[an error occurred while processing this directive] 

 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 12. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dr Dana Popović o zahtevima za zaštitom domaće privrede

Zaštita lobija ili razvoja

BEOGRAD - Među prvim reakcijama privrednika na nove usaglašene carine između Srbije i Crne Gore jeste i zahtev da se paralelno sa liberalizacijom i snižavanjem carina aktiviraju mere vancarinske zaštite domaće proizvodnje, pod čime se očito podrazumevaju različite stvari.

Upravo zbog toga, po mišljenju dr Dane Popović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, trebalo bi odgovoriti na nekoliko strateških pitanja, kako bi Srbija znala šta hoće, imajući u vidu da svaka protekcionistička politika u krajnjem ishodu ima za rezultat zaštitu najmoćnijih preduzeća u nekoj zemlji, bolje rečeno, odraz je snage određenog lobija i njegovog uticaja na vladu.

Najpre, uz sadašnji model privatizacije na osnovu prodaje preduzeća strateškim investitorima i otvaranja novih privatnih firmi, velika zaštita jednostavno ne ide, objašnjava dr Popović, pošto valjda ne želimo da štitimo najsnažnije strane kompanije koje želimo da dođu i investiraju na srpsko tržište. Recimo, Ju-Es-Stil je uložio u Sartid, da li srpska vlada treba posebno da ga štiti, pita dr Popović i konstatuje da na našem tržištu moraju konačno da se sretnu domaća i inostrana konkurencija u ambijentu u kojem će se strateškom stranom kapitalu dati isti uslovi kao svuda u svetu - ni manje, ali ni više od toga.

Odluka
- Vancarinska zaštita obuhvata kvote, dozvole, subvencije, fitosanitarne, antidamping i mere zaštite platnog bilansa kada je zemlja u teškoćama i sve one su u okviru Svetske trgovinske organizacije dozvoljene u strogo definisanim okolnostima. Njihova primena, međutim, nije indikator da li je neka zemlja protekcionistička ili liberalna i ima dosta primera da su i zemlje koje su ušle u STO jako protekcionistički orijentisane ili obrnuto. Ono što je za Srbiju i njenu Vladu bitno jeste da se odluči hoće li, ili ne da restrukturira svoju privredu na sadašnjem modelu privatizacije, da privuče kapital i da se otvori, kaže dr Popović.

Sledeće strateško pitanje, po njenom mišljenju, jeste da li zaista hoćemo da restrukturiramo srpsku privredu, ili da večno držimo u lokalnom karantinu firme koje ne mogu da prežive ni uz zaštitu, pa im država i danas odobrava subvencije i brine o isplati zarada. - Dilema je u stvari, štititi ono malo jada što i onako propada ili se otvoriti - doneti što pre efikasan zakon o stečaju, primeniti odmah evropska pravila i stvoriti ambijent da dođe privatni kapital - jer sredine nema, smatra dr Popović.

Ona podseća da je "Fijat", na primer, imao najveću carinsku zaštitu od svih autombilskih kompanija u Evropi, a da od toga koristi nisu imali ni radnici, ni italijanska dražava, već samo tadašnji vlasnik. Posle njega, i upravo zbog takve zaštite, "Fijat" je danas lošiji od drugih evropskih proizvođača automobila.

Treće strateško pitanje je u vezi sa željenim ulaskom u EU kroz sedam godina. U tom slučaju, mi ne možemo toj istoj Uniji prodavati skrivene mere zaštite domaće proizvodnje, kakve na primer sprovode Francuska ili Švajcarska, koja je, na primer, imala fitosanitarne propise o poreklu mleka, a koji su zabranjivali da se na njeno tržište uveze mleko od krava koje nisu pasle na visini od najmanje 500 metara nadmorske visine.

Francuski carinici su opet primenjivali učestalo zadržavanje na granici po 20 ili više sati, a to naravno nigde nije bilo zapisano, ali je primenjivano kao skrivena mera zaštite u korist lokalnih proizvođača. Uostalom, takve mere skrivene zaštite ove zemlje mnogo bolje znaju od nas, a sebi mogu da ih dozvole samo najbogatiji, objašnjava dr Popović.

- Sigurno je najjeftinije održavati i voziti mercedes iz 2003., za onoga ko može sebi da ga priušti, ostali će morati da prođu skuplje. Srbija, takođe, nije u prilici da primenjuje skrivene mere zaštite svog tržišta, smatra dr Popović.

To niukom slučaju ne znači da Srbija ne treba da razvije legalnu zaštitu protiv malverzacija, falsifikata koji prate uvoz ili antidamping proceduru, ali to već spada u zaštitu od onih koji nelegalno posluju, to su mere koje se podrazumevaju i koje samo dižu rejting državi, a čija je podloga efikasan sudski i izvršni aparat.

Takvi prekršioci moraju odmah da budu strogo kažnjeni, a javnost o tome obaveštena, a ne, kao u slučaju šećera, da još uvek ne znamo šta se uopšte dešavalo, objašnjava dr Popović. Kada su u pitanju standardi i sprečavanje uvoza raznog bofla, ona smatra da bi odmah trebalo zaboraviti famozni JUS i preći na evropske standarde, kao i da će naša zaštitna politika suštinski biti definisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:34h

Dr Dana Popović o zahtevima za zaštitom domaće privrede

17:42h

Kori Udovički o najavljenom štrajku u EPS-u

17:50h

Skandal posle prodaje "Belvita"

18:00h

Otvoren Centar za elektronsko poslovanje Pošte

18:09h

Bez provizije u Socijete Ženeral

18:12h

Božidar Đelić o spoljnom dugu Srbije

18:26h

Prijavljivanje imovine do kraja godine

 



     


FastCounter by LinkExchange