[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 21. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS PITA

Zašto se od 5. oktobra po sudovima nagomilalo 220 tužbi, uglavnom političara, protiv novina i novinara?

Malo, malo, pa kadija tuži

Novinar se svodi na pukog zapisničara onoga što mu se plasira kao informacija(Brajović). Danas su ugroženi mediji koji su sprovodili demokratiju (B. Kovačević-Vučo). Treba razlikovati šta je kritika, a šta uvreda (Lj. Tadić)

Od 5. oktobra 2000. do danas protiv medija i novinara vodi se 220 sudskih postupaka. Za razliku od Miloševićevog vremena, sada su, umesto zabrane ili visokih novčanih naknada, u modi slučajevi tipa "političari protiv novinara".

Među najsvežijima je prijava Ministarstva unutrašnjih poslova protiv Željka Cvijanovića, glavnog urednika "Blic njuza", zbog članka u kome su osporeni nalazi policije da je policijskog generala Boška Buhu ubila grupa Željka Maksimovića Make (nego, navodno, iza toga stoji zemunski klan, koji je i usmerio istragu u pogrešnom pravcu). Slučaj bi, priča se u novinarskim krugovima, mogao glavnom uredniku "NJuza" da obezbedi mesto u istoriji: policija tuži novinara zbog toga što tvrdi da je policija pogrešila u istrazi i još traži od skupštinskog odbora za informisanje da je zaštiti od ovih prljavih medijskih napada!

No, Cvijanovićev problem se tu ne završava jer je, zbog tvrdnje da je Vladimir Popović Beba, šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, "vršio pritisak na medije", sud po tužbi Popovića presudio (kažu, primerenom brzinom za naše sudove) u korist vladinog činovnika. Popović je tužio i kompaniju "Novosti" i odgovornog urednika "Večernjih novosti" Đuru Bilbiju zbog teksta "Odlaze Beba i Veselinov", a za povredu časti i ugleda i za nadoknadu nematerijalne štete zatražio je dva miliona dinara.

Bez uvrede

I advokat Srđan Radovanović, član radne grupe koja je pod pokroviteljstvom beogradskog Medija centra pisala prvu verziju Zakona o javnom informisanju, smatra da je NIN o Popoviću pisao "normalnim rečnikom, bez uvredljivih izraza"… NJegova je prognoza ishoda sudskog postupka pozitivna za NIN, jer je "Popović nosilac državne, odnosno političke funkcije i njemu je, po članu 9 Zakona o javnom informisanju, ograničeno pravo na zaštitu privatnosti, srazmerno opravdanom interesu javnosti u konkretnom slučaju…"

Ali, Popović je tužio TV B92 i izdavača NIN-a, glavnog urednika Slobodana Reljića i novinara tog lista Marijanu Milosavljević za klevetu i takođe zatražio odštetu od dva miliona dinara. Na juče održanom ročištu u Prvom opštinskom sudu, advokat NIN-a Slobodan Šoškić rekao je da delovi spornih tekstova na koje se tužitelj poziva ne sadrže tvrdnje već pitanja o njegovom statusu u vladinom Birou.

"Ovde se radi o pritisku na medije i Popovićevoj nameri da postane suvereni gospodar medijskog prostora. U prilog tome ide i najava tužitelja da će novac dobijen za naknadu duševnog bola uplatiti u humanitarne svrhe, što govori o tome da duševni bol ne postoji, već da se radi o velikoj količini sujete", kazao je Šoškić u sudnici. On je takođe ocenio da Popović, svojim čestim tužbama protiv medija, želi da zaplaši novinare koji o njemu pišu i "uvede autocenzuru kod novinara koji to tek nameravaju".

Po mnogima, tužbe Vladimira Popovića biće neka vrsta sudskog "vatrenog krštenja" za zakon koji je usvojen za vreme vanrednog stanja, a koji je na predlog vladajuće većine dopunjen novim kaznenim odredbama. Posle kažnjavanja i zabranjivanja u toku vanrednog stanja, ostao je gorak ukus da su Vlada Srbije i Ministarstvo kulture nastavili hajku na medije. Da li to samo tako izgleda ili su, kao nekad, zabrane medija i sudske tužbe postale prilično efikasno sredstvo državne (samo)odbrane u borbi protiv svake kritike?

Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za zaštitu ljudskih prava, smatra:
- Jedino što je isto u Miloševićevom periodu i sada, jeste nervoza. Onda se borilo protiv jednog režima, a danas su ugroženi mediji koji su tada sprovodili demokratiju. Stavljaju ih u koš s potencijalnim atentatorima. To je vrsta presije, terora nad medijima, jer mediji žive u strahu da će zbog neke kritike ili pogrešne procene biti svrstani uz one protiv kojih su se borili. Ljudi koji su u krugu vlasti trebalo bi da se uzdrže od tužbi, jer oni svakako imaju društvenu moć. Što se tiče Popovića, njegovo je pravo da tuži, ali pravi test je sud. Sud će utvrditi da li se to pravo koristi u svrhu za koju je ustanovljeno, ili ne… - smatra Kovaćević-Vučo.

Ali, bez obzira na to da li je novinar bio korektan ili ne, Kovačević-Vučo tvrdi da će uvek pre stati na stranu novinara. Jedino, prema njenim rečima, ne treba tolerisati govor mržnje.
I Boris Tadić, ministar odbrane, tužio je dnevnika "Dan" zbog tvrdnje da se svađao s generalom Brankom Krgom i da je imao nameru da ga smeni.

Akademik Ljuba Tadić veruje da se trenutno bije bitka za slobodnu štampu.
- Ne bih baš svaki naslov u novinama mogao da odbranim, iako kritičko novinarstvo mora da postoji. Ipak, treba razlikovati kritiku od uvrede. Razume se da vlast treba da bude tolerantnija i da ne zloupotrebljava svoja prava. Stvar oko spora g. Popovića s medijima nije mi potpuno jasan i ne mogu da ga komentarišem - kaže prof. Tadić.

Nedeljnik "Svedok" je zabranjen jer je preneo intervju s Miloradom Lukovićem Legijom iz makedonskih novina, koje se nekim slučajem takođe zovu "Svedok". Branimir Gugl, zastupnik firme "Melon DOO", izdavača "Svedoka", tvrdi da je jedina zakonska obaveza "Svedoka" bila da navede iz kog lista prenosi informaciju, što je i učinjeno. Ali, stav tužioca je bio da objavljivanje Legijinih fotografija predstavljaju "propagiranje rata", za šta je Gugl rekao da "ta tvrdnja ne stoji jer se radi o slikama koje mnogi mediji prenose već tri godine".

Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, veruje da su političari zaboravili da postoje demantiji ili novinarska izvinjenja.
- Tužbe guše istraživačko novinarstvo, a novinar se svodi na pukog zapisničara onoga što mu se plasira kao informacija. Mediji nemaju autonomiju kakvu bi trebalo da imaju u demokratiji i to je svakako jedan od problema. Veoma je bitan i materijalni položaj novinara, koji je vrlo loš, a sami novinari su nedovoljna organizovani. Iako mislim da je ovaj Zakon o javnom informisanju bolji od prethodnog, ipak nam nedostaje i zakon o dostupnosti informacije. Novinar kod nas još nije potpuno slobodan da radi svoj posao kako treba - veruje Brajović.

BRANKICA RISTIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:00h

"Glas" pita: Zašto se od 5. oktobra po sudovima nagomilalo 220 tužbi, uglavnom političara, protiv novina i novinara?

17:20h

"Glas" u Novom Sadu: Kako legalizovati divlju gradnju
   


     


FastCounter by LinkExchange