GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


NEPRAVDA

Dokle više po grbači seljaka

Mnogo gubim dok čekam da mi država plati ono što je moje

Razlog mog obraćanja jeste ovo prepucavanje po novinama između privatnih i društvenih mlinova, na temu poskupljenja hleba i brašna, i najave države, da će da reaguje iz robnih rezervi, što me sve navodi na zaključak da će na kraju da pukne po leđima seljaka.

Šta treba seljak da uradi da bi vlast konačno počela da ga tretira kao ravnopravnog učesnika u privrednom životu, kao nekog ko ima ista prava i obaveze kao i svi ostali, i čiji se rad meri istim aršinima kao i rad drugih? Nekad stvarno imam utisak, da država namerno hoće da uništi jedinu sigurnu proizvodnu delatnost koju ima, i koja se uvek bori da radi po i pod bilo kakvim uslovima.

Ucena države

Skoro da je postalo pravilo, da za nas poljoprivrednike, nikada nema dovoljno kvalitetnog semena, đubriva, goriva, a kada ih i bude, onda su cene nedovoljno dostupne seljaku. Ako se i nađu načini da se sve to obezbedi za uspešnu setvu, a seljak mora da ih nađe, jer od toga živi, javlja se novi problem - kako plasirati proizvode. Tržišne viškove država otkupljuje po cenama koje njoj odgovaraju, zakida na kvalitetu i klasama, a onda, povrh svega, kasni sa isplatom. Ako se desi da je dogovorena kompenzacija žita za neku od sirovina, uvek se ispreči neka nepredviđena situacija, koja je, naravno na štetu seljaka.

Ukoliko se pojavi neki strani kooperant, onda se interveniše, jer državi nije u interesu da seljak samostalno proda strancu, budući da se ona oseti onda kao faktor koji se zaobilazi u toj transakciji. A kada ona izveze žito po bagatelnim cenama, pa onda uveze iz inostranstva po mnogo višim, onda za taj promašaj nikome ne odgovara.

I sada će sigurno biti slična situacija, jer će se robne rezerve dopuniti žitom iz uvoza (što je samo delom opravdano, budući da je suša), zbog najave onemogućavanja poskupljenja brašna i hleba smanjiće se otkupna cena žita i, sve zajedno sa sušom, leto i jesen će biti vrlo veseli za nas.

Pored ovolikog bogatstva kvalitetnom zemljom, i mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju, mi smo stalno u situaciji da nam najviše nedostaje ono čega najviše imamo. Pa to je više nego smešno. Ako ko plaća državi porez onda je to seljak, pa eto još jednog od razloga zbog čega bi ga trebalo poštovati. Ali ne, mi smo prinuđeni da tržišne viškove prodamo privatnim mlinovima, jer od njih dobijamo pare u kešu i odmah. Ni ta cena nije baš odgovarajuća, jer je privatnik taj koji je diktira, ali je bar isplata na vreme. E, tu gubi država, jer ne naplaćuje porez, ali svako radi ono što mu je u interesu. I ja mnogo gubim dok čekam da mi država plati ono što je moje, pa me niko ne pita.

Država se plaši da će seljak da traži višu cenu žita zbog suše i slabog roda, ali ne brinem se ja, naći će ona načina da otkup bude po njoj odgovarajućoj ceni.

Uvek ista prevara

Problem je u tome, što već jednom mora da se shvati da smo mi poljoprivredna zemlja i da država mora da u trgovini sa seljakom nađe računicu koja odgovara i njoj i njemu. Krivica seljaka je ta, što uvek verujemo da će ovoga puta biti drugačije, i da će se data obećanja ispuniti, ali ne sama od sebe. E, uvek verujemo i uvek pogrešimo.

Ja možda nemam pravo rešenje, i kao pojedinac ne mogu mnogo da uradim, ali znam ko najviše strada i to je sasvim jasno: seljak i država.
Ono što je do nas - da proizvedemo, mi uradimo, sve ostalo se manje-više dešava mimo nas, samo ne znam zašto i dokle. Jedino se nadam, da će nekada u budućnosti, odgovorni shvatiti svoje pogreške, i da će, konačno, uspeti da svoje poštovanje usmere ka onima koji ga zaslužuju, i koji samo traže da se malo na njih i njihov rad obrati pažnja, jer neke stvari stvarno počinju da gube smisao, konstantno se gubi na poverenju kod seljaka, a i svako strpljenje ima kraj.

SRETEN ČKREBO,
VRNJAČKA BANJA,
(SELO VRANEŠI)


STRANPUTICE

Bildung

Edukacija, transparencija, lustracija, donacija, destinacija, kreacija, malverzacija, maltretiranje, konvertiranje, ambijentalno, resurs, atraktivno, kvalitetno, angažovano, adekvatno, i mnogo toga drugog.
Sve ove strane reči, koje ruže srpski jezik, imaju svoj prevod na naš jezik u "Leksikonu stranih reči i izraza". Milana Vujaklije, izdala "Prosveta" - Beograd, 1980. godine.

Samo "kontraproduktivno" nema! U srpskom jeziku pogrešno je: u vezi toga, kontaktirao sam njega, čak šta više, ja lično mislim, penjem se gore, silazim dole, gde ideš?, za ili protiv istine, razočarenje, usisivanje, i tako dalje. U kući: nije frižider nego hladnjak, ne kaže se šporet nego štednjak, nije rerna nego pećnica, mesto špajz kaže se ostava, "ofinger" (nemački pravilno: aufhengen) se kaže vešalica; na ulici trotoar je pločnik, a ringišpil (nemački: ringlspiel) vrteška. I da se vratimo naslovu, našalićemo se sa našim Čika Jovom Zmajem:

Prva strofa:
"Dušanova dva potomka
dvaest i prvi slave vek,
đuskaju u disko klubu
ona super, on ou kej!"
I poslednja:
"Smejo sam se da ne plačem
gledajući ovaj jad,
latinicom izprožiman
unakažen Novi Sad".

DR SLAVKO MILETIĆ, LEKAR U PENZIJI,
NOVI SAD


PROTEST

Novi NATO ultimatum

Ovih dana našoj državi, kao uslov za ulazak u Partnerstvo za mir, postavljen je nov uslov: Da povučemo tužbu protiv NATO-a zbog štete koju su nam pričinili agresijom i bombardovanjem 1999. godine.
Kao i ostale, prihvatićemo i ovaj uslov.

Naše pitanje glasi: Ko će u tom slučaju biti obavezan da nadoknadi pričinjenu štetu?
Ovo pitamo iz razloga što posedujemo POTVRDU O VISINI RATNE ŠTETE, koju nam je dana 25.12.2000. godine izdala Komisija za utvrđivanje ratne štete Vlade Republike Srbije na osnovu Uredbe o utvrđivanju ratne štete prouzrokovane agresijom snaga NATO na Republiku Srbiju ("Službeni glasnik RS", br. 19/99. i 27/99). Potvrdu je potpisao predsednik komisije gospodina Dejan Kovačević.

Ova komisija mom preduzeću, kao i stotinama drugih koji su oštećeni u bombardovanju, izdala je potvrde o visini ratne štete upućujući nas da sačekamo da naša zemlja naplati štetu od država NATO-a, pa da mi od tog iznosa naplatimo našu štetu.

Ako sada bude povučena tužba protiv NATO-a, mi ćemo morati da tužimo Republiku Srbiju jer će to praktično značiti da je Srbija svesno preuzela dug i da prihvata da umesto NATO-a naknadi štetu.

MILORAD JOVIĆEVIĆ,
BEOGRAD