[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 27. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Bivši policajac Miroslav Marinković (69), poznati timočki graditelj violina

Gudalo umesto pendreka

- Violina graditelja iz Gamzigradske banje kod Zaječara stigla do Meksika. - Hteli da ga tuže zato što je dobro popravio violinu

Malo ko može da poveruje da policajac može da ima interesovanje za gradnju violina. Tako neverovatan spoj dva zanimanja upravo se dogodio Miroslavu Marinkoviću (69) iz Donje Sabante kod Kragujevca, već godinama nastanjenom u Gamzigradskoj banji kod Zaječara. Još kao dete je sanjao da postane graditelj violina a sve je to nekako bilo u vezi sa genetikom, jer se i njegov deda bavio ovim poslom. Onda ga je život odveo u sasvim drugom pravcu i Miroslav je postao policajac, međutim želja da pravi violine nije jenjavala.

Presudan momenat da graditeljstvom stvarno i počne da se bavi bio je tekst u novinama koji je govorio o Slovencu Jošku Kantužeru, vrhunskom graditelju violina. Pod utiskom tog teksta Miroslav je počeo da sakuplja literaturu o graditeljstvu, da nabavlja drvo i alat. Pošto je u to vreme živeo u Pančevu saznao je za profesora Ernesta Krumesa koji je živeo u njegovom komšiluku, takođe graditelja i otpočeo druženje sa njim.

- Prva violina koju sam napravio bila je "osminka" za jedno dete iz Beograda - priča graditelj. - Koristio sam drvo jednog polomljenog klavira starog 180 godina. Ali pravljenje te violine Krumes mi je dozvolio tek kroz godinu dana. U međuvremenu sam se strpljivo učio graditeljstvu na sitnim stvarima. Mislio sam da je lako sagraditi violinu, kao što i većina početnika razmišlja. Profesor Krumes me je opomenuo da svaki stolar može da napravi violinu ali ne može da joj udahne dušu.

Velika muzika uvek ide od srca - rekao je Ravel, a dobar graditelj violina će uvek dodati "i od kvalitetnog instrumenta". Zato je Miroslav krenuo od graditelja do graditelja ne bi li ovladao tajnom pravljenja dobrih violina. Jedno vreme je proveo i u Nemačkoj. Tako je prirodni osećaj za graditeljstvo počeo da usavršava i napreduje iz dana u dan .

Poklon školi

Kada smo posetili Miroslava u njegovoj kući u Gamzigradskoj banji izvinio se što ne može da nam pokaže radionicu u kojoj provodi mnogo vremena, jer je u sređivanju. Međutim, pokazao nam je violinu na kojoj trenutno radi i koju je namenio Gimnaziji u Kragujevcu. Kako kaže, želi da škola u kojoj je učio ima jednu violinu napravljenu rukama bivšeg đaka.

- Usavršavanje se postiže praktičnim radom - kaže Miroslav. - Pročitao sam da se jedan deo violine balansira. Onda dođem na ideju da balansiranje nije moguće kad se gredica zalepi za violinu. Isprobao sam to praktično i rekao profesoru Krumesu. On je o tome obavestio neke svoje prijatelje u Parizu i ovi su bili prezadovoljni kako su poboljšali zvuk.

Zbog sujete onih koji su donosili violine na popravku, Miroslav im nije uvek govorio šta i kako je popravio.
- Kada mi je jedan student iz Grčke doneo violinu na popravku insistirao je da mu ne diram gredicu. Objasnim mu da bez takve popravke neće moći da postigne G-ton, ali on ne odustaje - priča Miroslav. - Konsultujem se sa Krumesom a on kaže da ostavim kako traži. Ipak, ugradim još jednu gredicu. Kad je došao po violinu a ona zvuči kao luda. Nisam mu rekao šta sam uradio.

Bilo je slučajeva da su hteli i da ga tuže zato što je tako dobro popravio violinu.
- Dođe taj muzičar, moj komšija i kaže "Ama ima bre, da te tužim, što mi violina ovako dobro zvuči. - Normalno, nije to mislio ozbiljno - kaže graditelj.

Samo onaj ko zdrobljene violine i na po osam delova vraća u život može i da napravi dobru violinu. Miroslav je do sada napravio petnaestak violina. Na njima sviraju muzičari i na koncertima, u kafanama, a jedna je stigla i do Meksika. Za unapređenje njegovog graditeljstva saznalo se od Evrope do Tajvana.

- Ja svoje violine uvek prepoznam - kaže Miroslav. - Nedavno na koncertu na televiziji čujem zvuk jedne i prepoznam da je moja. Ne bih voleo samo da ikada neka od njih završi na otpadu.

Timočki graditelj je skroman i kaže da su njegove violine samo solidne ali upotrebljive, niko se nije žalio, niti ih je vratio nazad.
- Kada sam nosio violinu Jovanu Kulundžiji da oceni kvalitet on mi je verujem iz kurtoazije rekao da je dobra i obodrio da samo nastavim dalje. Ali moje violine su daleko od onih Petrusa Gvarnerija.

Činjenica je da je timočki graditelj pravljenje ovog instrumenta unapredio u mnogim oblastima, a popravku više nego usavršio. Da je tako možda najbolje ilustruje primer da je violinu čuvenog češkog graditelja koju je neko pokupio sa otpada doveo u stanje da bude koncertna.

- Ne zna se zašto je potrebno više strpljenja i vremena, da li za gradnju ili popravku. Za izgradnju violine potroši se po 250 sati. Pravi se od smreke i javora i to od samo 450 grama drveta. Što je violina lakša to je kvalitetnija. Nakon što je gradnja završena sledi lakiranje. Da bi se postigao besprekoran sjaj nanese se 40 slojeva laka. Ja sam i tu unapredio tehniku koja je između lakiranja i poliranja - objašnjava graditelj.

Do materijala za gradnju se uglavnom teško dolazi i Miroslav ga nabavlja iz Nemačke. Samo drvo za izradu violine košta oko 300 evra. Kolika će cena violine biti kad se uradi zavisi od mnogo toga, međutim timočki graditelj mnogo puta nije naplatio pravu cenu.

- Šta da radim, kad kažu da nemaju para a da bi voleli da sviraju. Mnogima ni popravke nisam naplatio. Neka sviraju. Ja to ne umem, pa mi je volja kada na tim violinama drugi zagude. Jedino mi žao kad završe u pogrešnim rukama, pa ih polome u kafanskoj tuči ili presaviju preko kolena. Ko da su one krive za nečije loše raspoloženje.

Timočkom graditelju je žao što nema mladih koji bi da nauče gradnju violina ali ni školovanih graditelja. On zagovara jednu školu u Zaječaru poput onih u Češkoj, Italiji, Mađarskoj i veli da bi vrlo rado praktično pomogao.

Miroslav popravlja i violončela, viole gitare, radi razne ukrasne predmete od drveta koje znalci porede sa onima Henrija Mura, našta on sleže ramenima i kaže da za njega nije čuo.

Što se tiče graditeljstva Miroslav kaže da graditelji u Srbiji, kojih je malo, ne mogu da dostignu stare graditelje poput Stradivarija, jer su njihove čak i kopije izuzetno cenjene u svetu ali veruje da što violina više vremena provede u rukama graditelja postaje kvalitetnija.

S. MARKOVIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:06h

Bivši policajac Miroslav Marinković, poznati timočki graditelj violina

15:31h

Ulični muzičar sa nadimkom Goli kauboj postao simbol Njujorka

15:57h

U Novom Pazaru stari zanati polako izumiru, radi samo jedna vunovlačarska radnja
   
 


     


FastCounter by LinkExchange