[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 20. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Odnos magije i religije (2)

Čarobnjaštvo buja u zatvorenim grupama

Pripadnici tih grupa veruju u trijumf nepravde nad pravdom

Ezoterija se u poznoj antici povezuje sa podelom na egzoterična i egzoterična znanja od strane pitagorejaca, gde su ova potonja bila namenjena opštoj upotrebi, upućena onima koji ne pripadaju određenoj zatvorenoj i posvećenoj zajednici, školi ili krugu. Drugim rečima, ezoterična znanja su namenjena samo posvećenicima u najdublje tajne i doktrine.

Kod Platona i Aristotela ovo se razlikovanje odnosi na samu doktrinu i spise gde se ona izlaže. Aristotel je svoje spise delio ne toliko po stepenu njihove pristupačnosti, koliko po načinu izlaganja. U ezoteričnim spisima, sebi je dopuštao upotrebu samo vrlo jasnih dokaza. Kasnije je nazivano ezoteričnim svako učenje ili spis namenjen isključivo uskom krugu posvećenih, kao što je, na primer, bio slučaj sa kabalističkim tekstovima.

Veliki progoni

Danas se ovaj izraz upotrebljava za označavanje teško pristupačnog izlaganja ili, pak, iskaza za čije je pravilno razumevanje potrebna prethodna priprema, bilo zbog leksičkih ili stilskih osobenosti.

Uz pojam ezoterije vezuje se i hermetička književnost koja se veže uz pokret nastao u Grčkoj u III veku. Ovaj religiozno-mistički pokret, koji je egipatske rukopise teološkog sadržaja uzeo za osnovu svoga kulturnog učenja, ima u središtu magijske odredbe vezane uz egipatskog boga Tota (odgovara grčkom bogu Hermesu). Iz ove veze, koja je slična učenju novopitagorejaca, očuvao se niz misterioznih dela poznatih pod imenom "Corups Hermeticum", prema naslovu prvog od 17 dela zajedničkog imena "Poimandres". Ova dela za evropsku duhovnu i kulturnu istoriju dobijaju veći značaj nakon prevoda toga rukopisa 1471.

Magija, astrologija, čarobnjaštvo, vraćanje, osmišljeni su ili sistematizovani pre više hiljada godina u Egiptu i nisu sasvim nestali ni posle velikih progona u Srednjem veku. Naprotiv, ponovo stiču ugled postajući vrlo popularni u vreme renesanse i ta popularnost, veća ili manja, traje do danas.

Sociološki odgovor na pitanje o rasprostiranju magijskih, okultnih i ezoteričnih učenja i prakse tiče se karaktera društva u kome se ova praksa i učenje upražnjava. Među antropolozima široko je rasprostranjeno uverenje da verovanje u magiju buja tamo gde postoji dvosmislenost u obrascima socijalnih uloga. Ali, mnogi narodi mogu da podnesu nizak stepen definicije uloga, ne razvijajući mitologiju kojom dominira magijsko, demonsko ili okultno.

Verovanje u čarobnjaštvo će najčešće uspevati u malim, zatvorenim grupama, gde je prilaženje ili odlaženje iz nje ograničeno. U tim grupama vlada bliska komunikacija, a uloge su tako definisane da ih je nemoguće odigravati, odnosno, bile su definisane na takav način da su mogle da izazovu frustraciju i na duge staze dvosmislenost i konfuziju. Živeti u takvoj vrsti društva znači posmatrati članove kolektiva kao suparnike i u uverenju da će nepravda često trijumfovati nad pravdom. Na primer, u životu stočara velike neizvesnosti su hazardi klime i ispaše - saplemenici su uglavnom pouzdani. U drugom tipu društva, recimo nomadskom, neizvesnost i frustraciju donose uglavnom drugi ljudi.

Sužavanje i konfuzija društvenih spona ide ruku pod ruku sa sindromom okultnog; optužbe za okultizam nastaju u malim grupama gde su uloge loše definisane. Svetonazor magijskog, buja u zajednicama sklonim uverenju u postojanje pretećeg Univerzuma, gde članove društva ugrožavaju velike sile kojima upravljaju drugi ljudi. Stoga je ritualna aktivnost posvećena lovu na demone i lečenju od dejstva demonskih čini.

Ovo stanje se može opisati kao tip situacije gde vlada zla magija. Tu se veštičije čini upotrebljavaju za klevetanje suparnika i njihovo srozavanje u takmičenju za vođstvo ili lidersku poziciju u društvu. Optužbe ne bi imale takvo dejstvo da su uloge jasno definisane, a pravila o nasleđu nedvosmislena.

Sve nedaće se pripisuju suparniku na čijoj strani su, u takmičenju za prevlast, opasne sile Univerzuma. Vlastiti neuspeh se pripisuje čarobnjačkim moćima suparnika.

Zla magija

Optužbe za zlu magiju se upotrebljavaju i da bi se nepodoban član isključio iz zajednice. Prisutne su i oštre podele unutar kolektiva gde svaka strana pretpostavlja da se "opasni elementi" nalaze kod druge. Ukratko, društva sa jasno obeleženim spoljnim granicama, sa konfuznim unutrašnjim relacijama, na niskom stepenu organizovanja, pružaju utočište i plodno tlo za aktivan ezoterijski uticaj.

Optužba za zlu magiju i izazivanje demonskih sila, znači optužbu za zlodela u kosmičkim razmerama. Priroda demona (vampira, veštica, goblina, đavola...) je izopačena i u savezništvu sa neprijateljima ljudskog roda, par edžellance.

Piše: Miodrag Milanović
Sutra: Sekte slave i zlo i dobrotu


vesti po rubrikama

^feljton

15:21h

Odnos magije i religije (2)

15:48h

Kako nam se dogodio Rambuje (31)
   


     


FastCounter by LinkExchange