[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 12. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

Kako ljudi i stoka preživljavaju vrućinu?

Danas pada rekord iz 1961.

Juče gradovi opusteli na 35, danas se očekuje 37 stepeni. I stoci nije ni do čega: muči se, manje jede, manje mleka daje i ne razmnožava se. Prva žrtva u Nišu. Na betonu živa viša nego što se objavi

Jučerašnji dan je, prema podacima privatne meteorološke kuće "Meteos", bio najtopliji dan u ovoj godini u gotovo svim krajevima zemlje. U Beogradu i Zrenjaninu je izmereno 35 stepeni, slično je bilo i u vojvođanskim mestima, a najtoplije je bilo u Podgorici sa 39 stepeni Celzijusa. Danas nas očekuju još više temperature. U "Meteosu" kažu da će živa u termometru u Beogradu i Vojvodini danas ići i do 37 stepeni.

Lekari beogradske Hitne pomoći zbog paklenih temperatura imali su juče pune ruke posla. Samo u prvom delu dana Hitna pomoć je imala više od sto intervencija, koliko u uobičajenim situacijama bude u toku dve smene.

Opako sunce

Sunce treba izbegavati i zbog ultravioletnog zračenja od 10 do 15 sati, savetuju meteorolozi. Tada ukupno provedeno vreme na suncu ne sme biti duže od pola sata. Oko podneva - maksimum deset minuta. U hladovini je zračenje 50 odsto slabije.
Tokom boravka na suncu treba odećom maksimalno zaštititi telo, nositi šešir što većeg oboda, naočari koje apsorbuju UV zračenje i obavezno koristiti kreme sa faktorom višim od 15.

- Iako već nekoliko dana traju prave tropske vrućine, juče smo imali najviše intervencija na javnim mestima. Do dva popodne intervenisali smo na javnim mestima više od 30 puta. Padali su u nesvest i mladi i stari, a svakako da su najugroženiji bili hronični bolesnici, među njima srčani bolesnici, s povišenim i nižim krvnim pritiskom, dijabetičari i psihički bolesnici - rekao je juče za "Glas" dr Rista Ivanković, dežurni lekar u Hitnoj pomoći.

On savetuje svima, a pogotovu hroničnim bolesnicima, da od devet do četiri popodne bez preke potrebe ne izlaze iz kuće, da piju što više tečnosti, jedu svežeg voća i povrća, prave hladovinu u stanu, ali i da ne preteruju sa klimom.

Dr Ivanković kaže da, na sreću, juče niko nije preminuo na javnom mestu, kao što se desilo proteklog vikenda. Problem je što nema većih zahlađenja još od aprila, otkad su temperature iznad 30 stepeni.

Nema limita za nepogodu

Za razliku od većine svetskih zemalja, u našoj zemlji Zakonom o elementarnim nepogodama nisu uređeni kriterijumi za proglašenje nepogode u slučaju ekstremno visokih temperatura. Ovim starim zakonom, kako kaže Tihomir Popović, nekadašnji pomoćnik direktora Saveznog hidrometeorološkog zavoda, uređeno je pitanje proglašenja nepogoda u slučaju poplava, grada i drugih vremenskih neprilika, ali za slučaj ekstremno visokih temperatura dosad nije bilo potrebe.
To bi, prema njegovim rečima, trebalo da uredi Vlada Republike Srbije u saradnji sa bazičnom meteorološkom službom, Ministarstvom za rad i prirodne resurse. Tako bi u slučaju izrazito visokih temperatura bile donete mere, poput skraćenog radnog vremena, nekoliko slobodnih dana i slično.

Inače, kako to novinari vole da kažu, ni najstariji Beograđani ne pamte da su nas početkom juna i krajem maja mučile tropske vrućine. To potvrđuju i podaci Meteorološke opservatorije Beograd, čiji su stručnjaci potvrdili da su u nekoliko dana maja izmerene najviše temperature u poslednjih 120 godina, od kako se obavljaju merenja u Beogradu. Sudeći prema najavama meteorologa, temperaturni rekord od 1961. za jun mogao bi da bude oboren danas. Najviša temperatura u ovom mesecu, prema rečima Smilje Đorđević, klimatologa iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, izmerena je u Beogradu 30. juna 1963. Tog dana je bilo 35,7 stepeni, a meteorolozi za danas najavljuju i 37.

Kako su iz godine u godinu temperature sve više, među meteorolozima su počela polemike o tome da li na našem podneblju dolazi do promene klime. Mnogi se slažu da promena na mikro nivou ima, a Tihomir Popović, pomoćnik direktora nekadašnjeg Saveznog hidrometeorološkog zavoda, tome u prilog kaže da je na našem području u poslednjih nekoliko decenija uočena pojava sve viših temperatura. Prosečna godišnja temperatura, kako Popović kaže, ima izražen trend porasta. Po njemu, globalno otopljavanje bilo bi najlogičnije tumačenje za izražen skok vrućina u poslednjih 50 godina.

- Do globalnog otopljavanja došlo je usled intenziviranja efekta "staklene bašte", čemu je uzrok svakako povećano zagađenje atmosfere, ispuštanje raznih goriva i gasova. Nažalost, ovom globalnom problemu posvećeno je veoma malo pažnje, pogotovu onih zemalja koje svojim aktivnostima pogoršavaju situaciju - kaže Popović.

