[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 21. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Odnos magije i religije (3)

Sekte slave i zlo i dobrotu

Svi su u okviru bratstva "sveci", a svi izvan njega "đavoli"...

Oni simbolički asociraju sa suprotnim načinom života normalnih ljudi - njihove moći su daleko iznad njihovih, a spoljni izgled demona često ne otkriva automatski njegovu strašnu prirodu. Na prvi pogled, neki čak deluju ljupko.

Verovanje u demone i magiju dosta govori o društvu koje ih seriozno shvata - u pitanju su zajednice gde dobro uspeva zavidljivost, protekcija, miljeništvo i podobnost vladajućim političkim elitama koje iznova osujećuju svake promene. Lojalnost demona (opremljenog skrivenim i zloćudnim moćima) umesto da bude usmerena ka kolektivu, slobodno deluje izvana, nemajući sidro u društvenoj strukturi. Naizgled, on je prisutan samo telesno, doista, njegova istinska unutrašnja priroda je zauvek izmakla društvenoj prinudi.

Doktrina kosmosa

Doktrina o okultnom se koristi kao oblik uspostavljanja kontrole, obzirom da se krivica za nesreću pripisuje silama van kontrole: smutljivcima i denuncijantima. U zajednici u kojoj je otvoren sukob ne može održati, strah od zle magije se upotrebljava da bi se opravdali razni vidovi široko primenjene represije. To su društva u kojima vlast na raspolaganju ima ograničena sredstva - iznad određenog nivoa oni ne mogu da opstanu bez uvođenja oštrih definicija u strukturu uloga.

Doktrina kosmosa nastanjenog demonima, običnim ljudima iz susedstva i onim prerušenim u demone, dobro je prilagođena dinamici i kontinuitetu u takvim društvenim sistemima. Tu preovlađuju dve opštine karakteristike demonske kosmologije i svetonazora: 1. ideja loše spoljašnjosti i dobre unutrašnjosti - unutrašnjosti treba zaštita; 2. ljudsko zlo rasprostire se u univerzalnim razmerama - ideje koje se upotrebljavaju u političkim manipulacijama.

Ezoterično i okultno često se povezuje sa sektaštvom koje, ma kakvi istorijsko-politički uslovi vladali, ostaje verno svojim principima odbacivanja ljudske organizacije. Kao i sa verovanjem u demone, sekta proslavlja čistotu i dobrotu jednog dela čovečanstva i zlo drugog, koje joj ne pripada.

Glavni odnos sekte prema spoljašnjem društvu izražava se odbacivanjem svih normi društvene hijerarhije i organizacije. Ustrojstvo sekte je koheziono i nedvosmisleno, ali samo do onog nivoa do koga izražava izvestan nizak nivo nediferenciranih društvenih odnosa. Sekta je zasnovana na nerealnoj ideji o ljudskoj prirodi, koja naglašava bratstvo i dobronamernost a izbegava principe organizacije.

Čistota iznutra

Ezoterija se koristi kao metod kontrole koja grupi omogućava da nastavi da veruje u mogućnost života ujedinjenog u duhu, ali bez hijerarhije i formalnosti ma koliko ove bile zastupljene. Unutrašnja, sektaško, se smatra toliko dobrim da su svi u okviru bratstva "sveci" a svi van nje "đavoli". Značaj unutrašnjeg (našeg) i spoljašnjeg (tuđeg) zadobija univerzalne razmere, a jeretik je osuđeni svetac jer je želeo da posluje sa spoljašnjim.

Kompleks ideja mitske svesti koji je povezan sa malim grupama sa jasno obeleženim članstvom i konfuzijom unutrašnjih uloga, odnosi se na kosmičke implikacije boga i demona, unutrašnjeg i spoljašnjeg; čistota je iznutra i unutra - iskvarenost je uvek spolja, u vanjskom svetu, kod drugog.

Ko šalje sudbinu

Sve promene, iznenadne ili postepene, u slobodnom i otvorenom društvenom kontekstu izazivaju promenu u stavovima svih osoba koje su pogođene sužavanjem i narušavanjem društvenih veza. Socijalni lideri možda imaju psihološke crte koje im omogućavaju da vrlo oštro izraze prisutne strahove i mržnje, ali samo dublja društvena analiza može da objasni zašto oni svoje sledbenike nalaze u očekivanim društvenim grupama (tzv. ciljne grupe) čija se socijalna struktura vidljivo podudara sa dominantnim simboličkim obrascem.

U malim, omeđenim zajednicama, njihove doktrine o dve vrste ljudskog roda mogu biti definisane kao oblik metafizičkog dualizma: postoje dobri i loši pripadnici ljudskog roda, a samo povezivanje rđavosti nekih sa univerzalnim demonskim silama je u osnovi slično tzv. dualističkim religijama.

Drugim rečima, postavlja se pitanje kako je zlo došlo na ovaj svet kad ga je sveznajući Tvorac, pretpostavlja se, uredio na najbolji mogući način? Iz ove perspektive izvire filozofski pojam i problem zla. Dualizam je tokom vekova poprimao različite oblike, od kojih su neki više, a neki manje isticali suprotnosti između različitih ljudskih faktora zla. Neki su opet, naglašavali ulogu magijskog i okultnog.

Jedini način da se promeni svetonazor kojim dominira okultno, jeste promena na nivou organizacije društva. Na ranom stepenu razvoja, vođstvo se pripisuje po muškoj liniji i po starešinstvu.

Verovanja u demone na tom stepenu, mada latentna, leže neaktivirana. Sudbinu, dobru ili lošu, šalju preci posredstvom starešine koji kažnjava i reguliše ponašanje u grupi. Međutim, kako se rod širi i kako starešina postaje sve stariji i slabiji, problemi oko nasleđa dele grupu na frakcije. Propisivanje smenjuje takmičenje. Preci se povlače u pozadinu, dok optužbe za vradžbine i čini raznose rivali za upražnjenu lidersku poziciju.

Piše: Miodrag Milanović
Sutra: Simboli tajnih društava


vesti po rubrikama

^feljton

15:13h

Odnos magije i religije (3)

15:31h

Kako nam se dogodio Rambuje (32)

 



     


FastCounter by LinkExchange