[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 27. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Odnos magije i religije (9)

Nauka je groblje hipoteza

Ali, svako novo naučno saznanje otima još jedno područje religiji

Za razliku od religije, magija se može odrediti kao oblik vladanja nad silama koje su iznad i izvan čoveka. Posredstvom magije ljudi su preobražavali svet nastojeći da žive na jedan snošljiviji način. Život je oduvek bio težak, a magija je bila vrelo optimizma i pokušaj prevazilaženja teškoća.

Magija sugeriše aktivnost vernika dok je religija više okrenuta pomirenju i pasivnosti - čekanju i iščekivanju. Magija se ne može razumeti bez shvatanja značenja pojmova amuleta, fetiša ili sigila. Ovaj mnogoznačajni pojam, odnosi se na predmete nesumnjivih magijskih i zaštitnih moći. Imalac ih obožava i u njih se projektuje - oni mu omogućavaju uspeh i ostvarenje želja zahvaljujući natprirodnoj sili koju poseduju i koja posvećeniku omogućava suvereno ponašanje.

Posedovanje magijskog predmeta omogućava uživanje određenog društvenog statusa i moći. Sličnosti između magije i religije se ogledaju i u tome što obe iskazuju veliku zainteresovanost za neempirijsko, za ono što je neopažljivo i nemerljivo i što ne podleže praktičnoj proveri. I jedna i druga snabdevaju čoveka izvesnom količinom moći kojom se odupire vladanju bilo kakve sile koja mu se nameće i pokušava da utiče na njegovo ponašanje, kontrolišući ga na izvestan način.

Prema modernoj nauci religija i magija zauzimaju isti odnos - polaze od toga da je natprirodno isto tako realno kao što je realno empirijsko i iskustveno. U primitivnim društvima razlike između empirijskog i natprirodnog ne postoje. Religija i magija imaju karakter simboličkog pa predmeti, koji su sasvim obični, u određenim situacijama mogu biti posvećeni dakle, zadobiti sasvim novo značenje.

Ritualni sistem se može kod religije i magije odrediti kao vanjska, spoljašnja situacija natprirodnog; takođe, obe sadrže mnoge antropopsihičke entitete - to su suštine sa socijalnim značenjima i njima se treba obraćati. Takođe, obe za predmet interesovanja imaju zanimanje za "neljudske sile", što će reći za natprirodno, nadiskustveno, zagonetno i neproverljivo.

Tragati ili prihvatiti

Za razliku od religije, magija ima instrumentalnu prirodu te može služiti za dobro, odnosno zlo činjenja. Kod magije je zastupljen element kontrole natprirodnog, nadzemaljskih sila - kod religije to izostaje. Ona uvek naglašava grupne ciljeve dok je kod magije primaran lični interes. Takođe, ona podrazumeva respekt za vlastiti magijski aparat i vlastite formule. Ove formule u religiji imaju sa stajališta trenutnog efekta više simbolično značenje. Napokon, za razliku od religije, emocionalni karakter magijske situacije je slabiji.

Kakav je odnos nauke i religije, per se? Upoređenjem naučnog i religijskog (magijskog) metoda možda ćemo se približiti celovitoj istini. Kanonik Lemetr je rekao da je nauka groblje hipoteza i premda je to tako Anri Rože u knjizi "Nauka i religija"(Sarajevo, 1961.) opravdano zaključuje:"... svako novo naučno saznanje otima još jedno područje religiji, bez obzira da li je dokumentovana ili dokazana prethodna naučna hipoteza ili stanovište."

Dakako, nauka može mnogo, no ipak ne može u potpunosti zadovoljiti sve čovekove prohteve. Naprotiv, ako ih sasvim zadovolji, čovek postaje čist predmet nauke, kao što je to već slučaj u genetici i pokušajima pravljenja ljudskog klona.

Danas je neosnovano deliti ljude na religiozne i ateiste - zahvalnija je podela na one koji se mire sa postojećim granicama humanog i koji pokušavaju da odgovore na večite zagonetke ljudskog smisla - dakle, podela na one koji tragaju i na one druge koji prihvataju određen sistem razumevanja čoveka i njegovog sveta, ostajući na tome.

Definicija istine

Osnovna razlika između naučnog i religijskog metoda sastoji se u tome da je naučni objektivan a ovaj drugi subjektivan. Oslanjajući se na unutrašnje osećaje, vernik ili magičar u njima nalazi uverljive dokaze istine i uverenja o vlastitim verovanjima. U određenom referentnom sistemu ona zadobijaju sve prerogative nesumnjive istine. Religija, po prirodi stvari ne potrebuje naučnu potporu i verifikaciju - onoliko koliko se živi, toliko je i istinita. Tome pripomaže oslanjanje na autoritet i pokoravanje autoritetu.

Zahvaljujući primeni određenih metoda za dobijanje informacije o natprirodnom i nadiskustvenom, vernik može prihvatiti i one religijske istine za koje je dokazano da su ne samo kontradiktorne već i naučno opovrgnute. Ovaj metod određivanja vrednosti pripada isključito mitskoj svesti jer upravo njenim posredstvom čovek nameće moralna značenja svetu po kojem je svet njemu jednak.

Definicija istine nije samo naučni, već i metafizički problem, ali nauka sama po sebi može da bude ma kako to paradoksalno zvučalo, u neku ruku i novi izvor religije zahvaljujući svojim gotovo fantastičnim otkrićima.

Verovanje i ritual, kao sveto i posvećeno, zasnovani su na subjektivnom stavu i saznajni su aspekt religije koja na njemu počiva, za razliku od nauke čija se spoznaja bazira na opservaciji. Religija za svoju osnovu ima samu veru, a nauka evidenciju.

Piše: Miodrag Milanović
Sutra: Opsednutost starim Egiptom


vesti po rubrikama

^feljton

15:01h

Odnos magije i religije (9)

15:21h

Zašto Srbi nestaju (2)

 



     


FastCounter by LinkExchange