On dodaje da je, na osnovu raspoloživih meteoroloških podataka u osmatračkom sistemu Srbije i Crne Gore, zaključeno da su u poslednjih pet decenija temperature rasle toliko da smo krajem devedesetih prevazišli kriterijum koji označava granicu za toplo, odnosno da smo iz normalnih vrednosti prešli u oblast toplog vremena.

U Nišu prva žrtva

Hitna medicinska pomoć u Nišu juče je imala znatno više poziva sa javnih mesta u gradu. Zbog temperature koja je dostizala skoro četrdeseti stepen i neuobičajeno visokog pritiska, Nišlije su gubili svest i kolabirali. Jedan muškarac je, u blizini glavne autobuske stanice, preminuo, saznajemo u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
- Naše ekipe su intervenisale u OŠ "Ivo Andrić", gde se dvoje učenika žalilo na stomačne tegobe. Dosta nas zovu i ljudi koje su ujele zolje i krpelji. Njima preporučujemo da zamračuju sobe i piju više tečnosti - rekli su juče u Hitnoj pomoći.
Nišlije se rashlađuju po kafanama, a niška pivara radi punim parom. Bazeni u Vrežini i SC"Čair" su prepuni, a ventilatori su bestseler.

M. S.


U Novom Sadu hronični se čuvaju bolje

Zdravi su bolesniji

Zbog pravih tropskih vrućina u Novom Sadu tokom dana su gotovo opustele ulice, a najveći broj onih koji ne moraju da rade, spas traži na obalama Dunava, na Štrandu i drugim gradskim plažama. Na Štrand, kažu, dnevno dođe oko 15.000 kupača, što je za radni dan, izuzetno mnogo. Ukoliko živa ne spadne do subote, očekuje se na Štrandu o vikendu rekordna poseta.
Najviša temperatura juče bila je 34 stepena, ali je reč o podacima dobijenim iz meteorološke stanice na Rimskim šančevima, izvan grada, pa je izvesno da je u samom gradu bilo i toplije.

Juče je do podneva hitnu pomoć potražilo 20 osoba, uglavnom sa sunčanicom zbog prevelikog izlaganja suncu. Pomoć je u više navrata pružana osobama kojima je pozlilo dok su čekale red u nekoj od javnih ustanova, poput banaka ili pošte. U hitnoj pomoći, međutim, kažu da je onih koji pozivaju 94 drastično više u popodnevnim satima, kad se zaposleni vraćaju kućama. "U ovakvim uslovima, najugroženiji su hronični bolesnici, ali oni nisu čak ni većina među onima kojima ukazujemo pomoć, jer se uglavnom dobro paze. Mnogo češće pozli zdravim ljudima, koji se mnogo više izlažu suncu", rekli su nam u hitnoj.

R. K.


U Šumadiji: Krpelji u akciji

U Kragujevcu, i pored tropskih vrućina, zasad nema epidemija.
- Nama se javljaju građani, ali nije zabeležena nijedna veća infekcija, radi se o pojedinačnim slučajevima - rekao je dr Zoran Todorović, načelnik Infektivne klinike u kragujevačkom KBC-u. Prema njegovim rečima, javila su se samo dva građanina koje je ujela zmija, a onih s krpeljima je daleko više, ali nema lajmske bolesti.
Dežurnoj službi Hitne pomoći najčešće se javljaju hroničnih bolesnici, a tokom noći mnogo je poziva zbog ujeda krpelja.
Na Kožnom odeljenju KBC ima više pacijenata s alergijom na ubod insekata.
- Zasad se nisu javili pacijenti s opekotinama od sunca, ali ih očekujemo kad počnu godišnji odmori - rekao je dr Nebojša Krstić sa Kožnog odeljenja.

K. K.


Kokoške pod stresom, krave daju manje mleka

Ni veštačko osemenjavanje

Stoka teško podnosi visoke temperature, pa čak i one gde ventilacija nije idealna. Ona nije pravljena za temperature minus 20 ili plus 30. Izmena vazduha na ovako visokim temperaturama ne daje nikakav efekat. Zbog toga razmišljamo da ventilaciju provučemo kroz zemlju kako bi se vazduh rashladio. Koliko je toplo u štalama na ovim vrućinama, jasnije je kad se zna da životinja od sto kilograma emituje toplotu od 0,3 kilovata - kaže Rajko Latinović, direktor farme svinja "Vizelj".
Goveda su adaptabilna na temperature, ali sada se i kod njih osećaju problemi jer, kao i druge životinje, jedu manje, pa je prirast kod sve stoke bar 20 odsto manji. Kod krava je i broj uspelih veštačkih osemenjavanja, čak i u idealnim uslovima, značajno smanjen, kaže Latinović. Mileta Stojković, tehnolog za stočnu hranu u PKB, ističe da krave daju i manje mleka i s nižim procentom masti jer su smanjile obroke. Pošto imaju rashladne uređaje za mleko, u PKB uspevaju da ga sačuvaju da se ne pokvari, kaže Stojković.
Ni živina ne može da se prilagodi žegama koje izazivaju toplotne stresove i uginuća, a poseban problem je transport brojlera za klanje, kaže Rade Škorić, sekretar Udruženja za živinarstvo, i dodaje da još nisu registrovane veće štete jer se temperatura, bar preko noći, spušta.
Na farmi "Topika" gine živina, mada ne u velikom broju, kaže Emerencija Benčik, direktor razvoja.

S. J.

Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

"Glas" istražuje: Kako ljudi i stoka preživljavaju vrućinu?
   


     


FastCounter by LinkExchange