[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kakva će u svetu biti klima u narednih sto godina?

Tropske vrućine boomerang prirode

Uzrok ubrzanih promenama klime je zagađenje atmosfere, upozoravaju stručnjaci

BEOGRAD - Meteorolozi širom sveta, kao i naši, složni su u tome da promene klime na celoj Zemlji ima, a o tome kolikom brzinom idu ove promene i kakva će klima biti za nekih sto godina postoji više scenarija. Kad je klima na nivou naše zemlje u pitanju, naši meteorolozi su registrovali porast temperatura, a ono što žitelji i sami mogu videti je da su zime sve duže i hladnije, leta sve toplija i duža, a proleće i jesen gotovo i da nemamo.

- Najoptimističniji scenario kaže da će u narednih sto godina srednja temperatura zemlje porasti za samo jedan stepen. Ovaj scenario najavljuje širenje pustinjskih delova na sever i jug i promenu vegetacionih pojaseva ka severu i jugu. Tako bi neki delovi zemlje, poput Skandinavije i Australije imali više padavina, a neki bi bilo deficitarni - kaže Momčilo Živković, direktor "SENJE", agencije koja se bavi meteorologijom i životnim okruženjem.

Ovo bi bio prirodni ciklus promene klime, po kom je i unazad nekoliko milijardi godina bilo ekstremno hladnih i sušnih perioda. Međutim, usled antropogenih faktora, industrijske proizvodnje, ispuštanjem gasova i povećane koncentracije ugljen dioksida i pojačavanja efekta staklene bašte, postoji mogućnost da dođe i do drugog pesimističnog scenarija.

Na Novom Zelandu najezda insekata

O tome kakva će klima na našem, ali i ostalim kontinentima, biti u narednom periodu stručnjaci su upozoravali i prošle godine kada su velike poplave zadesile Češku, ali i Aziju. Mediji u celom svetu prenosili su tvrdnje stručnjaka da će, recimo, posledica otopljavanja na severu kontinenta doneti Skandinaviji i Rusiji žestoke oluje i ogromne poplave. Južni deo Starog kontinenta očekuje žeđ i suša, u Africi apsolutna suša, a istočna afrička obala biće bespomoćna za džinovske poplave, koje će inače ugroziti i industriju Japana u priobalnim područjima. Po tada objavljenim prognozama, najezda insekata i šumski požari očekuju Novi Zeland i Australiju, a Južna Amerika će izgubiti značajan deo šumskog bogatstva. Severni deo Amerike imaće više pustinjskih regiona.

- Pomoću raznih modela izračunato je da, ako bi se nastavila trenutna emisija gasova, srednja temperatura Zemlje porasla bi za sedam stepeni. U tom slučaju došlo bi do otapanja lednika, podizanja nivoa mora. U nekim regionima bi se češće javljale izuzetno jake kiše, pustinja bi se proširivala. Životinje i biljke bi se teško prilagodile na ove probleme, pa bi nastao i problem zbog nedostatka hrane - prenosi Živković delove iz jedinstvenog izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene, u kom je u poslednjih deset godina bilo okupljeno 1.500 svetskih naučnika.

Branka Andrić, načelnik za međunarodnu saradnju u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, kaže da u narednom periodu, recimo, u Holandiji može da bude velikih poplava, usled podizanja nivoa mora.

- Ovaj bumerang prirode je posledica globalnog zagađenja atmosfere i oštećenja ozonskog omotača, koji se tanji usled zagađenja hlorovanim ugljovodonicima. Zato mi kao zemlja vodimo računa o tome koje freone, holone uvozimo i naše Ministarstvo daje dozvole za one koji ne mogu da utiču na pojačavanje efekta staklene bašte. Smanjenje ovih grinhaus gasova, koji pojačavaju efekat staklene bašte, a potiču iz termoenergetskih i industrijskih postrojenja, regulisano je u svetu Konvencijom o klimatskim promenama i "kjotoprotokolom". Uvođenje novih, čistih tehnologija rešava ovaj problem. Međutim, zemlje poput Amerike, koja je najveći zagađivač atmosfere i u globalnom zagađenju učestvuje sa 30 odsto, neće da potpiše ovaj "kjotoprotokol", koji određuje nivo grinhaus gasova koji određene zemlje mogu da emituju - kaže gospođa Andrić.

U slučaju da pređu taj dozvoljeni nivo bile bi primenjene mere kaznene politike, među kojima ima i novčanih, a među velike zagađivače spadaju i Kanada i Rusija.

- Naša zemlja je sada u situaciji da radi 40 odsto industrijskih kapaciteta, a imamo problem sa starim tehnologijama, starim 30 i 40 godina. Sada bi trebalo da počnemo projekat koji će nam pokazati koliki su naši bilansi emisija grinhaus gasova, a potom ćemo doneti odluku o "kjotoprotokolu", koji definiše u kom roku mora da se smanji, na primer, prisustvo ugljen dioksida, sumpor dioksida i ostalih štetnih gasova - ističe gospođa Andrić.

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:10h

Danas provera unetih želja, u nedelju konačne rang-liste

16:17h

Kakva će u svetu biti klima u narednih sto godina?

16:25h

Slobodan Vučetić o probijanju roka za formiranje Suda SCG

 



     


FastCounter by LinkExchange