajući kako se na nekim fakultetskim većima jako teško izglasavaju modernizacijski i reformski nastavni planovi i programi, mogu da kažem da razumem potrebu ljudi koji žele da pokušaju da naprave drugačiji, moderniji, fakultet. U Rumuniji nije bio problem u broju privatnih fakulteta, već u kvalitetu. To znači da ako budemo napravili kvalitetnu školu, možemo da računamo da dovedemo i ljude iz inostranstva, da se školuju kod nas i to bi mogla da bude naša najbolja izvozna aktivnost, zašto da ne? A da li imamo kvalitetne privatne fakultete? Ne mogu da tvrdim da imamo ni državne ni privatne fakultete. Svi ispunjavaju minimum akademskih standarda, a tek kad, nadam se sledeće godine, počnemo sa evaluacijom (procenjivanjem), moći ćemo i da proverimo i stepen kvaliteta - kaže Turajlić.

Na pitanje da li u slučaju ministra Pitića može da se govori o sukobu interesa, pogotovo što su na veb sajtu u početku stajala i imena još tri ministra - Gordane Matković, Slobodana Milosavljevića i Božidara Đelića, koji su najavljeni kao predavači, Turajlić obrazlaže da postojeći paragrafi ne izuzimaju lica koja mogu da se pojave kao osnivači - i zato nijedna Komisija to i ne proverava.

- Ako me pitate da li postoji sukob interesa, mislim da postoji sukob interesa kad svaki profesor državnog univerziteta ili osniva ili predaje na privatnim fakultetima. I mislim da se to apsolutno mora zabraniti, jer ne mogu profesori državnih univerziteta pomagati razvoj sopstvene konkurencije. Nije prirodno da profesor vuče ugled sa državne institucije, a novac sa privatne. Pri tome, profesori ne mogu da rade na privatnom fakultetu bez saglasnosti matičnog fakulteta.

Na svakom fakultetu svi dobro znaju ko gde predaje, ali ne vidim da je neko zbog toga ozbiljno sankcionisan- komentariše Turajlić, uz opasku da ne razume reakciju javnosti protiv osnivanja privatnih fakulteta, ako ona uopšte postoji, jer smatra da oni samo pomažu državnim fakultetima da budu još bolji. A za nju je sasvim drugo pitanje da li neko uz ministarstku funkaciju može da radi i neke druge poslove - s tim što se to može, smatra, postaviti kao pitanje i za niz drugih poslova.

- Pošto je ovo zemlja gde se još uvek teško živi od jedne plate, teško je razdvojiti one koji moraju da žive od jedne plate od onih koji imaju pravo na dodatne poslove. Da li profesor medicine, koji pre podne radi na državnoj klinici, može po podne da radi na privatnoj? To je još uvek etičko pitanje, a kad do njega dođemo, onda se svodi na lični stav pojedinca. Moj lični stav je da bi čovek koji je na javnoj funkciji trebalo da se uzdrži od dodatnih aktivnosti te vrste- kaže pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Šarolikost koja vlada u akademskom prostoru ipak ne može da se svede na jednostavnostavno pitanje "privatni fakulteti, da ili ne?" I upravo gomila (još uvek) nerešenih sistemskih, reformskih i pitanja vrednovanja i finansiranja visokoškolskih ustanova utiče da nezadovoljastva rastu kao kvasac i eskaliraju i na temama koje ne bi trebalo da budu prioriteti. Pri tome, mikroakademski prostor samo je deo makrosistema u kome nam, kao što se vidi ne ide kako smo želeli. A to baš i ne može jer smo samo delić svetskih globalnih tokova, interesa i politike, koja je svima već i na uši izašla. Ali, to je ta "kvaka 22", zatvoreni krug u kome se koprcamo i u kome svako pokušava da iskoristi priliku da zahvati koliko može.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^dosije

17:16h

Privatni fakulteti, ali i škole, sada niču kao pečurke posle kiše

 



     


FastCounter by LinkExchange